Mladi borac

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ СРБИ И ХРВАТИ У ХРВАТСКОЈ

С*ојим предавањем, одржаннм 20 ом. у дворани Коларчезс аадужбнне, Др Иа&а Рибар је бацио нову светлост на пиTss>e односа Срба и ЈСрвата у Хрватatoj. Он је нзнео све тешкоће, које су агораде бнта савладане н све ступшеве кроз које је прошла мисао о братству н једннг.тву два највећа југословенска народа, да. би добада овај коначан облик, којв нма данас. Ндеја Југословекства током времена еаарезала је, развнјала cs н уоб.ллчавала. У Илнрском покрету она претставља £.smo духовно настојање једног при-\нчно усаог круга људи, ка>ижевника и ученог друштва. У времену од 1861 —67 године ха, идеја захвата шире слојеве хрватске аателигенције. hbv шври Штросмајерова »Н&родна странка« и преносв је и у Ср-sнју. Дли оДласком Штросмајерове и довођензем мађаронске странке на власт, ЗЈгословенскн покрет долази у тежак поjtsataj. Мађарони спроводе политику ослонца на Мађарску н чине сде да народ у Хрватској разједине. Нори бан Куек Хедервари паралише рад најјаче дародне стракке Анте Старчевића, убацујући у њу свог агента, туђинца Јосипа ©ранка. Франк користи свој положај у странци и чинн све да што вите распали мрЖЕ>у између Срба к Хрвата. 1903 годдгја, 7 дагологу с Куеком, он пркрсђуje liorpoM м■.-(;/ Србима. У странци ripaза, због оваквог шеговог рушилачког рада, долази до расцепа. Један н>ен део џршп фузију са »Народном стравком« и том пркликом ревндира свој став презга Србима. И поред свих харанги франковаца и Срба око листа »Србосран«, покрет једннстпа к братсгва развијао се међу cpiiCKOM и хрватском омладином. Први.х Ј®дша овог века дошло је до осннванза јдноГКХ напредккх странака са Св. ПриGafeesKhiM, Ивом Ло-рковмкем, браћом Радаа а Внт. 1> •р&ћем на челу. Све ове отрдмке удружиле су се 1905 године у PUos; опоакције и веђ идуће године одкеАо еабеду на изборима за Хрватски са•sор. Полигнка од 1906—1918 године о€е-лежена је тетљама sa раскндом са неиародгим елементима н за јединством н ауиим учешћем Срба у власти. Само, ова молитика није се одржавала и на терену, јер је Снла слабо популарисака н није била потзрђена заједничком борбом. У току снетског рата у Храатској се крисг&лиаовала мисао о уједин>е!ну Хрвата. Срба н Словенаца у »демократсжој, федератнвној републици«. По закључсн>у мир?,, франковци распуштају сеоју странку, бојеђи се заслугцене каане, н увлаче се у Радићеву ХСС. У то греие Лорковић и Прибићевић иступају нз коалиције хрватских странака. Велииосрпска хегемонистичка клика користи слабљензе тога блока и одузима народиus. Југославије политичко-правни индивидуалитет. Ова клика протура начело да су Срби, Хрвати и Словек-ци један карод и користи ra да би се силом одржала на власти. Због неподношљивог стања у земљи, опозиција образује 1927 године коалиgHjy за заједничку борбу против реакције. Само аато, после убиства Радића и ннтервенције Прибићевића, вођство опозиционих странака изневерава народ и пасивно се држи према борби широких siaca. Усташе, бивши франковци, добијају све већи и већи утицај у водећим круговима ХСС-а. По споразуму с кнезом Павлом 1939 године, Мачек за н>их добнја амнестију, а као противуслугу за то, оснива концентрационе логоре по асмљи за комунисте. Тада се у земљу вратио злогласни крвник, вођа Џрне леraje, Јуцо Рукавкна, који је после неуспелог усташког пуча побегао у Италију. Још од тада ]е постојао спооазум изиеђу Мусолинија и Павелића. По шему Хрватска треба да уступи Италији caoje Приморје и I орски Котар, а фашисти ће признати Павелићеву државу и помагаће је оружјем и материјалом. Тај сцоразум је доцније признао и Хитлер. Зато је за време окупације одбио понуде неких политичара на челу с Пергаром за образовање квислиншке владе. До образоваа>а ове владе није дошло, јер је већ pe-

