Mladi borac

НА ДОНУ

Тежак ударац потресао је тенк. Широ>кн млаз пламена прекрио је осматрачки отвор. Граната је' ударила у доњи део .-КВ*). Механичару управљачу Шаронову запалио се шлем са слушалицама. Он за тренутак испусти из руку полуге за •управљање, а затим скиде шлем и угаси ‘Ватру. (,)н је тада осетио оштар бол у -очима. Чинило му се да гв је неко ошинуо преко корена носа. Али снажни тенк је живео: његово челично -тето је подрхтавало. Мотор је радио. Шаронов пажљиво лређе прстима преко склопљених очију. Он je хтео да напипа обрве, али их није .нашао. Под његовим прстима била је гола, опаљена кожа. Пошто се утишао први талас бола, он с напором диже отежале .очне капке. Требало је одмах кренути даље. Тенк ое натазио скоро у средишту противтенјковских положаја. Шаронов је погледао жроз осматрачки отвор. Тамо, где се тре«утак раније видело севање експлозија, тамо где се пресијавала раж лонске степе, сада је зјзпилз црна" провалија. Шаронову се стегло срце од муч«or предосећања неке непоправиве несре•ће. Он се упињао да што више отвори лчи. На његовом челу избише крупне грашке зноја. Ветар је пирнуо кроз осматрачки отвор и расхладио врелу главу тенкиете. Међутим, тама која га је окружавала није се разишла. Шаронов се окрете према друговима и викну, иако ни сам није веровао својим речима: Момци, ја сам, изгледа, ослепео! Не чекајући одговор, Шаронов помисли: „Шта hy сада? Тенк не сме да стоји на једном месту. Не сме!“ Негде у близини пала је граната. Коиади гвожђа потмуло ударише у оклоп. Шаронов притисну полугу и тенк се лажо покрену. Слепи управљач повео је тенк лапред. У међувремену, у близини места битке, у селу у коме се налазио политодел, се•кретар парткомисије тенковске јединице -читао је молбу за пријем у партију коју ■је поднео Шаронов. Молба је била напн.сана на брзу руку пред јуришем. На .ивици стола. била су два листа исписана кривудавим рукописом. То је била аутобиографија механичара управљача. Шаронов је Уралац. Пре рата дуго је живео у граду Молотову. Био је бравар, вичан сваком послу. Када је, ступивши у војску, први пут подигао капак на тешком -генку и погледао унутра, њему се отео узвик: „Е, ово је силна ствар!“ ... Предвече у очи битке генерал је иосетио тенковску јединицу. Посаде су се постројиле пред тенковима, Тешки КВ ■били су упола скривени високом ражи, -која се уздизала до висине човечјег ра■ста, а одозго су били маскирани грањем, жоје су војници покупили успут. Њиае су биле покривене цвећем. Лаки поветарац »ихао је класје начичкано минђушицама бледо-жуте боје, Поред Шаронова су ста■јали: командант тенка поручник Напољ■ски, артилерац наредник Заболотних, млађи механичар управљач Подосиников и радиотелеграфиста Меншиков. Генерал је обллазио посаду. На команду, тенкисти су узели став „мирно“. Међутим, поред оних тенкова, код којих би се зауставио генерал, чули су се узвици, •одјекивао је смех. Ова смотра пред бит•ку личила је више на сусрет старих другова. Генерал је већ одавно био командант групе јединица, али су му тенкови и даље били најмилђји род оружја. У овој јединици било је много његових старих ■ратних другова и он ихјесвезнао поименице. Генерал се зауставио испред Шаро«ова. Механичар управљач видео је на гнеговим грудима, поред звезде Хероја Совјетског Савеза и двају ордена Лењина, •н значку „За одлично управљање тенком". Како ћеш се борити сутра, Шароноee? упита га генерал, пружајући му РУку. Борићу се док ми очи аиде, друже ■генерал-мајоре рече Шаронов збуњецо « поцрвене, кајући се због свог одговора, «о}и му је изгледао размечљив. Генерал је климнуо главом одобравајуи пошао даље. *) Врста тешког совјетског тенка.

