Mladi borac

Први конгрес антифашистичке омладине Босне и Херцеговине

свом говору Рато Дугоњић је нагласио жртве које је омладина до сада поднела. Нарочито је истакао потребу словенске солидарности. Одушевљено поздрављен пуковник Перо Косорић, командант трећег корпуса, поздравио je омладину Босне и Херцеговине. Делегати бугарске и грчке омладине били су поздрављени одушевљеним клицањем. За њима су говорили делегати свих федералних јединица. Претседавајући Миле Перковић позвао је затим омладину свих федералних једнница на такмичење у раду на обнови и подизању наше земље. Радни део Конгреса отпочео је рефератом Миће Ракића, члана иницијативног одбора УСАОБИХ-а. У свом реферату: »Заједничком борбом створили смо нову домовину« Мића Ракић описао je славан али тежак пут до слободе ко]у данас уживају народи Босне и Херцеговине. Велики удео у борби за слободу имала je слободарска омладина Босне и Херцеговине. Небројеии су примери херојских подвига омладине ко;а је била свесна да се бори за сСоју слободу и за своја права. У оквиру програма Првог конгреса одржан је у парку поред Принциповог моста омладински митинг, посвећен успомени Гаврила Принципа и »Младе Босне«. После митиига откривена је спомен-плоча Гаврилу Принципу. Конгрес наставља са радом.

6 маја отпочео је у Сарајеву Првн конгрес антифашистичке вмладнне Босне и Херцеговине. Омладина Босне и Херцеговине јуначки се борила против окупатора и домаћих изда]ника уиркос њиховим беспримерним »верствима и злочинима. Танежвштедна борба је омогућила агггнфашистичкој омладнни Босие н Херцеговине да присуотвује свом Првом конгресу у слободном Сарајеву. Поред 1800 делегата из Боене и Херцеговине Конгресу ■рнсуствују и делегације омладвне Србије, Црне I оре, Македоинје, Хрватске, Словеније, Војводине, Бугарске и Грчке. Поред омладинских делегата ■рисутни су и чланови прве народне владе на челу са претседником Родољубом Чолаковићем. После одушевљених манифе•тдција и клнцаша маршалу 1 иту, народној власти, антифаши©тичкој омладини целога света в оиладини братске Бугарске и слободарске i рчке, узео je реч члаи Земаљског одбора УСАОБИХ-а Стојан БјелаЈац, који је ■редложио да се у почасно претеедништво изаберу маршал Гито, маршал Стаљин, Винстон Черчил, претседник САД Труиан, претседништво Народне скупштиие Босне и Херцеговине, чланови ЦО УСАОЈ-а. Пошто је изабрано радно претсед■иштво узео је реч претседнии Ндродне скупштине др. Војислав Кецмановић, који је истаиао четворогодишње напоре и жртве које je поднела Босна и Хсрцеговина. По завршеном говвру др. Кецмановића поздра■ио је рад Конгреса претседник »лгше Родољуб Чолаковић. У кме Извршног одбора ЈНОФ-а Босне и Херцеговине говорио је Осман Карабеговић, после кога је узео рсч секретар ЦО УСАОЈ-а Рато Дугоњић. У

Обрадимо сваку сшоиу земље осигурајмо исхрану своме народу!

ИСТРА ЈЕ НАША

Данас, када je иело Словеначко 1 IpiiMopje један крик за слободом, јсдно велико ратиште, где се од словенске обале Јадранског Мора до извора Соче и Бснешке Словеније цео народ бори за незазисност словеначке земље, трупе наше победом овенчанс Југословенске армије продрле су у i рст и оствариле 100-годишњи сан свих Словеиаца. Када je пре 25 година пао наЈтежи мрак на та] део словеначке земље, нзгледало je, да jc са злочиначким Рапалским уговором и лажним, насилним, иационалним границама, Koje су живо задрле у словеначко тело, судбина приморских Словенаца запечаНена. Али je н у том тешко.м рату горео у срцима свпх приморских Словенаца пламен љубави за словекску земљу, у љнма je живела вера у ослобођеше и спас целокупног словенског народа у сједињеноЈ слободноЈ СловениЈИ и државноЈ заЈедници са словенском браКом. Та љубав и вера садржавале су сав гнев и отпор иарода, који је трпео 25 година ропство италијанског фашизма, она је била крнк за праведном осветом милиона суза и потока невино проливене крви. У њој je био револт читавог приморског народа, његова челична воља, његова безгранична пожртвованост у борби за властиту слободу, за бољу будућност јужно-словенских народа, за лепши живот читавог човечанства.

Крвавим словима напнсане су поједине странице историЈе Словенаца па i IриморЈу, kojii су се у сталним борбама кроз дуга столећа борили за своју слободу н независност. У својој иовијој исторИЈИ морали су ce борити против Немаца, којн су у свом похлепном и охоло.м надирашу на исток, у циљу поробљавања проднрали на Јадранско Море и градилп мост преко живог тела словенског иарода, и против Италијаиа, који су у својој римсноЈ империЈалистичкоЈ похлепној заслепљености наднралн на источну обалу Јадранског Мора. Народ je издржао н са борбсним гнево.м и светлом версм у победу правдс борио сс и челичио у отпору против туђег осваЈача, који ]е уби Јао борце за народма права, затварао нх и мучио по тамницама, исељавао у далеке кра Јове својс државе, Koja је словенску земљу економски уништавала, социЈално запостављала и културно бацала у мрак. Данас xaj народ живи у таквом полету исконских снага, какве није развио никад до сада, и у борби за слободу пише најсветлији лист своје историје. Овај отпор је најснажниЈи и HajjacHiijn одговор на питање, чиЈе je Словеначко ПркморЈе. Сјсдињсни с осталнм југословенским народима црпли су Словенци у Приморју у борби дубоко сазнање из историских речи маршала Тита: »Наш народ борио се за своју слободу, за своју независност, за бољу н

