Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

: i 210

— Слободно је веровати или невероватп.

— Вера! Зар таког!...

=_ Такој.

Наду је болно дирнуло ово јетко и јогунасто понашање њено... Шта јој је“... Спноћ главобоља, ноћ немирна... сад нервозна, зла!.. Да ли је то само са оциног одбијања прошевинег... Бојала се да се у ње непзметне каква тежа бољка... Приђе јој и метну руку на раме.

— Шта је теби, сестро мила/... Тип сп болна...

Вера је набурено ћутала.

— На мене си зле воље!... Је ли то са Боровићеве прошевине»... Незнам откуда си могла, сазнати за њуг

— То је моја ствар.

— Ако је ње у истини. било, не могу, ваљда, ја бити узрок твојој српби.

· — Да, ти... у већој мери. — И Вера јој срдито скиде руку са свога рамена.

— О Вера! Толико необазривости!... Шта сам ти учинила/... Не верујеш мојим речима, које те нису никад обмануле!... А добро знаш да си ти сва брига моја, да сам за тебе готова. и на највеће жртве.

— Допусти да посумњам и у мањег

— Кад би знала, колики ми бол напосиш том речи!... Реци отворено, шта хоћеш од мене;

Вера не одговори одмах; беше се зампселила... Болни тон Надиних речи омекша јој срдитост. Могла је њеној покрености п вероватп... Одлучивала се да јој каже сву истипу, не кријући своју љубав према Боровићу. Одлучна 0 бегству, осети потребу да Наду пма за. себе, јер би лакше и с оцем прошла; али јој о самом бегеству не би смела ништа рећи, уверена да га Нада не би никако одобрила. А задобије ли њу и њену помоћ, мислила је да Јој тада бегство пеће ни бити потребно.

— Опрости, сејо, што сам била тако груба! Данас... моји нерви... извини!.., Алп, мени је,