... Сада, када је кренуо напред са својим тенком, слепи механичар управљач се сетио минђушица које су украшавале класје ражи, значке на грудима генерала и свега онога што се десило један сат раније, када је отпочела битка. Кријући се, пролазећи кроз јаруге, група тенкова КВ стигла је скоро до самих непријатељскИ* положзјз. Требало је прећи још само велико поље ражи, v цлаку слично ономе, у комг te jvat ршп. наши тенкови. Поље ; а имало саљим миран изглед. Изгледало jt. да ry се у њему можда крили само неиачки аутомаги ..фи и бацачи, али то је ситница за КВ. Генкови су јурнули у раж. Међутим, ч>ло брзо се испоставило да су наишли на противтенковски артилериски положај. У ражи је био скривен велики број немачких топова. У првој половини ноћи, када су наши извиђачи прегледали тај отсек још их није било. Међутим, непријатељ је успео до сванућа да испуни поље противтенковским оружјем. Касније је утврђено да је на простору од 5 км. ширине и 2 км. дубине било постављено око сто топова. Већ после првих испаљених граната, које су експлодирале на бочном оклопу предњих тенкова, Шаронов је схватио тактику непријатеља. Немачки артилерци су имали намеру да пусте тенкове да прођу, а да затим отворе на њих ватру са кратког растојања, нишанећи било у бочну површину, било у задњу. Правећи се да не примећује најближи топ, Шаронов је већ скоро био пројурио поред њега, а затим је у пуној брзини нагло заокренуо и у трен ока се поставио челом према њему. Трзај унапред и већ је куцнуо точак топа. Тако је тенк поручника Напољског прегазио 4 противтенковска топа и 3 минобацача. Само да није било те глупаве гранате, која је ударила у доњи део туреле и тог изненадног слепила! Шаронов је неколико секунди управљао тенком у потпуном мраку, не схватајући ј'ош шта he бити даље. У том тренутку поручнпк Напољски наже се према њему и викну: Шаронове, друже! Брзо уступи место Подосиникову. Одмах ћемо ти превити очи. Шаронов је донео одлуку у истом тренутку чим је чуо глас поручника. Ја hy сам, ја hy сам, друже командире рече .н преклињући. Свеједно, нико не познаЈе тенк боље од мене. Ја имам доста снаге, Ја hy водити, а ви управљајте, друже командире, управљајте. Шаронов је викао ужурбано, понављајући једно исто, као да се плашио да ће његове речи изгледатн поручнику неубедљиве. Тек што је ућутао, Шаронов је осетио лак ударац по десном рамену. Он j'e разумео. Одмах је осетио олакшање. Он је слободним покретом руке лако повео тенк у десно. Извежбаним чулом управљача осетио је да се под гусеницама налази неки метални предмет: топ. Иако слеп, Шаронов је унутарњим чулом вида осетио положај у коме се налазио топ. Он је окренуо тенк, прешао гусеницом тачно преко штита топа и кренуо даље газећи тенком послугу. Лаки ударац по левом рамену и тенк иде лево. Ударац у леђа - иКВ јури напред. Додир по глави значи „стој“ и тенк се зауставља. Покоравајући се руци поручника, слепи Шаронов је кидисао са својим тенком на све стране, газио топове и бацаче, набијао у земљу немачке артилерце. Он јегледао бојно поље очима свога командира. Слух му је постао необично оштар. Њему се чинило да кроз рику и буку мотора чује све шумове битке, сваки појединачно. Када би га Напољски упутио према циљу, Шаронов је не само ушима, већ и својим напетим живцима, свим својим бићем, ocehao ломљаву судара металних маса и знао шта треба даље радити. Њему се чннило као да он сам, невидљив, иде испред свога тенка и показује челичној грдосији пут кроз поље. Тама која је обавијала Шаронова, сада као да није више цостојала. Он није више напрезао опаљене очне капке, није се упињао да прогледа. Сва његова осећања утопила су се у напрегнуту пажњу, која је нспушавала његов мозак и cpue. То му је вратило вид.

Шаронову се чинило да је прошло свега неколико минута од тренутка када је непрозирни тамни застор пао пред његове очи Уствари, тенк са слепим управљачем учествовао је у борби читав сат. КВ је прегазио још 4 топа и 3 бацача давно оставио за собом поље ражи, скрхао тешки непријатељски тенк у судару и уништио топовском ватром 2 средња тенка. Када је артилерац Заболотних био рањен и када је понестало муниције, Шаронов је на знак поручника окренуо тенк и извео га из борбе. Шаронов је изашао из тенка. Тетурајући се, он је стајао на шумској чистини ослањајући се на раме Подосиникова. Златна сунчева кугла бљештала је на чистом, кристалном небу. Шаронов је забацио главу горе. Небо је било црно. Око Шаронова је била ноћ. Он се тек гада сетио одговора који је дао генералу; „Борићу се док мн очи виде“. Он се борно н онда, када оне нксу внше гледале.

