Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

АЕ 919 а На O

је за то имао јаних разлога... Буди стрпљива, питаћемо га... Али се чудим, Вера, да после скорашњег разговора нашег можеш и помиолити на удају, нарочито за Боровића!... Уве_равала си ме само о својој симпатији према њему, а крила си љубав која те је занела па незнаш шта чиниш...

_—_ Да, занела! — рече Вера замишљено, па продужи нежније. — Нисам те обмањивала, сејо. Искрено ти кажем да сам тек од јуче... од данас... свесна јачих осећања која ме нагоне да само о њему мислим, да у њему гледам идеал свога живота... То више није она колебљивост ума и душе која би ме одржавала у неодлучности, на раскрсници. Не, у мени данас све говори да ми треба поћи за њим, да свој живот и своју судбину вежем за њ.

— Ах! живот, судбину! — узбуђивала се Нада болно. -

_ У колико је запрепастила тако брза занесеност Верина за Боровићем, толико се изненађивала њеним уверењем о јачини осећања, којим га је псповедала... Упоређивала, је њен случај са. својим — са Зарићем. Али је у своме случају налазила оправданости у много бољем познавању његових врлина, у зрелијем мишљењу, у бољем разумевању осећања... Она је опажала код Вере брже и јаче сазревање ума и душе које је започело, али је томе сазревању требало још подуже времена. да се развије; па јој је било јасно Верино непојимање јачине својих обећања која је воде у заблуду. Стога и покуша да убедљивим разлозима поколеба њено мишљење о љубави коју она још није умела да разуме.

___ Чуј ме, Вера!... Ти се вараш у оцени својих осећања. Твоја је љубав прерани, недозрели ефекат душе... несвесно узбуђење, изазвано само намамљивим речима и ласкањем тога дреког господина, Она је нестална, брзо