Mladi borac

НАШ ПРАЗНИК

Никакве речи, ни митраљези, ни топовске салве, ни ватромети нн звона са цркава не могу исказати колика ]е радост народа. Оно за чим се четири дуге и тешке године жудило, што се чекало и о чему се мислило, за што се борило, о чему се некад са уздахом а некад са песмом у јуришу и на раду говорило -—■ најзад је дошло. Толико хваљена »непобедива« немачка во]на сила наЈзад je под ударцима Црвене арми]е и великих савезника положила оружје и престала да постоји. За убијање и пљачку, за крв и сузе, за мучења и част скоро свих европских народа немачке разбојнике стигла је засл} г жена судбкна. Онн који су свуда сејалн само смрт и пустош, жању сада поред смрти и пакао. Црвена армнја и савезници побринуће се већ да их тамо сместе. Од Стаљинграда до Берлина има 2.000 километара. Тај пут је обележен немачким лешевнма. Атлантски океан далеко је од Лабе 1.100 километара. И тај пут је обележен немачком крви. У Југосламји, Албанији и Грчкој сваки друм, свака пруга, а у неким крајевима и свака чука постали су гробови за немачке лешинаре. Четири годнне је хнтлеровска чизма бахато газила по европским земљама и надувени швабо, као претставник »више« расе и »више« културе клао невину децу, убијао жене и старце по градовнма н селима, уништавао људе у концентрацноним и заробљеничким логорима. Четири године је у поробљеним земљама одјекивао јаук и плач али н пламени позив свим људима света да што пре униште фашистичког разбојника. У очима напаћених и измучених људи и жена ослобођених земаља, у очима херојских бораца-партизана и ослободилачких војски опет су се појавиле сузе. Овога п}та то нису сузе које оплакују изгубљено које заветују на још немилосрднију борбу, сузе ватрене мржње према непријатељу. Овога пута то су сузе радоснице, сузе љубави за борце-ослободиоце н рушиоце немачког фашистичког гнезда, одакле су полудели фашисти бљували уништавајућу ватру за човечанство, сузе љубави за Црвену армију, за великог Стаљина и савезннке који коначно уништише организовану фашистичку ратну машину у Европи. Словенски народи са поносом гледају у свог најстаријег брата, у велики руски народ, који је поднео највеће терете и дао највеће жртве у борби за одбрану човечанства од немачког империјализма, који је спасао словенске народе од потпуног уништења. Наш народ је и раније говорио »мајка Русија«. Сада je она као права мајка дошла да заједно са осталим совјетским народима, са славном Црвеном армијом пружи нашој Армији драгоцену помоћ и да заједно са савезничким армизама и нашом Југословенском армијом доведе разбојничке хитле-

ровске банде до капитулације. Наша захвалност за огромну помоћ нашој борби и за одлучујуће ударце по немачкој војној сили на]боље ће се изразити ако до краја уништимо све остатке фашизма и реакције у нашој земљи, ако уништимо све непри]атеље народа, све непри]атеље Совјетског Савеза, ако уништимо сваку клицу за стварање поновног пљачкашког напада на СССР. Немачка је капитулнрала. Са гордошћу наши људи изговарају те речи. Они у капитулаци]и Немачке гледа]у и свој допринос. Они памте небројене непријатељске офанзиве, и глад, и зиму, и битке без муниције, н дуге маршеве. Они памте најбоље синове наших народа, који су дали саме себе у борби за ослобођење. Они памте и Бањицу, и Јајинце, н Јасеновац, и Градишку и вешала на Теразијама. Када су Немци били код Стаљинграда и на границама Египта, онн су у нашој земљи морали да сахрањују своје мртве. А када су са тих положаја морали да се повлаче пред надмоћи савезника, онн су и у нашој земљн морали да повећава]у бро] својнх днвнзија. Све се то не може никада заборавнти. Због тсгга капитулација Немачке изазива у нама гордост, јер можемо смело свакоме погледати у очи и показати наше резултате у току овога за човечанство најопаснијег рата. Немачка 1945 годнне не капитулира по првн пут. Она ]е до сада више пута повела осва]ачки рат и внше пута капитулирала. Немачка je капитулирала и 1918 год. Али овога пута у борби са фашистичком Немачком наши су народи не само водили успешну борбу са непријатељем, већ и разголитили све домаће издајнике и помагаче непријатеља и на та] начин себи омогућили стварање праве народне власти, ко]а ће му убудуће боље осигурати безбедност и заштиту. Немачка не капитулира по први пут, али ми по први пут стварамо и градимо своју народну државу ко]у ћемо уредити тако да онемогућимо живот свим немачким чанколизима. Немачка не капитулира по први пут, али наши народн по први пут добијају у оквире граница своје државе оне земље ко]е су њихове: Трст, Ријека, Истра и Горица по први пут улазе у састав својих матица Словеније и Хрватске. Немачка не капитулира по први пут, а ни италијански империјалисти се не боре по први пут да опет отму наше земље. Али овога пута ће они задњи и последњи пут добити наш одговор, ]ер нема више њиховог главног упоришта, нема више хитлеровске Немачке. Немачка је капитулирала а демократска федеративна Југославија, под вођство.м свога великог маршала Тита смело корача напред, заједно са свим демократским народима у срећну будућност. На наше је улице дошао празник.