вије бнло одлучеио да сву власт преузме Павелић. Ноему је. вођство ХСС-а одмах услужно уступило своју сељачку заштиту, а Мачек је позвао хрватсхн народ да сарађује са усташама. Под паролом: »Куцнуо је час за остварење независне Хрватске без Срба«, усташе су се одазвале позиву свога духовног вође, туђинског слуге Јосипа Шрзкка. Он је 1909 годнне у свом политичком тестаменту писао да све Србо и њихове -домове треба уништнти. И усташе су га послушале. У извршењу њнхових паклски* планова полтагао их je окупатор. Он је био потпуно задовољаи, Усташе су клале Србе, а кољачи Драже Мнхајловића су убијали муслимански и хрватски живаљ. Четннци Драже Михајловића, Недићевци, Љотићевци и усгаше нашли су се уједнњени. Њих није везивала само служба окупатору; њнх су везивале заЈедннчке тежње за разбијањем Југословенства. Додуше сви су онн говорили да се боре једино против комуниста, а да не иду за разједињаваг њем народа. Али, зна се да je баш Комукисгичка партија била та која је организовала борбу за ослобођење и уједињење свнх наших народа у једној праведисј и демократској зајсдници у којој ће с&а.-.ом народу битк пружена Јфилика малзија и да живн својим националг..ип животом. У тој борби никло је и нсковаао право братство и јединство. 4 lf - - -Леја о њему први пут захвати' ‘ ир-, .че масе и у борби се учврстила. -З-ослободилачки покрет је обу•'- ■> - Срипаднике свих странака и iSHKe свих друштвеких слојева. ' ; р/ У Хрватској ушли: поштени Српски клуб н КП, водећи за собом све праве родољубе и напредну интелигенцију на челу са Владимиром пазором. У овом рату НО џокрет се ухватио у коштац са целом реакционарном масом, али ои је то смео, јер је веровао у снагу наших народа кад се уједине и у снагу братске Црвсне армије. Јравилно постављено национално питаље у току нзше борбе, довело је до буђења националне гвести. Народи не би могли издржати оволике напоре да све време нису били прожети кдејом народног Јединства, која је никла и развила се у тешким борбама за слободу, Д а су темељи наше нове државе здрави јемство нам je наша војска и одлуке народних већа поЈединих федералних јединица. Новоучвршћено народно јединство, уз оружану силу, претставља данас највећу гаранциЈу за очување тековина борбе наших народа.

САСТАНАК РАДНЕ ОМЛАДИНЕ У ЋУПРИЈИ

У Ћуприји је одржана прва конференЦијз шегрта коју је отворио Младен Јев’ радник ложионице. Омладину су поздравили претставници војске, народне власти, ЈНОФ-а. АФЖ-а и синдиката Они у говорили о помоћи коју ће сви указати радној омладини да се издигне и усаврши. пова држава и народна власт помоћи he да се радничка омладина свестрано уздиже. Иван Путрић који је говорио у „ ме синдиката подвукао је да у бившој Југослзвији о радној омладини није нико водио рачуна, а послодавци су је употребљавали као своју кућну послугу уместо да je уче занату. Данас наша нова држава штити интересе омладине. . Миле Илић l' e прочитао реферат у коме je изнео стаље радничке омладине и услове под којимз је она радила и живела под старим режи.чима. Данас ће се шегртимч помоћи да се стручно уздижу кроз заната послодавцима се неће дозвочовечно ПР6Ма Шегртима поступају неПо реферату је настала дискусија у коЈО) су учествовали: Душан Петковић из ложионице Милутин МитиН, обућарски помоћник, Коста Стојановић, Недељко Ч™ па, Ђорђе Томић, Милан Јере.мић, шегрти Фабрике шећера, Бранислав Селић Ж„ воти,е Томнћ, Крстић Еелизар ' ЖИ Стојановић кројачица из кп манде позадине изнела је рад њих два тешИлееBB4oРУ п Г а РИЦа ’ К ° ,е СУ 33 5 месеци са ' 8 и ЧПП ВеШ2 ' нзра Д ил с 1000 пари Pdna и о(ЈO пари рукавица. Конференција је закључена клицањем народно) власти, Црвеној и нашој армији и маршалима Стаљину и Титу.

ДРУГА ГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА радничке омладине и шегрта

Шегртн и радничка омладина Београда одржали су у петак 20 априла, у сали Радннчке коморе своју H градску конференцију. Конференцију је отворио Владо Симонсв, текстилнн радник и пошто је изабрано радно претседништво прешло се на дневни ред. Први је узео реч Душан Шијан, члан Извршног одбора Месног синдикалног већа и поднео реферат о томе шта је постигнуто од прошле конференције па до данас. На првој конференцији била је донета резолуција у којој су раднички омладинци и шегрти тражили од народне власти да приступи решавању питања од којих зависи побољшак>е »нхових животних услова, као што су регулисаше плата, питаше радног времена, шегртских домова, стручног оспособљавања, школоваша итд. Ту је резолуцију једна делегација однела министру социјалне политике и Министарство je у сарадњи са Главним одбором Јединствених синдиката приступило исцрпној изградши нацрта о регулисашу положаја радиичке омладине и шегрта. Предвиђено је да се уведе 8 часовни радни дан за шегрте као и недељни одмор, затим регулисање плата које he се одређивати према стручно] способности, отварање радничких школа у којима he се радничка омладина оспособљавати. Предвиђено је и да се испити могу полагати чим се неко осети способним без обзира на школско вре.ме а нарочита комисија састављена од једног претставника снндиката, једног стручњака и једног претставника предузеНа нли послодавца одредиће способност кандидата. Отвориће се стручне шегртске школе у оквиру радног времена а приступиће се и отварању шегртских домова. Затим је друг Шијан подвукао значај борбе против шпекуланата и цр-

