Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

допста, потребна твоја помоћ, да не кажем ужртва«, — говораше Вера благим тоном;

Нада је узе за руку, па предусретљиво упита;

= Реци само; какваг

Вера се размисли за тренутак како да отпочне, па се одлучи на непосредну пзјаву. Знам твоје неповољно мишљење о Драгоју... Бојим се, бићеш и данас противна моме верењу с њимег i )

Нада се трже као да ју је врело гвожђе опекло. Намах јој опусти руку, па је пренеражено гледаше у очи. Груди јој се стезаху као под тешким теретом. Са отежаног дисања једва, је могла изустити:

— А! тако!...

= Кад бих озбиљно закуцала на врата сестриноке ти љубави и затражила твоју помоћ код оце, да ли би то била велика жртва за тебе»

Нада је згрануто слушала, али се брво прену узбуђено.

— О! Верење с Боровићем!.. Моја помоћ код оце!... Вера, сестро милај Зар би се ти, после оциног одбијања и мог познатог ти мишљења, могла одлучити да пружиш руку томе господину

— Зашто нер... Допустићеш да, у питању моје удаје прву реч треба да имам ја... У своме осећању и избору хоћу да сам слободна... То је бар појмљиво.

Нада болно. махаше главом: »Слободна, самостална — модерни принципи... Било јој је јасно с које је стране ветар дувао.

— Оца и ти, — продужаваше Вера прекорним тоном, — нисте нашли за потребно ни да ме известите о тако важном кораку! Сами доносите брзе одлуке без оправданих разлога... | — Слушај, Вера! Кад га је оца на пречац одбио, не казујући нам ништа о томе, зацело

14%