А. Кривицкн и А. Пољаков

ЗА ПРАВИЛНИЈЕ СХВАТАЊЕ ДОПИСНИШТВА

Да би омладинско дописништво одговарало својој намени, први неопходан услов је да оно буде у потпуности истинито, да подаци у њему одговарају правом стању ствари. При значајној друштвеној улози коју штампа игра код нас, дописник има велику одговорност. Да узмемо тедан пример: ударници на пољу наше привреде треба да заузму почасно место у друштву, а то се пре свега постиже популаризацијом њихових подвига кроз штампу. Дописник који не обраћа много пажње на проверавање чињеница, могао би да пропусти да пише о заслужним ударницима, или обратно, да поклони пажње некоме ко је у толикој мери ннје заслужио, што наравно не би имало повољних последица. Дописник мора да има у виду да дописи са нетачним подацима срозавају углед штампи и самим тим је ометају да одговара својим задацима. Сви подаци у дописима морају бити проверени, и ако је то потребно ближе објашњени. Например, приликом резултата ударних јединица на сечи дрва, није свеједно да ли је извесна количина дрвета обрађена од стабала која су била раније оборена, или да ли су стабла била дебела и чворновата или без чворова и слично. Други важан моменат који омладински дописници треба да имају у виду је нужност да се обрати пажња на оне акције које су у даном моменту од особитог значаја. Ако наша дневна и недељна штампа у својим чланцима пише о повећању продуктивности не само продужењем радног времена, него рационалнијом организаци]ом рада, кориснијом употребом машина и алата, усавршавањем машина и сл. онда дописници треба да обрате пажњу на те моменте. Они у

време такве агитацизе треба првенствено да пишу о подвизима ударника у том смислу, што наравно не значи да они не могу да пишу и о другим акцијама. Дописи треба да буду у складу са потребом и захтевом момента; кроз њих треба да се види конкретизовање на терену мере коју народна власт спроводи и з& чије je спровођење штампа повела кампању. Са овим у вези ]е потреба да ce дописи брзо састављају и хитно отправљају како 6и се избегло да стижу у штампу кад је акција о којо] је реч првстала бити актуелна. Добра штампа не може се замислитн без брзог реаговања на догађаје. Због тога дописници треба да се чувају сваког одуговлачења у прикупљању података, писању и одашиљању дописа. Као што карактер нове штампе, шено својство васпитача маса и значајног помагача у нзградњи и подизању земље, феђује садржину дописа, он исто тако одређује и њихову форму. Треба наиме употребити ону форму, онај начин пнсања, који је најпогоднији за допис. Границе на тај начин постављене уствари су врло широке. Иако допис треба да садржи конкретне податке то не значи да он мора бити сувопарно писан. Например, дописи дописника пожаревачког округа Б. Јанковића садрже све потребне податке а ипак су врло живописно писани. Ако је у питању нека акција, чи]е )е извршење захтевало самопрегора, свести и пожртвовања, досад се као врло згодан облик показала цртица кратка сличица у којој се из неког стварног подвнга, живо описаног, та свест јасно показује. (На пр. цртице »На зиму ш не мислим« и »Борићемо се и са снегом« у »Младом борцу« бр. 18). Ако je у питању такмичење онда допису треба дати такав облик да што више подјарује такмичарски дух. Код случајева повећања производње путем усавршав ;ња радног процеса, боље употребе машина н алата, прераде машина и сл., важно је описати у чему се састо]и усавршавање и прерада која доводи до повећања продукције. На крају 6и се могао поменути значај који дописничка мрежа има за дописвгнштво. Добро организована дописннчка мрежа је предуслов да би дописнипггво могло да обавља евоје задатке. Допнсничка мрежа с једне стране активизнра иноге омладинце за дописнике и тако ствара дописничке кадрове, а с друге стране само добро организована и потпуно разграната дописничка мрежа обезбеђује дописе из свнх крајева, нз свнх места, што је неопходно да би допнсннштво могло у потпуности да одговорн својим вадацима.

Р. Ратковн^

Пиво Караматијевић: Партнзанка

„Просветни прегл ед"

Изашао је из штампе први број »Просветног прегледа« органа Министарства просвете Србије. Поред осталог, лист доноси: На просветном фронту од Митре Митровик, Демократнзација шжоле од д-р Косте Грубачића, Наставшав у новнм прнликама од Бранка П. Сучезића. Како су нас оптужнвали н жадавали окупатору од Р. Вукотића, Зашт® учнмо руски од Св. Матића, Снвднкално организован>е просветних радника од Бранка Павловића, Учите децу како треба да уче (превод с руског), Чехов ® школи н наставницима (превод с руског), Школовање наше деце у Бугарској, Борба за народно просвећнвање, Школ® у Србнјк н осталим федералннм једитицама, Српска књижевва задруга под ouyпацнјом од Ђ. Гавеле, Совјетскн учвтел у отаџбинском рату, нове књнге н лнчности, белешке и друго. Лист нзлази двапут мееечно. Гвдвшња му је претплата 48 дин. Добнја ct у »Просвети« државном нздевачком предузећу Србнје н код београдских продаваца новкна.

Број 50

МЛАДИ БОР А U

7