Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

= 213 m m II II ——

пролазна; ја је називам детињастом, незрелом... То није љубав која се ствара. упознавањем особина и врлина човекових и која много трајније овлађује и умом и душом, јер је љубав свесности, убеђења — љубав разума... Код тебе је само идеал љубави. који си створила уображењем својим, и ти тај свој идеал преносиш на Боровића. Тебе нису задобиле врлине његове, јер их ниси могла довољно ни познати; познала си само спољашњост његову, речи његове. Ниси му познала срце, а између говора срца и говора језика може бити огромна разлика... Имај стрпљења, па ћеш се наскоро уверити о тачности мојих речи.

Вера, ју је пажљиво слушала, па похита да одговори:

— Ниси ме разуверила, сејо... Мислим да сам довољно зрела за пресуђивање о својим осећањима. О, моја ме оцена не вара ни о јачини и сталности њиховој, ни у познавању Драгојевих врлина које га уздижу више свих других људи... Његова неоспорна интелигентност и образованост, његова солидност и часност, његова частољубивост, поноситост и енергија виде се и на првом сусрету с њиме. Те врлине његове чине ме смелом и одважном, и потхрањују ми тврду веру да ћу уза њ бити срећна.

— (, гледаш његове особине кроз обманљиво стакло које и увећава и улепшава!... У тебе је јака моћ уобравиље; она те је завела и занела... начинила те болном са љубави која у манама његовим находи врлине... Вера, послушај сестру своју која те, зацело, не би од добра одвраћала.

Вером поново овлада нервни немир. Њу остави уздање у сестринску помоћ. Осети се немоћна да и даље брани своју љубав; осети се усамђена, напуштена. Душа ју је болела, па стаде јадиковати;