Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

вајем који је још радио. Стигосмо у Гранд Хотел, где нам је у »Зимској Башти« приређен сјајан банкет. | |

За обедом, при коме је свака сестра седела, између два брата (ја између професорабеседника п Гојка), проводило се весело, у живом разговору и препричавању својих утисака, са свечаности. Било је и неколико здравица, намењених опет сестрама, па иоци. Имали смо п музику, клавир, па се после обеда, свирало, певало и — играло. Прво коло, СОрбијанку, повео је оца који је цело вече био расположен.

Остали смо до два часа по поноћи, а растајали се са жељом, да се опет ускоро састанемо у ложи. -

Као што си се, сејо, из досадањих редака, могла уверити, ово Сестринско Вече учинило је на мене силан утисак — утисак нечега, лепог, племенитог, узвишеног.

Уместо чаробне тајанствености и чудновате мистериозности, какве сам замишљала и очекивала по првим утисцима при улазу у ложинску дворану, мој се дух смиривао пред тихим и озбиљним извршивањем програма, једне, у сваком погледу, допадљиве и лепе свечаности. Душа ми је још пријатно узбуђена призорима у ложи и осећањима која су ме у њој пратила. Њена занимљива необичност у намештају и украсима, ритуално одржавање програма, свечаности, одушевљени говори којима смо предусретане, нежна и дискретна музика и песма која ме је заносила, — све је то дубоко урезано у души мојој, све је утицало на извесне промене и у осећању и у мишљењу моме.

Да ли је општа раздраганост моја утицала, незнам, али ти могу рећи да ми св од синоћи Гојко чини сасвим друкчији него што сам навикла на њ раније, у лудој занесености, при-