срећну будуНност, али на!н народ се бори такође за ослобођеље оне наше браће која већ деценн]ама чаме у ропству. Овом борбом наша браћа у Истри, Словеначком Приморју и Корушкој, морају бити и биће ослобођена и живеће слободно у сво Јој домовини заједно са својом браћом. I о je жеља cbik нас, то је и шихова жеља. Туђе нећемо, али ceoje не дамо«. Ове речи нашег великог маршала постају сада дело, обистиЉУЈУ се давни снови и тежње свих Словенаца, читавог словенског народа. Већ од раннх јутарњих часова, сав Београд одушевљено поздравља овај велики историски догађај, све мисли су данас код наше славне Армије на обали Јадранског Мора, код оне наше браће која су највише патила, најјачс жудела за слободом и зато jy у наЈвећој мери заслужила. Сви Словенци, који живе у Београду и у другим крајевима наше ослобођене државе и већ дуге године жуде за повратком у домовину, ганути до суза кличемо: Здраво браћо и сестре у Словеначком ПриморЈу! Здраво ви, мученици, борци, будни стражари словенског народа. Здраво сви ви код словенске обале Јадранског Мора до извора Соче и Бенешке Словеније. Из патњи и крви родио се велики дан ускрса, зарудила је зора ваше и наше сунчане будућности, отпочело је ново историско доба читавог словенског народа.

др. Иго Груден

БОЉЕ РАД НЕГО ГЛАД

Нови Пазар, опустошени, полуразрушени санџачки град, који је до пре неколико месеци грцао у фашистичком ропству, доживео ]е ових дана ретку и велику свечаност. Почетком месеца маја одржана је у њему прва конференција омладине читавог новопазарског округа, на kojo] je око шест стотина присутних омладинаца и омладинки дало још Једанпут доказа о cbojoj љубави према I иту, према својој новој држави и своме народу дало доказа о својој љубави према крваво стеченој слободи и о чврстој решености да се та слобода чува. Чврсто здружени и братски повезани корачали су улицама Новог Пазара и српски и муслимански омладинци, уједињени мишљу и заједничким радом на обновк земље. Конференција је почела с радом 3 Maja у присуству претставника народне власти, воЈСке, ЈНОФ-а, претставника Главног одбора УСАО Србије и других претставника из СрбиЈе и Црне Горе. Конференција је тра Јала два дана. Отварајући конференцију, другарица Милка Шкепановић, секретар иницијативног окружног одбора УСАОС-а, поздравила је претставнике народне власти и других организација и позвала да једним [.шнутом ћутања одају пошту омладинцима палим у борби за ослббођење. Затим су, бурно поздрављени, конфереицију поздравили претставиик народно-ослободилачког одбора, друг ИлиЈа ЂоковиК и претставник НОФ-а, друг Велибор Љујић. Велико разумевање за припајање новопазарског округа Србији, омладина је по-

тврдила приликом поздравне речи делегата Главног одбора УСАО Србије, друга Данила Пурића. Он је између осталог рекао: »Наша народна власт тражи од УСАОС-а да обради плодна поља Војводине и УСАОС је тај задатак примио. И вн, омладпно новопазарског округа, нећете изостати иза о-

младине осталих краЈева федералне Србије!« Овс речи омладина је примила са великим одушевљењем, дуго скапдирајући: »Хоћемо рад сви на рад!«, »Боље рад него глад!« и громко кличући фсдералној Ср6иј н. Радни део конференције почсо je рефератом другарице Миле Ђорђевић, у комс је изнсто херојство санџачке омладине у борби против фашиста и домаћих издајника. Реферат је садржао мноштво епизода из бојева П! сакџачкс бригаде, које потврђују братство и јединство српске и муслиманске омладине Санџака. У дискусији су узели учегаћа многи делегати. Наро-

чито је бурно поздрављена млада муслиманка Васка Бегић, коja je између осталог рекла: »Кад је муслиман Мујо Мусић пао у борби рањен, друг Милосавнћ Јеврем покушао је да га спасе и притом је погннуо. То је један од многих случајева у којима су загрљени гинули Ср-6и и муслнмани«.

У реферату другарице Милке. ШКепановнћ и кроз дискусију говорнло се о актшвности омладине новопазарског округа на фронту н .у позадини и о чврстој решености да заложн све снаге у радовима на обнови земље. На крају конференције додељена је прелазна заставица-златарској омладини за »ен досадашнзи рад. За ударнике округа проглашенн су; Воја Пе]атовић, Мухарем ХаџимуратезиН, Назиф ЧелебиН, Буде Днвац, Веска Хашимбеговић, Душан Миловић, Џафер СмаилбеговиН, Реџеп СсјдовиН, Мушан Граца, Асим Међедовић, Мехо Бејтић, Шефкет Кадрншић и Добрило Рођеновић.

Омладина Санџака на једној спортској приредби

МЛАДИ БОРАЦ

Страна 3