ти 3 месеца и на коме fee омладинц« ћи добити основна знааа. Исте та№« могућности постоје и на многим друпамместима и зато би требало гато пре ор*ступити оснивању курсе.ва ове вркагеПитање незбринутнх другова којн живе под врло тешким социјалним и хигијенским условима и који су тиме H3AOj«e«» највећој експлоатацији, треба регоит* тварзњем што већег броја домова за т егрте и радничку омладину као н opras®-' зовање радничких набављачко-потрО' тачких аадруга, Учешћем у њима ш*бољшаће се њихов економски положај, јер онда неће бити зависни од црие Јерзе а с друге стране тиме ће се потпомоl?к развој за.дружног привредног сектореи На крају пошто је указао нз. дужностирадничке омладине у раду на културновг и спортском пољу и пошто је подвукл*потребу прикључиваша огаптој борба иаше народне вла-.ти против оних. кој» тешке ■ прилике пскоришћавају у свој«. прљаае сврхе, друг Мишксвић је истакао потребу организовања руководств«. радничке омладине Београда које fe« својим радом бити спона између Градског одбора УСАОС-а и Месног синдикалног већа и као такво приступити спровођењу конкретних задатака у дело, После прилично живе дискусије кандиддциони одбор је предложио листу члаи©ва Градског одбора радничке омладин* која је с одобравањем прихваћена. У одбор су ушли: претседник Михајло Гуртић, члан Месног синдикалног већа т члан Главног одбора УСАОС-а. секретар Јосип Мишковић, члан Градског едбора УСАОС-а, благајннк Владо Симонов, члан секретаријата Градског одбора УСАОС-а; као чланови: Душан Пуђа г члан Главног одбора УСАОС-а Стојак Придрашки, радник из »Боша« Воја Ву-

ноберзијанаца и удео радничке омладине у помоћи народној власти у,спровође»у уредбе и завршио: »Да бисмо се ми свн могли са успехом борити за спровођење ових мера, ми се морамо другови окупити око синдиката који he нам као наша радничка класна организација помоћи да спроведемо све ово у дело.” После њега говорио је Јосип Мишковик о задацима који стоје пред нашом радничком омладином и шегр(тима. Једак од најважнијих је да се сва наша радничка омладина учлани у синдикате и да се у њима осети као жива и стварна снага. Дужност је сваког члана синдиката да активно учествује у његовом раДУ i ДД покреће и учествује у решавањч како општих тако и чисто омладинских радничких питања. У предузећима омладина треба да буде иницијатор повећања производње, да развија такмичења ударних група и да буде носилац и пример радне дисциплине. Као други задатак друг Мишковић је назначио организовање разних стручних курсева како се не би губило време до организовањл сталних школа за шегрте и радничку омладину. Као пример је навео омладину УИ рејона која је организовала курс за омладину металске струка који ће траја-

целић, командант штаба сече на Црноаг Врху, Зора Буловић кројачка радннца, Љубомир Бабић радннк нз фабрике »Мишон« Драгољуб Јанковић, радннк са Чукарице, Марија Кнежевић, раднвца у предузећу »Стег«, Миленко Пајик,шегрт из »Рогожарског« Јованка Орешчанин, текстилна радница н Васић Владо металскн радник из »Мнкрон«. ИзложОа слнка енглеских уметника у Москви

Москва, 21 априла У Москви је отворена изложба слнк* енглеских сликара. Изложене су литографије и репродукције старих мајстора Констејбла, Турнера, Венннгтона и других, као и слике сликара. Приликом отварања излажбе професор Алексеј Сидоров, чувени стручњак за западну уметност- говорио је о најглавнијим правцнма умсгности у Енглеској. HajseiiH је успех имала слика Манннга, презгседника уметннчке академије. која претставља „цпгане како иду на трке". Сидоров је Манинга назвао једним од најбољих внгдеских реалиста. (ТАСС).

Радничка омладниа и шггрти на конференцкјн

МЛАДИ БОРАЦ

Број 27