Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

======= 0 =

честлатошћу на сваком кораку! Благо нама,

браћи валшој, што нам радо прилазите и

помажете с пуним уверењем да је наш рад

u користан и племенит... Поздрављајући

вас, драге нам сесттре, ја вам у име све

браће изјављујем срдачну захвалност на лепом одзиву.«

Треба ли да ти кажем, сејо, колико ме је овај лепи говор оцин раздрагао! Да сам могла, пришла би му и загрлила га... Слушала сам га и усхићавала се оборене главе; чинило ми се да. сви гледају у мене, да би сви хтели рећи: како имаш дивнога оцу!

Оца ми је после казивао да је он Старешина једне од трију ложа, колико их је тада било у Београду, п да је њему додељена. часна, улога да руководи овом свечапошћу.

Затим оца позва своје помоћнике да у почаст сестара осветле радионицу »пуном светлошћу.« Тада четворица браће и оца приђоше столу на средини дворане и један за другим стадоше палити свеће у канделабрима, говорећи при том значајне изреке, намењене сестрама:

1. Милосрђу учимо се од вас, сестара наших;

2. У стрпљењу им патљи сестре су нам узвшшени узор;

д. Чистота сестринског срца загрева нас и подстимче у нама племенште врлине;

4. Верност. сестара штит је нашој части; Тада оца унесе запаљену жижицу у урну, а из ње запламти блага плавичаста светлост; па рече:

5. Али круна сестринских врлина јесте: неусахло врело материнске љубави. Затим оца и остала четворица одоше на своја места; оца удари опет чекићем и рече: »Ложа је отворена. Нека нам је овај час благословен/.,. Седште, сестре и браћо“,