Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

106 _ пе

ниченим умним и душевним подобностима, п да треба поправљати оно што је вековима пропуштано и кварено... Без доброга и солидног васпитања и образованости женскиња, не може бити добрих ни супруга ни мајки. Да се добро васпитају људи, треба добро васпитати жене... Те истине оправдавају изједначење мушке и женске деце пи у породици и у законодавству.

Такве су мисли искрсавале у уму Зарпћеву. Само је находио да за постижење тога циља треба поступности и времена како са природних подобности женскиња, тако по са Haслеђених мана из старијих времена. Он је на те мане гледао кроз своју призму, гледао их је на женекињу у својој околини, у своме брачном животу, на улици и корзу... п од њих је завирао. Алп је веровао да се п те мане могу уклонити солидним васпитавањем и спремањем за домаћи живот.

Зарић се, после краћег размишљања, одлучи да одговори Нади општијим изразима O положају женскиња, не критикујући њихове подобности и лошу спрему.

— Да би се боље схватио данашњи положај женскиња у домаћем животу, — отпоче он професореким тоном, — било би потребно да се пма на уму њихов положај код старијих на“ рода, јер данашње женскиње још носе траг умне потчињености из пређашњих векова. Примера ради поредићу њихов положај код Грка и Римљана —

Нада га нестрпљиво прекиде:

— Не, господине професоре... Мада би то поређење било за мене врло занимљиво и поучно, ограничимо се засад само на данашње прилике наше.

Зарић поново дође у забуну.

— Наше женскиње у породичном животу узев уошште... рекао бих... врши како-тако