Narod

БР. 52 БРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налаза у Фравковој улици бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИК

ГОДИНА Г. Рукописи се не вра^ају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој 6|>. 20.

Гчаеии Јфеднлк ДРАГ. С. ГОГИТч

ПРЕД ГЛАВУ

Као знак за почетак невоља и неуспехајављају се ме-ђу централним силама многе незгодне појаве, које се не-ће мо"ћи лако отклонити. Главни неспоразум јесте између Немачке и Аустро -Угарске, тојест, између цара Карла и пангерманиста. Цар Карло, чија дубока жеља за миром извесно не потиче из сентименталности, веГ толико времена, на све начине ради, да се приближи почетку преговора о миру н допустио је, да се агитација за мир потпуно развије у његовој држави. То му >е донело замерке и нападе пангерманиста, који су постали најјачи сад, кад му се отворено замера, да је он лично позвао професора Ферстера у Беч, где је овај држао познати говор против пруског милитаризма. Можда би иапори цара Карла, да склони Немачку на ублажавање својих захтева и нашлн одзива под друкчијим унутрашњим политичким околностима у Немачкон Али се тамо, у очекивању бољих услова за мир, иде из разочарења у разочарење. Све што се нагафало о канцеларовом попуштању, растурило се на последњој седници Рајхстага, где се у говору др. Михаелиса још једном посведочио утицај Хинденбурга и Лудендорфа са Кајзером у позадини. На тај начин, наде на скори мир, пропале су код многих, али због тога нико није у тој мери погођен као владар двојне монархије. Он се сада мора питати, да ли -ће битиустању, да привремено отклања буру народности још годину дана, колико му одређује Кајзер прокламацијом војсци. Други сукоб, опет важан, то је унутрашња борба за хлеб у АустроУгарској. Сви аранжмани са Ма-ђарском у питању о исхрани готово више не важе. Аустрија не може да добије брашно од Мафарске, а у Мафарској рад је престао зоог немања угља. И запетост се све више повећава узајамним претњама. Мож-

да још веГа опасност у томе питању прети АустриЈИ од отимања жетве из Чешке и Словачке. И Турска и Бугарска не могу бити особиго задовољне својим положајем у савезу. Бугарској се отворено, с најкомпетентније стране у Немачкој, поручује, да се мане великих ирохтева. Како ће се то данас примити у усшаном бугарском шовинизму, видеће се ускоро. Турска већ, и по самимсвојим великим патњама, мора бити огор чена, а то огорчење само расте због бруталне немачке војне уираве у Турској. Најразличније су манифестације тога огорчења, али је оно и мајвеће и најопаеније V војци. Толико је вељ било крвавих сукоба измећу немач ких и турских војника у Цариграду, па се чак морало учинити повољи трупама, које нису хтеле да служе под немачком командом. Ето сукоба, који се неминовно јављаЈу пред пад. По њима се много пре и много сигурније може судити и о исходу овога рата, и о његовом трајању, нсго по оптимистичким изјавама Хинденбурга, Векерла, др. Радославова и Талат паше. звездице “ Питам једног господина. који је скоро дошао из Ницг: — Колико има Срба у Ници ? — Ако нас пусте на оп штинске изборе, бчкемо ја ка група у одбору! Гаргантуа ИЗЈАВА Г. БРАНТИНГА Лондон, 18 септ. У рааговору са допнсникои »Дејли Њуса« г. Брантннг је изјавио, да шведска влада није радпла са рђавим намерама веК просто са невероватном глупошћу. »Чудновато је, вели даље г. Брантинг, да је она могла имати толико вере у изјаве немачке владе. Енглеска влада је 1915 протестовалавишепута. Задржаваше депеша нз Вашингтона и пзмена телеграма са Буенос-Ајресом афера јс за жал.ење, која допушта сумшу у часност ртчи шведског мини стра. Ова је афера дошла врло доцкан, да бм могла утмцати ■а изборе. Јавно ившЈкеи.е

ипак разуме да ми имамо право да крнтикујемо тумачеље, које су дали конзервативци о својој неутралности. Даље је г. Брантииг изразио мишљење, да би било можда најбол.е срество да се ретаблира повсреље у шведску владу, ако онај, који је био способан да учини такву грешку, поднесе оставку. *Тај министар, завршује Брантинг, изгубио је свој положај за врсме садашшмх избора. Ако он одступи, на н,е гово место сигурно ће доћи човек без пол !тичке боје*. НОВК ПРЕДЛОЗИ Рим, 19. септ. »ћориере дела Сера« сазнаје из меродавног извора, да ће Папа под нети зараћеним државама нову ноту, у којој ■ће наваљивати, да се усвоје његови предлози за мир, са неким модификацијама. У питп1 ву о Алзасу и Лорену Папа ће предложити плебисцит. Комеитаришући ове евентуалне предлоге, »Кориере дела Сера« каже, да су они осуђени на исту судбину као и први, јер Савсзници хоће победу оружја. КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Петроград. — Жена бив шег министра војног Сухомлинова тражила је дозволу ва прати свога мужа у изгнан ство. Лондон. — Енглеска флота такође је учествовала у бомбардовању Бејрута, док су аероплани летели над вароши и бацали бомбе. Примећени су пожари. Петроград. — Бивши цар Ннкола уписао је зајам Слободе за 501,000 рубал.а а велики кнез Николај Николајеенћ од 300000. Атина. — Влада је спремита један ааконски пројекат, по коме се слободна зона проширује и на пристаниште у Птреју. ПРАВИ ПУТ Женева, 19. септ. Од личности, које су се својим говорима највише истакли на конференцији, коју је приредило Аустријско политичко друштво у Бечу, најмаркантнија је личност г. Ферстера, професора минхенског универзитета. Г. Ферстер је одличан познавалац приликау Аустрији, пошто је дуже времена пробавио као професор у Бечу. осим тога он је ученик ае-

