Mladi borac

У ОДЛУЧНУ БОРБУ ПРОТИВ ЦРНЕ БЕРЗЕ И ШПЕКУЛАНАТА

Орглнизујући своју управу у поробљевој Европи, па м у нашој земљи, немачкл херенфодк радо се служио слугамл и лакејима сваке врсте. Неке од њнх ужетре6л>авао је као своје пандуре, кортна је био задатак да еа оружјем у руџм, кутем најсвирепијег насиља одржавају евој сопствени народ у страху и покорности према бездушном окупатору. Други су му опет, својим искуством н воанавашем прнлика, својим услужним ирихваташем најпрљавијих и најбестиджијик послова, помагали у организовак>у читавог једног система беспримерног израбљввања и пљачке, Ова друга група вретстављена је јвдним чнтавим кадром бркоберзијанада и ратних шпекуланата, «сојн су несрсћко време окупације, незанамћену аевољу најширих народних маса, кскористилн, да као заступницн немачких фнрми и ортаци корумпираних всвапскнх функцнонера, стекну на лак начин многе милионе. Ти људи били су најпоузданији друготвенн оааонац издајничкнх режима, финанснрали милионима напљачканог новца Недића, Павелића, Дражу Михајловкћа и друге народне непријатеље н убнце ti спокојно тврдили да их политика не интересује и да треба гледати гввој посао«. Ипак, долазак ослобођења није их оставио равнодушне. Они, које није напуштало ведро расположење и оптимизам када је окупатор претварао наша сеА9 и градове у згаришта, када су губиле животе хиљаде најбољнх народних синова н безбројне породице остајале без храннтеља н хлеба, сада су. одједном промевили расположење и пост&ли мрачни и незадовољки. Они, који су са благоеловом окупатора драли кожу са народних леђа и дотерали наш раднички и чиновнички свет до просјачког штапа, почели су да се брину да политика енергнчиог сузбијања црне берзе, коју воде вародне власти, не отежа снабдевање широких народних маса, не изазове привредни хаос и можда чак револуцију. Те боре мрачне забринутости на челима иовопечених народних трибуна, нарочито су се продубиле последњих дана, жада је народна влада објавила закон о замени разних окупаторских новчаница вовом, јединственом валутом, динаром демократске федеративне Југославије. Јасне, недвосмислене одредбе закона, јасни циљеви ове мере, која треба да омогући обнову привредног јединства наше гемље, сузбијање инфлације и ново повољшање материјалног положаја радника и чвновника, нису довољни да умире ■ ушокоје ове људе. Они су ван себе од огорчења и револта, о,ни злокобно проричу кочење привреде и најстрашнији финансијски крах, они се досећају да се*аци неће хтетн да примају нови динар, они говоре, чак о бунту и рсволуцији! И у исто време они јуре као помамни на

свс стране, они траже људе којн ће по било којој цени пристати да им заменв њихов прљави новац, онн најзад плаћају са педесет старих динара један динар новог »безвредног« новца. Ноћу, усплахирени и задуванн они превлаче прикрнвену робу на таване и подруме, склањају је у специјална тајна скровншта. Онн покушавају да празним излозима и празним пијацама застраше широке народне масе н поколебају народну власт. Али се варају. Није ово више Недићева »влада« која је јавно издавала прописе против црне берзе а тајно се ортачила и шуровала са њом. У својој акцији народна власт ужива једнодушну потпору народннх маса, којима су патњс прежнвљене под окупацијом добро отвориле, очи. Најновнју меру народне власти, замену новчаннца, читав радни народ је правилно схватио и поздравио. По читавој земљи, а нарочито у Београду, одржавају се масовке манифестације у којима народ поздравља владину меру н тражи одлучно настављање борбе. Дуге поворке чиновника и радника пролазе улицама града. Прозори и капије се отварају. Домаћнце, крје су се и то јутро као и толико пута пре тога, вратиле празних котарица са пијаце, радосно поздрављају манифестанте. Са тротоара људи спонтано силазе на улице и придружују се манифестантима. Дубоко, из дубине душе, отимају се поклицн претње и мржње против оних, који желе да злочиначки искористе ратом створене привредне тешкоће и да у невољи и глади својих суграђана увећају своја богатства. У борби против црне берзе и шпекулације, вишс можда него икада, неопходно је потребна најтешња сарадња читавог народа са органима народне власти. Омладнна, која стоји у првим редовииа и на фронту борбе са окуп<атором и на фронту обнове земље, мора бити ,међу првима и у борби са иародним штеточинама које саботирају и рат и обнову. Toi борбк ваља приступити одмах, али приступити организовано и смишљено, без непотребних испада и пренагљености. Ми морамо будно да мотримо на све покушаје шпекуданата и ратних профитера да прикрнвањем робе и другим махинацијама постижу црноберзијанске зараде, уцењују народ и изнгравају законске одредбе, па да о свему томе тачно и на време обавештава.мо народне власти. У исто време наш ће задатак бити да на сваком кораку раскринкавамо непријатељске лажи и објашњавамо тачан смисао мера које народна власт предузима, придобијајући и покрећући најшире народне масе на активну сарадњу са народним властима у овом важном послу, од кога зависи успех борбених и радних напора читавих народа. н. п.