Ј. Марјановић

Сломљено је дрво фашизиа

КАПИТУЛАЦИЈА НЕМАЧКЕ

Смртно рањена фашистичка звер, која је већ недељама била у ропцу, дотучена је у својој јазбини. Крвни непријатељ целог слободољубивог човечанства, изазивач најстрашнијег нмперијалистичког рата, нацистичка Немачка, безусловно je капитулирала. Поробљени европски народи су дефинитивно ослобођенн тешке море, Koja их je годинама притискивала. Уништењем Немачке као државе коначно је уклоњена прва и највећа препрека за организовање трајног светског мира. У тренутку капитулације Немачка оружана сила била је уништена. После предаје двеју највећих армиских група, жалосни остаци немачких армија, који су још пружали известан отпор на поЈединнм отсецнма фронта, бнли су у расулу. Опкољени са свих страна, они су сигурно ишли у сусрет свом уништењу. Док је при крају првог светског рата Немачка понудила предају да би избегла војничку катастрофу и окупацију целе своје територије од стране савезника, сада, на завршетку другог светског рата, нацистичка Немачка је капитулирала тек пошто ју је већ задесила катастрофа и пошто је губитком скоро целе своje територије престала да постоји као држава. После више од пет годнна и осам месецн немилосрдног рата, који je углавном водила ван својих граннца, рата у коме је безобзирно употребљавала сва дозвољена и недозвољена сретства, Немачка је тучена на својој територији. Тоталнн рат је довео Немачку до тоталне пропасти. У овом последњем чину, Немачка трагедија у режији Хитлера и Гебелсапретворила се у јевтнну комедиЈу, чији 6и призор изазвао само презрив смех да нацистички злочини, који су откривени у Белзену, Бухенвалдеу и Дахау, нису изазвали у нама осећање беса и гнушања и жељу за праведним кажњавањем злочинаца. Вагнеровски декор Трећег немачког царства, kojc се распало под ударцима савезника, изгледа да нијс деловао на нацистичке вође. Они су показали врло мало жеље да херојски умру. Верни примеру свога вође, који је нестао под прилично сумњивим околностима, неки нацистички прваци, захваћени таласом напрасног умирања, покушавају да на сваки начин непркметно сиђу са политичке позорнице и пређу у илегалност, како би избегли заслужену казну, а по могућству и даље наставили свој рад, док се други нацистичкн прваци радо предају савезницима и понизно нуде своје услуге. Немачки народ је и под новим околностима остао доследан свом, могло бн

