Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

= па — = O SS ~ 195 Е

— Извините, поставила сам врло опширно питање. Ограничимо се на васпитање м стреми за домаћи живот. -

То га још више збуни, па се стаде врпољити. |

— За ме доста неугодно питање, али —

— Ако вам је непријатно, онда —

= Не, није непријатно. Покушаћу да вам одговорим. -

Зарић је, имајући врло неповољно искуство у свом брачном животу, био уопште уверен о »лошем« васпитању наших женскиња и њиховој »недовољној« спреми за брачни и породични живот; али је избегавао да јој то своје уверење истиче, па је у познатом му историоком материјалу тражио излав из неугодног положаја. : ЗИДА

Мисао, да је запостављање женске деце како у спреми за будући живот, тако и у заКконским правима, историска неправда, наслеђена из старијих времена, вукла га је и даље кроз векове и народе, и износила му слику потчињености, беде и робовања женскиња, ЛПорекло те неправде находио је у домаћем егоизму. Синови су потребни кући као радници и привредници, док се женска деца спремају за удају, за живот ван куће, износећи из ње. Отуда је и рођење женског детета праћено често незаДОВОЉСТВОМ. То домаће незадовољство прешло јен у законодавства ових старих народа, па се у многоме одржало и до данас. Нити је кућа нити држава обраћала довољно пажње на, спрему кћери за оне важне задатке који су им природом намењени — за задатке супруге и домаћице, мајке породиље и одгајиље, васпитачице порода и будућег нараштаја... Културни је раввитак пролазио кроз многе векове, док се није дошло до признања да женскиње не треба, глепати само као женке, у скученој улози, с огра-

13»