Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

— 950

— Мислио сам да ће Надини разлози бити довољни да те освесте, па сам се уздржавао да, ти говорим о њему и да ти —

— Могао би се и сада уздржати, — прекиде га Вера набурено.

— Не, Вера, морам ти га показати у правој светлости... Представник оних »модерних« јунака што су онако лепо насликани у познатим ти »Принципима«, он има. пред очима само грубу материјалну стварност којом би хтео да поправља своје презадужено стање...

— Поправка свога стања није никакав грех.

— Да, али поправка часним путем, трудом...

— Зар је женидба нечастан пут

— Нечастан, кад се под лажном маском љубави искористи на завођење невиности... Али допусти да довршим.

— Доврши! — рече Вера срдито и окрете му леђа.

Паја погледа Наду, слежући раменима, али продужи:

— Допадљив својом спољашњошћу, смеом наметљив, истичући се с модерним п елегантним манимирима, ученошћу и интелигенцијом — он олако придобија за себе лакоумно женскиње... Бацио је око на тебе младу, лепу пибогату; ванео те ласком п фразама о великој љубави... У својој безазлености ти сп му пружила прет, а он је алапљиво дограбио целу руку... Дрзак је, лепи се као чичак, као крља, не можеш га се отарасити... Хвалисав је пи амбициозан, карактера слабог, управо, нечасног... Опасан је по друштво као зараза, као колерична микроба... Ако се обистини ова проневера, она ће допунити слику његове карактерности... Вера се, зачудо, не упусти у одбрану Драгоја, што би се могло очекивати по јогунастој нарави њеној. Поред све оштрине којом је Паја цртао његове особине, она је ћутала као да