Нови чланови Главног одбора УСАОС-а

На заседаау пленума Главног одбора УСАОС-а проширен је Главни одбор следећим члановима: Каја Лаловић, из Шапца; Даиило Пуриt ~из Пријепоља; Ђура Нинчић, студент из Београда; Боривоје Јевтић из Књажевца; Жика Лакић из Санџака; Јоца Марјановић, студент из Београда; Драгиша Шапоњић из Нове Вароши; Милка Шћепановић из Санџака; Хариф Вељовић из Санџака; Вера Андоновић bs Санџака; Добрашин Добрашиновић из Сашдака; Власта Милошевић из Зајечара; Милка Ђорђевић из Зајечара; Лепа Марковић из Ваљева; Јеврем Милановић из Ваљева; Милева Весић из Ва љева; Миодраг Павловић из Јагодине; Бора Минић из Јагодине; Божидар Богдановић из Пирота; Александар Бошковић из Пирота; Смиља Костић из Пирота; Предраг Миљковић из Чачка; Вера Грујић из Чачка; Велимир Матић из Прокуиља; Војислава Петронијевић из Ужица; Миломир Чучковић из Ужица; Јерко Аљанчић из Београда; Тоша Тодоровић. ђак из Крагујевца; Милоје Нешовић нз Крагујевца; Мија Вукади-

новић из Лескозца; Првослав Ћирић нз Пожаревца; Милорад Радуловнћ из Пожаревца; Лела Гуцонић из Шапца; Арса Бојић из Љубовије (Шапца); Александар Секулић, ст. технике из Београда; Миле Арнаутовић из Ниша; Вера Накић, свршени матурант из Крушевцаи

РАДОВИ НА ОБНОВИ АПБАНИЈЕ

Тирана, 19 априла

У Албанији је отворено 13 сре.дњих и 820 основних школа. За народне мањине отворено је 20 школа, у којима се предаје на њиховом матерњем и на албанском језику; за македонске народне мањине у области Корче отворене су 4 школе. Готово у свим областима Албаније образовани су аналфабетски течајеви, поред стотине таквих течајева, који већ постоје у војсци. Припрема се издавање 15.000 примерака буквара за основне школе, као и 12.000 брошура о албанском народноослободилачком покрету. Ради се на организовању народног позоришта, као и спортског живота. (АТА).

ДЕЛЕГАЦИЈА КОМСОМОЛАЦА У БЕОГРАДУ

Од пре неколико дана у Београду се налазе као гостн Главног одбора УСАОС-а, делегати Комсомола ааздухопловне дивизије 111 ук-рајинског фронта. Делегацију сачнњавају: иајор Иванов, помоћник старешнне политодела, поручник Осипенко, комсорг, нарединк Горшков, комсорг, другарице: Фокејевз, Долгнх, Гордејева и другн. Циљ нашег доласка у вашу средику је упознавање са животом и оорбом југословенске омладине рекао нам је мајор Иванов. Он је затим наставио: Осим тога, ми смо имали намеру Да посетимо неста историјских борби у којима су наше и братске југословенске трупе извојевале победу над непријатељем, као и да одамо пошту борцима палим за ослобођење Београда. У том циљу ми смо обишли Београд и околину, у првом реду београдску тврђаву и Авалу. Том приликом смо положили венце на споменик Незнаног јунака и на гробове палих хероја из гардиског корпуса генерал лајтнанта Жданова. Посетили смо такође Јајинце и логор на Бањици, сведоке патњи и борбе југословенске омладине. Затим нам је мајор Иванов нзнео у неколико речи своје утиске о Београду: Уопште узевши, Београд је на нас оставио врло пријатан утисак. Међутим, ваша престоница није уређена онако како су уређени наши велики градови, у којима се монументалне зграде смењуЈу са великим фискултурним стадионима и парковима. Ја сам уверен да ћете ви обновити све оно што је разорено у току рата и надокнадити све оно што нисте могли да урадите до сада, тако да he се Београд дићи из рушевина лепши него што је био раније, Наша омладина прати са великим интересовањем развој ваше херојске борбе. Наше интересовање је утолико веће, што ии у извесним општим линијама развоја ваше борбе примећујемо сличност са развојем наше борбе за слободу. Овде у првом реду мислим на масовно учешће омладине у народно-ослободнлачком покрету и значајну организаторску улогу коју је том приликом одиграла Крмунистичка партија Југославије. Током последњих година успостављена је срдачна веза између совјетске и југословенске омладине. Спајањем наших трупа са братском Југословенском армијом, још више се учврстило наше међусобно

