Mladi borac

ИЗ БОРБИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БИХАЋА

Никада већег елана, никада толиког напора и труда, него кад пред борцима стоји град. Бихап је град који је одиграо велику улогу у току нашег ослободилачког рата. Тога Јутра наше колоне развиле су се прбпланцима и драгама и текле као бујица. Пред њима су освањивала слободна села, оживјели 'комшилуци, а народ извирко кроз прозоре, иза плетених кукурузана. тараба и не мо?.;е сг нагледати во)ске. Све чило, младо, извежбано, наоружано до зуба. Одакле, борцк наши? —• Из Далмацкје, с мора. Нико не пита камо. Зна се. У бијегу швабе су дкгле у зрак важне окуке, а неке нису доспјеле. Кад су се наши дохватили Дебељаче, која директно брани БЧкаћ, артилерискок ватром ударали су далеко иза нгших линија. Мсжда је моторкзација била у закашн>еи>у, ради .споменуткх препрека, али je пјешаднја отишла далеко напрнјед, тако да је швабо би'о опет стегнут, прпје него ли је мислио. Нкје одахнуо. Сударилп смо се код Голубића, над шумовитим Сомишљем и Заваљем. Битка је бјеснила цијелу ноћ. У јутру су из Заваља сломљени напустилн мјесто у пламену. Пр исткгли су већ тенковн и блнндкракн аутомобили, а испод нових положаја освануо кам је сХедећег ј>тра град. На доминнрајућем мјесту је Градина: рушевине из новијих и старијих времена. Ту су наши смјестили бацаче, а около протуавионски митраљези од 20 мм и протуколска оружја. С далекозорима чланови штабова проматрају развој битке. Бацачке

цијсви се загрн]у на.д сваким непријатељским мигом. Види тенк, протуколцем га ожежн! Особито жив и еластичан је пом. комесара бригаде. Он je у Бихаћу живио неколико година. По Сомишљу, баш гдје сада косе наши тешки митргљези, он ]е једиом као средшошколац тражио 6и.љке за хербаријум. Сада кроз далекозор пратм наш стрељачки строј и уочава сваки покрет непријатеља. Бацачи с Градине распршавали су сваку кеприЈатељску групацнЈу у пољу, ударалн су око ровова. Кад 6и их непријатељ обасипао гракатама онн не би ућутали, одговарајући још пркоскије и косећи ондје гдје је најболније. Наш стрељачки строј, који се је приближио граду, ушуткао је непријатељска оружја.' Води се Сорба на мосту преко Уне. Бацачи туку под највећим углом, поздрављајући смртним ударцима повлачење гаваба. Непријатељ је већ збачен са Сомишља. Пред самим стрељачким стројем експлодирају складишта муниције, којс је непријатељ повезао жицом; Наши борци брзим налетом вјешто режу и оласавају на тај начин вагоне разноврсне муниције, која ће тући онога који ју је донио у нашу земљу. Борци су надирали кроз рушесине, пуцајућн иза углова у кепријатеља. На вече је ослобођен и послиједњи блок кућз на лијезој обали Уне. Теккови су били на- улицама, а тешко оружје је тукло према другој странн. Тако је започела битка у самом граду и за сам град.

Б II Н Г У Л А

На на]истуренијем делу фронта код Ердевика налази се I батаљон. Он je претходница читаве бригаде. Завукао се између кракова швапских бункера, ровова и жица. Са две стране туку тешки митраљези. С шиштањем долећу велике мине из минобацача, који je сакривен негде у шуми на врху брега. Два дака је укљсштен издржао I батаљон, укопан на коти између два неприЈатељска вкса. Хиљаду великих граната ровало ;е земљу по брегу око ров Ова I батаљона. Долетале су са хуком и потмулим грохотом дизале комађе земље у вис. Ћутали су борци читава два дана, прибијенк уз дно и стрме стране рова. А хладне и дуге биле су јесење ноћк. Није се могло ићн у извидницу због мина по странама брега и удолини између њих. Дању су г. четали борци, јуришали пут бодљикавих жица и једва видљивих ровова. Неко' лико пута их је зауставио зид смрти и челнка минских поља и врелог комађа гвожђа из свих врста оружја. Али видели су они места одакле бију тешки бацачи. Тукли су их они немилосрдно већ два дана и две ужасне коћи из шумице са левог виса. Иза живице која ограђује вкнограде сакривени су тешки митраљези, Они не да-ју прићп удолином што води на висове, јер туку смртоносно сваки делић земље. А »шарци« су растрти свуда иза жица на истакнутим местима. Сваки чокот је добар заклон, мала неравкина је одличан и сигуран грудобран и лежиште за митраљесце. Нигде се не види живот на падинама ; и у виноградима, а при налету i наших бораца из свих крајева брега сјури се смрт у удолину 1 пут шихових груди и тела.