ликих енглеских државника. Нападајући теорије модерних следбеника Макијавслија, он је навео речи Гледстонове: »Оно што је у моралу лажно, не може бити у политици право.« Грешка 1е била самога 'Јрајчкеа и његове школе, што је перовао, да се може владати споља, силом одржавајући правду у унутрашњем ж и в от у народном. Ферстер на то примећује: »Држава не може васпитавати савест свошх графана, ако се споља понаша као дивљак. Народно васпитање могућно је само тамо где онај, који управља државом, личним примером санкционишесвеморалне вредности.« Један народ може осигурати своја права само признавајући права других народа. Ова се мисао намеће сама, како потлачени-Ј ма тако и онима који потлачују. Сва је фаталност данашње Немачке та, што је створила романгизам силе. То је њу потпуно заслепило. Она више није била у стању да види силу, која је ван ње. Модерној политици о сили недостајереалност. Она не види јасно бескрајну промену, која је извршена у свима условима живота. И да је најбоља гаранција за наша лична права респектовање туфих права

и туђих интереса. То, и само ‘го, једини је пут којим Аустрија може доћи до мира у зсмљи и ван земље. 0 НЕМУ СЕ НЕ ГОВОРИ Цирцх, 19 септ. На последњој седницк Рајхстага, посланик нз мањине др. Херцфелд, тражио је од канцелара објашњеша о држаау војних власти, које потпо.чажу свр пангерманистнчке манифестације ка фронту, као и у позаиини. Међутим, тс исте власти с највећом бруталлошћу угушују сваки покушај. да се држе скупови за мир. Канцелар је одговојјио ти ме, што је молио посланика, да не меша гојне власти у рад Рајхстага. СМЕШНОТТЕ Цирих, 19 септ. Канцелар Михаелис тврдио је у Рајхстагу, да ће Немачка снабдевати храном суседне неутралне државе, и осудио је Америку због прокламовања блокаде неутралних држава. По том је уверавао, да је немачки народ сложан, па 1 е додао: »Ако наши противници мисле да унесу неслогу у ааш народ, наћи ће своју сопствену пропаст.« Канцелар је завршио говоровимречима: »Док силе Споразума буду остале на гледишту, да нам наметну своје понижавајуће услове, Немачка Ее се ослањати на свој мач.«

Јеш |_ Руски листови објављују резултаге звзничне анкете, ко ју су отворили правачки ауторитети против вођа максималиста у Пет]>ограду, после јулских побуна. Ово су глав' нија места из ове анкете: »Сада је утврђено, да је кроз целу Русију била распрострапепа огромна шпијутска организација у корист Немачке. Читава серија сведока утвр ђује, да је у почетку 1917. Немачка била дошла до крајљах граница напора и да јој је апсолутно био потребан мир што пре; да је Леаин, жпвећи унемачком делу Швајцарске, одржавао всзу са Парвусом и да је посећивао заробљеничке логоре, у којима има Украјинаца, и међу љима развијао пропаганду о одва јању Украјине. За време његовог путозања кроз Немачку отворено се говој ило; *Лењин је амбасадор Виљемов. При чекајте и видећете шта ће да учиии наш ноиац«. Пма ц не-

посредних доказа да је Лењин примао новац ои цемачке владе за своју борбу у Русвји. Везе са Немачком сдржавале су се прско Штокхолма, који је био велики центар нгмачке шпијунаже и извор агитација за засебан мир између Руснје и Немачке. У априлу ове годипе покушапо је осиивање једнога листа ван Петрограда, у циљу пропаганде противу Енглеске и Француске. У Копенхагену и Штокхолму, за време првпх дана руске револуције, немачки агенти добили су грдне суме новаца. Међу дезертерима и емиграптима отиочело се, унајшврим цазмерама, врбовање агеиата за Русију. Суме од 2»ОоОО рубаља, па за тим од 80*. 000 биле су послате из ПРокхол ма у Русију преко једие банке, која је рааи овога добијала чекове из Немачке. Октобра 1914., Лењин и опновјев живели су у Аустрији ^бдизу Кракова. Били су ухац*