Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

= —————— ·900; ——

обрачуна, па стаде говорити о стварима за, које је знала да ће јој бити неповољне:

— Данас ми није до шетње. Доцније ћу ићи Берти... треба окушати струк... Прегледаћу узгред и нове штофове код Вулетића. Тада погледа Наду да види утицај својих речи. Нове боје, каки и танго, такође су заступљене... С Бертом се морам споразумети и за најновији глокнклајд... Ти би ми само сметала.

- — Нови штофови, боје, »глокнклајда чудила се Нада. — Доиста, Вера, ти ме сваким даном све више изненађујеш.

— Мислиш: »лакоумна«, »раскошна«“%... Стара песма!

— Изгледа да хоћеш размирицу са мномг

— Имам права да се љутим... остала си неискрена!

Нада се још више зачуди. Откуда толика зловоља код ње“ Да ли је то само са нервозности7... Она је напрегнутом пажњом посматрала Веру. еном продирном погледу није могло промаћи да се у Вере крије нешто необично. А реч о »неискрености« дарну јој сестринско срце.

— Вера, шта то говориш

— Јест, јест!... Затајила си ми Боровићеву прошевину и оцино одбијање!... Зашто си крила, од мене2

Прошевина! — изненади се Нада. — Дакле је доиста билаг... О њој сад првипут чујем од тебе.

Нади је сад био јасан разлог Боровићева доласка, који би је поплашио да Вера не помену оцино »одбијање«; само се чудила, да јој оца не хтеде о томе ништа, рећи.

— Не верујем. Оца ти је зацело казао.

— Зашто да ми не верујешт... Кад сам оду питала за његов долазак, казао ми је да се извињавао за некакво »неизмирено дуговање«.,, Изненађује ме твоје неверовање.

НА СТРАМПУТИЦИ, 14