У подне је 111 чета кренула на јуриш. Борци су постављени по дубипи, један за другим, да их ие би покосн\и у налету швапски митраљези и мине. Између нагазних мина пролетали С У У удолину и минска поља. А друге чете су најбешше тукле непријатсљске положаје, сваки заклон, сваки су.мшиви џбун. Јурили су један за другим, достизали се, престизали и пресецалн* дуги рафали наших митраљеза и заривали се у места одакле су при јучерашњем јуришу тукли швапски гадови. Очајнички су се бранили фрицеви, шихови ударци нису били тачни и смртоносни. Нису знали где ће; с оног виса прети смрт од челика, а из долине јуре

неустрашивк борци, весници смрти. А тада с.у већ прве бомбе наших бораца кидале заклоне м»траљеских гнезда и комадале тела шваба у њима. Три прва су већ заузета. Жипе су псесечене и ускачу бомбаши у широке. ровове. А бомбе треште s слију се понекад у страшну експлозиЈу. Између њих искидаии јауци шваба. Из даљних ровова бежи неприЈагељ, оставља оpy»,je, одело, напушта борбу в животињски носи само живот са собом кроз шуму, низ брег, у винограде. Ужасан je страх пред смрћу и фрицеви су полудели кад је осветннк с бомбо.м замахнуо над ши-хоеим главама. В

ДРУГ ШОБЕРНИК

Ј подножју планине Микуљаче, кроз тресак граната и грмљавину топова, продорно наступазу наши тенкови. Топовске цијеви, смјештене у челнчним.утврдама, дижу се и спуштају, сипајући ватру на непријатеља, који се повлачи. Тенк Цеље 1, налази се међу првима. Њиме управља кеустрашиви друг Шоберник »Шобо« како смо га ми звали међу собом. Зна »Шобо« да треба. да буде први. Зна и то, да треба чисткти мине прије него стигну минерпи. Као увијек, јури са својим тенком, чисти мине и поново јури! У глувој и дубокој ноћи кренуо је Шоберннк са својим тенком у клокот митраљеза који је реметио тишину. Желио је и овог пута да буде први. Та он ]е тако неустрашив према мннама. Другови се cjehajy његових подвига у борбама код Сплита и Дрниша гдје је сам повадио око 150 мина. Ноегов по-

следши подвиг на Широком Бријегу, гдје је првп изашао оа својим тенком, провјерио je н>егову храброст. Аагано је пузао тенком и кроз оклопе пажљиво гледао на пут, који се свјетлио као бијела трака у ноћи. С времена на вријеме свијетли млазеви тенковског рефлектора осветљавали су друм и од магле овлажене стиЈенс, Koje су сијале бљештеки у очима Шоберника. Ни магла, ни ноћ. ни помксао да може наићи на мине, нису га моглп задржати. Хитао је да стигне до села Жаонице, гдје ће поставити тенк назгодно мјесто одакле је требало отваратн ватру на непријатеља. Тако is мислио Шоберник н хктао свв брже према циљу .. . Одједном тресак ... Згмљ* i се проломи и страшна експлозија стиже до ушију бораца, који су у глухој ноћи разумјели јуначку смрт друга Шоберника.

Н. д.

Из Источне Босне: прено шен>е рашенпка преко Дриае

ОФДИЗИВА ЈЕ ПОЧЕЛА

Око пола шест почела је дејствовати наша артилерија. Над швапским ровови.ма поднгли су се читави облаци дима и прашине. После ове паклене ватре, ко]а је трајала скоро 30 минута, дат је знак за јуриш. Искачемо из ровова у правцу непријатељских спроводница. Швабе туку »шарћима« из бункера. Ускоро смо ускочили у њихозе спроводнице. Под кишом ручних граната велики број њихових воЈника остао је лежећи у спроводницама и рааореним бункерима. Падају нам у руке и први заробљеницк, већином Аустријанци. У том моменту зачули смо иза наших леђа велику грају-тутњаву мотора. Један поглед само на ту страну и ми веН учествујемо у општој радости. Великом брзнном приближују нам се тенкови. Полетеше шајкаче и порције у ваздух. Били су то баш они огромни тенкови, о којима смо последњих дана много слушали. Ово моНно оружје било је већ пред нама. Настала је чЦтава трка. Није било никаквих препрека. Код шваба бејаше настао општи хаос. На неким местима висмо их уопште могли ни спазити. Бежали су ови злотвори у паничном страху. Остазљали су ранчеве, колз, оружје, само