пријатељство. Створено је нераскидиво братство по оружју, учвршћено заједнички проливеном крвљу наше омладине. Многобројкн су примери братских односа и борбеног другарства младих совјстских и југословенскнх бораца. Навешћу вам )е-дан од њих. Догодило се то за време ликвидадије немачког фронта на Дунаву. Наша ваздухопловна дивизија потпомагала је пешадиске јединицс, које су вршиле напад у циљу npoooia линије Вршац —Бела Цркв« —Турн Северин. За време ваздушних борби изнад Беле Цркве, два наша авиоиа су била оштећенз. али се нису повукла и борбе. Совјетски авнјатичари су управили своје оштећене апарате у правцу непријатељских авиона. Одигрхlo се страшан судар. И наши и непријатељски авиоон стропоштали су се у дубину. Један од наших авијатичара Глазков, остао је жив. Њега су братски прихватили југословенски партизани, ксјн су се налазили на подручју изнад кога се одиграла ваздушна битка. То су били борци 111 корпуса под командом Kocre Нађа. Авијатичар Гладков је остао у одреду месец и по дана, борећи се раме уз раме са југословенским партизанима и делећи са њима добро и зло. После ослобођења Београдв он се вратио у своју једнницу. Он је касније причао да he му време које је провео међу југословенским борцима остати у најтрајцијој успомени. Овај догађај, као и многи други слични догађајн, који су се одиграли у тии историјским данима, претставља јасан доказ солидарности и борбеног братства наших народа. Током протеклих месеци ми смо ступили у још тешњу везу са југословенском омладином. Томе је иного допринело и одашиљање совјетских инструктора у школе југословенског ваздухопловства. Наши ваздухопловки официри причају с» одушевљењем о борбеном духу младих југословенских авијатичара и о одличнои успеху који су они постигли у току школовања. На крају разговора, мајор Иванов нам је рекао да је дирнут срдачним пријемои ко>и су наше омладинске организације указале делегацији Комсомола. Ои је гавршио споје излагање речима: Када се вратимо у отаџбину, ми ћеко причати нашоЈ омладини о херојској борби омладине Југославије.

Делегација Коисомола вдлдухопловне днвизпје Tpefeer украјннског фронт«

ПРЕД ПРВИ МАЈ у заводу за израду војне одеће

Омладннци Завода за израду војне одеће који су за време Светске омладинске недеље постнгли велике резултате, поставилн су себи нове задатке у првомајском такмичењу. Ударничкн рад и такмичеша почела су већ 1 0-ог овог месеца. Рад у Заводу траје 10 часова, док се пре радило само 7 часова. Свака поједина радионица пребацује по више пута до сад постигнуту норму. Рано је још говорити и предвиђати резултате овог ударничког рада, али они се већ назиру. На пример у конфекцијској радионици говорећи о садашшим огромним успесима, један друг каже да за девет година од када он ради у Заводу, ннсу још никад постигнути ни из близа такви резултати. Док се пре шило

50 блуза, данас друговн избацују 150. На том послу раде омладинци: Новаковић, Јокић, Пакашки, Крстнћ н Велнчковић. У одељењу за израду капа истичу ce Рокић Ранка и Ђурђсвић Надежда са израдом 12 титовки за 1 сат, док се пр* за исто време давала само ноловина, то јест 6 комада. У одељењу за израду ципсла избацуј* један радник дневно по 3 до три и по пара ципела за војнике. док се пре ннј* постпзало ни два пара. Од омладинаца у овом одељењу истичу се Лађевић, Ковачић и Милуновић а нарочито најбољи ударник из Светске омла,динске недеље Бранко Крњајић.

Број 27

МЛАДИ БОРАЦ