Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

17. МЛАДА ФУРИЈА.

Док је узбуђена и расејана Нада тумарала по соби, уђе собарица с писмом.

— Писмог За кога је, Анаг :

— За вас, — рече Ана, предаде јој, па изиђе.

— Нада га брзо отвори. — Од ује! — па стаде читати:

»Вера се споразумела с Боровићем да беже

у Земун«... Да беже! — згрануто узвикну Нада, срце јој јаче закуца, а руке задрхташе. — Каква су-

манута мисад!...

«Бегетво има да буде вечерас у седам часова. Утпотреби све што можеш да је задржали од тог нерасудног корака. Чим се у суду свршм претрес, похитаћиј к вама«... О, какво безумље! — узрујавала се Нада,

све више. — За то ли јој је потребна моја, помоћ!... Да бежи! Колика дрскост!... О, то јој неће испасти за руком!...

Нада брзо пође вратима, подиже руку да их отвори, замисли се за тренутак, па је спусти. Немир је беше обузео; груди јој се јако надимаху. Затим се лагано врати забринута.

— Шта да чинимг...

Зачу се звонце у предсобљу.

Нада се прену. »Можда већ yja?« помисли и пође у сусрет.

Уђе Тета-Јуца.

Била је обучена свечаније него обично, с