да извуку живу главу. Колоне заробљених шсаба промичу поред нас. У своме снажнсм налету наши борци јуришаЈу и појединачно на швапске ровове и изводе из њих забезекнутог непријатеља. У извесним случајсвима један наш борац заробљавао је по двадесет шваоа. По путу леже гомиле мртвих и раздробљених. Овде је де]ствовао тенк. На неким местима тенк их је дробио својом гусеницом. Приближују нам сс нове групице заробљеника. Међу њима има и виших официра. Сваки од њих нзражава жељу да се бори на нашој страни. Крвава звер покушава да извуче своје канџе. Гонимо их даље. Beh се не могу ни видети. Прелазимо напуштене ровове, шуме, газимо по води, само да их стигнемо. Није бнло те силе ко]а би нас могла задржати у надирању. Шваби смо још једном доказали да Кемо га казнити за његова недела, да његова чизма Hehe више корачати по нашим пољима, Задајемо им последње ударце. Смрт фашпзму је на помолу. За кратко време истребиНемо земљу од гамади. Нез адрживо хитамо напред. Офанзива је почела.

Миливојс Младевовић

И наши дописници и фотографи се 6 оре

Послије тридесетчасовног пјешачења кроз слазонске шуме, преко устајалих бара и канала, стижемо на задатак. Пут кроз шумс, нарочито ноћу, задао нахг je доста муке требало је потрошити много часова да се пронађу просјеци и пролази куда могу проћи топови и комора. Нашим борцима није се могло ништа супротставити, није кншта могло остати неријешено, па ни овај прслаз преко мочварних шума. Уморни, мокри и неиспавани развијамо се у стријелце и нападамо на село В. Трећи батаљои 111 бригаде прилазио је са сјевероистока. Прва чета имала је задатак да ућутка митраљез на цркви и да је. заузме. Сјетисмо се да су ту устзше, сјетисмо се на хиљаде и хиљаде певиних жртава то је било довољно да забораиимо умор и ;урнемо напркјед, иако су тамо били њихови митраљези. С нама су се заједно преба-

цивали дописник и фотограф И1 батаљона. Са »шарцем« на рамену трчи кспред прве чете дописник друг Александар Журжул н лијсжс за бункер испред села. Са неколико рафала успијева да заштити пребацнвање осталкх другова до првих кућа у селу. Рачунало се да у бункеРУ‘ има непријатељских војника требало - ка је ликвндирати. Друг Александар јурнуо је први. Чета је убрзо очистила двије прве улице и продрла до цркве. Када je снимио последњи снимак, друг Јелић објесио јс апарат о врат, узео пушку и продужко са друговима освајањс села. Пошто се знало да je село усташко, било je потребно завирити у сваки кутак, у сваки подрум у коме су се крили зликогцк. Друг ЈелиК упада сам у Један подрум и хвата наоружаног усташу. Том приликом заробио je много војничке спреме и материјала.

snke три добре кошуље...

Напредујемо цестом ка О. Испред нас надиру I и И батаљон. Ми смо непосредна резерва. У једном моменту иза нас, са бока добијамо ватру »шмајсера«. Примећујемо једну немачку танкету, која вуче за собом каубицу 75 мм. Командант наређује; »Протнвколском пушком у дејство!« Драган Божић, Сретен Грујић к Петар Гајић смело прелећу преко њива. На врло кратком отстојању, прецизним погоцима, испаливши сва тројица свега 10 метака танкета је уништена: 1 официр је погинуо, 2 рањена, а 4 заробљена. Препад на танкету био je тако брз н тако смео, да су фрицеви осталп запањени. Један је, дрхтећи, стално понављао: »Драј године их комунист«. 3аплењени су револвери, машинке и једпа велика немачка застава са кукастим крстом. »Биће три добре кошуље«, рече један друг. Курир је већ стигао и заробљсне швабе спровео у село. Један од другова, сав срећан, загрливши своју пушку, рече: »Не, она неће никад промашнти«. 4

МЛАДИБОР А Ц

Број 27