се рећи, урођеном опортунизму. Добр« дресиране, навикле да се покоравају сваko] власти, немачке масе и не помншљају на учествовање у ма каквом покрету отпора, већ се упињу да се прилагоде новим приликама. Поред мепознавања психологије свог сопственог народа немачки властодршци су показали и пуну неспособност процењивања међународне политичке снтуације. После неуспелог покушаја да слабљењем западног фронта, које је нмало аа последицу улазак англо-америчкнм армија у срце Немачке, компромитују одлуке о разграничењу окупационнх аона, које су донете на Кримској конфереицији, нацистички вођн су покушали да једностраном понудом безусловне капитулације поколебају сложност сав.езника. Међутим, тај наивни покушај нашао је достозан одговор у одбијању западшп савезннка да прнме капитулацију. Ни делнмнчна капитулација појединих армиских група, које су се налазнле нзоловане у велнким оперативним казаннма, није имала жељено политнчко дејство, пошто je савезничко вођство и ов-сш прнликом одбило да прими предају онкх немачкнх армнја, које су држале фронт према совјетскнм трупама. Тек када је цела Немачка пала у руке сзвезннка, немачкн генерали и партиски првацн вајзад су изгубили своје уобичајено ведро и оптнмистичко расположење и увнделн да је ситуацнја безнадежна и да је очајннчки отпор у току последњнх месецн, који је немачкн народ платно мнлнонима жртава, био узалудан. Они су били немокни пред догађајима којн су се развнјалн вртоглавом брзнном. Њима је преостало једино да прнхватањем безусловне капнтулације оформе постоуеђе стање ствари и они су пожурили да тв учнне.. Прихватање.м безусловне капнтулације од стране немачких властодржаца рат је завршен свега неколико дана раниЈе него што би био завршен да је дошло дв настављања војних операција, Немачка ратна машина бнла је коначно сломљена. Спајањем свих савезничких снага, које је било резултат извођења једног једннственог стратегиског плана, био је створен чврст обруч око остатка дезорганизованих немачких армија. Тиме су војве операције на свим фронтовима коначвв добиле тактчки карактер. Фггза тактичког распарчавања у којој су се последњих дана налазнле немачке јединице, прешла је на нзвесннм отсецима фронта, у првом реду оннм које су држале англоамеричке трупе, у фазу локалних операција чншкења.

Љубљана и Загреб ослобођени

Трупе Југословенске армНЈе ослободиле су 7 маја Љубљану, главни град федералне Словеначке, град у коме je поникла Народно-освободилна фронта. Град херој доживео је своје ускрснуће. Љубљана је прешла тежак и трновит, али славан пут. Окупљено око Народно-освободилне фронте, која је формирана још у априлу 1941 год., становннштво Љубљане херојски је издржало четворогодншњу бескомпромисну борбу против окупатора и шегових помагача и изашло из ше као победнлац. Један дан после ослобођења Љубљаue, наше трупе су, сломивши жесток непријатељски отпор, заузеле и ослободиле и главни град Хрватске Загреб. Хрватски народ који је годинамд,- стешлл под притиском усташког јарма, дочекао је дан ослобођења своје престонице. Непокорени слободарски Загреб часно је издржао тешка искушења ко}а му je донела крвава усташка страховлада. На притисак и терор он је одговарао отпором и борбом. Светле жртве које je народ Загреба и целе Хрватске дао за опште дело ослобођења наше заједничке отаџбине од фашистичког ропства, претстављају залогу братства и јединства хрватског народа са свим осталим наро-

днма ЈугославиЈе. Зато слободарски Загреб дочекује данас уздигнуте глаие празннк свог коначног ослобођења. Празник ?>слобођења Љубљане и Загреба снмболнчно се слно са празииком осло&ођења целог човечанства од хнтлеровске куге. Зато Љубљана н Загреб н цео словеначки и хрватскн народ данас славе своје ослобођење у знаку опште победе над непријатељем, у знаку братства и јединства са свим народнма Југославнје, у знаку ослобођења и yje-i дишења свих југословенских земаља. У овом тренутку ми смо у мнслима заједно са хрватским и словеначким народом. Нзихова радост је и наша радост. Ми смо билн заједно у тузи и мн ђемо битн зауедно н у радости. \lеђ)тнм, када мислимо о Словеначкој, поред oceiaња велике радости, нас обузима н ecoћањс високе моралне дужности. Дужности н обавезе словеначког народа су ваше дужности и обавезе. Идеја уједнњења свих словеначких области у федералну Словеначку у оквиру демократсве федеративне Југославије, за коју су давалн своје животе хероји Народно-освободилне фронте, обавезује v нас. Мм морамо уложити све своје снаге у делв њеног остварења.

М д л Л и Џh*> А 1,1

Fpoj 29