Narod

БР. 78

НРОЈ 10 Д Е П Т Д

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штлмпа11ијп сс наиази у Фраиковој улици бр. 20.

Власвик КРСТА Љ. МИДКТИЋ

ГПДИНА I Рукописи се не вра^ају. Огласи и белешке напла-кују се по погодби.

Редакција је у улицш Франковој бр. 20.

Глаиш урсднлк ДРАГ. С. ГОГИЋ

МАЂАРСКА П0С./1А

Лондон, 15. окт. Данашњи во г ђа Мађара граф Андраши изјавио је, да он не пристаје на формулу »без анексија и оштета«. Он каже да две централне силе желе унију Пољске и Галиције, како би Пољаци били поданици хабсбуршке монархије. »Немогу-ћно је, додао је он, да Србија буде рестаурирана под старим режимом, јер би тада мир био само примирје. Исто тако је немогу ћно да Србија добије ма шта од Македоније и да је Бугарека, као победилац, изгуби«. НЕРЕДИ УЈУСТРИЈИ Г1ај)из, 15 октобра Нејасне новости јављају о унутрашњим немирима у Аустрији, али се ипак види, да су они озбиљниш, него што се раније јављало. У Бечу су пре неколико дана били врло озбиљни нереди, али су брзо угушени. Не зна се ни разлог ни обим ових нереда. ПАД НЕМАЧКЕ

У неколико прошлих чланака указали смо на неминовни пад Немачке. Можемо овде рећи, а мислимо да је то у овој прилици и допуште*Зо реКи, да смо из неколикокомпетентних изјава увидели, да овако схватање влада и у нашим ширим круговима, и да нам је по тврђено и то уверење, да су неки делимично колебљиви духови, под притиском самих дога 'ђаја, понова нашли своју поузданосг, која у осталом, надамосе, није никад ни била озбиљно поколебана. Пад је Немачке са целим својим фаталним режимом дакле неизбе жан, потребан, и бњће благословсн од целог хуманог човечанства. Чак и од многих немачких пријатеља, чак и од самих многих Немаца. Јер није могућно, да прокламовање царства зла над врлином, песнице над умом, сурове стварности над осећајима, цинизма над идеалима нађе одзива у срцу човечанства, ко је још од пре скоро две хиљаде година стављаше на највише место људских тежњи љубав и добра дела недељиво и непому^ено. Обоје нема вредности једно без другог. Обоје заједно увек 'ће победити, као што су увек и побе-ђивали нељубав, хр•ђавштину. Не, никад није могло трајати господарење песнице над умом, цинизма над врлином. Ови последњису оно, чиме се човек уздигао

над свим осталим у природи; он ће се уздићи и над човеком, и над рђавим надчовеком. Да би се то увидело, не мора се бити неки ванредан'Дух;'Д ођољнј је на јобичнија трезвеност, најобичнија здрава памет. Енглеска је поновљено пута изјавила, да она, ако и жели кажњавање немачког народа, као саучесника разбојника, она не жели и његову пропаст. Немачки је народ учинио услуге човечанству. У философији мањи од Старих Грка и Лнглеза, (па чак и од Холандеза), у уметности дубоко испод Шпањолаца, Италијана и Холандезо, у књижевности још дубл»е испод Француза, Старих Грка и Латина, Енглеза, па чак и Руса, у техници испод Швајцараца и Белгијанаца, немачки је народ и на овим пољима имао ипак великих успеха. Философи Лајбниц, Кант, Шопенхауер, књижевници Гете, Шилер, Хајне, Лесинг, уметници Бетовен (управо Холандез), Моцарт, Хајдн, Дирер, проналазачи Гутенберг, Шварц и многи други, поједине су истакнуте тачке уисторији културе. Сви ови, међутим, — изузев можда само Бетовена, — превазиђени су од осталих карода. Али заслуге, као што су их човечанству учинили један Фос и један Виланд, огромне су и у свошј врсти досад недостигнуте. Они су нас упознали са карактером

и културом осталих, често донде скоро сасвим непознатих народа, што се посреством Француза, који су сувише ексклузивни, и Енглеза, чија нсспретна ортографија чини им језик неприступачним, не би могло постићи. У народном карактеру истичу се немачки учитељ и немачка жсна као стубови пациопалне величине. Овим (и с оним што овде немамо довољно места изложити) хтедосмо реГи, да ми правилно глсдамо на Немце и онда кад указујемо на зчкасе почињене од њиховихперверзних првака. Ови се ужаси не смеју поновити после рата. Не патимо само ми, поти цео културни свет, али неко ликогодишњим патњама ми хоћс.мо да обезбедимо мир будућности недогледних столеЕа. Нама је милији опстанак Отацбине и дивни сја 1 културУ, него ли овај бсдни живот пред чељустима аждаје. Њој се мора стати за врат. Немачка, покретач овог великог слома, мора се уразумити. Онаје хтела на Исток, чак на најдаљнији, као Енглези, — а нема енглеске заслз т ге; хтела је на Запад, да прегази Француску, представника људске савести и браниоца људских идеала, — сама међутим без савести и са идеалима зла ипеснице; хтела је на Север, да потчини Русе, овај снажан народ, дивовска тела, са веселим, нежним срцем једног дегета, нашу снагу и мајку, носиоца култ} т ре до у најудаљеније буџаке заборављеног човечанства; хтела је на Југ, да прегази Италију, овај лепи цвет међу државама. Немачка се мора уразумити. Кад јој буде одузета груба сила, збрисана поквареност њених рђавих саветника и вођа, остаће немачки народ подељен, предвојен, ослабљене насилничке грубе снаге ■да продужи свој рад на пољу опште хуманитарности, као што су неки њени честити умови то били започели. Човечанству је потребна енглеска памет, француска великодуш ност, италијанска генијалност, као и словенска срчаност, — па и

немачки космополитизам. Ми хоЕемо, ми, цело остало човечанство, да од немачких распусника направимо ваљане раднике на остварењу оног правог, стваралачког морала, који су некада, давно, прокламовали баш они, најјаче после творца хришћанства. С. Званичан руски коминике јавља: у иравцу Риге, у области пута за Псков и реке Мали Игел непријавељ је евакуисао истакнуте положаје и повукао се дваестину врста. Јавља се за њега да се налази на линији Роденпојс—Тукалн. На неким местима наше предходнице изгубиле су контакт са непријатељем који се повлача. Једна наша патрола напредовала 1 е до села Мојрина, на Малом Игелу, не наишавши на непријатеља. Повлаче'ћи се Немци руше све конструкције, кваре путеве и разоравају мостове. НЕМАЧКА ЦРНА РУКА Лондон, 15 окт. Амсрикански листови с)оносе опширно изјаву данског поданика, Аксела Бјорнсена, који је неколико година био у служби немач ке марине, а неко време био и на сумаренима. Изме1)у осталога, он прича о једном новом типу сумарена, који је имао 2000 тона, са највећом брзином од 21 миље; имао је два топа од 150 и шест справа за ба-

Социјалистички конгрес у Бордоу отпочео је разним саопштењима секретара г. Дибреја. Међу њима је вајважније писмо г. Хендсрсона. Бивши енглески министар, који је био члан кабинета г. Лојда Џорџа, једним дужим писмом обавештава конгрес о последњим одлукача донетим на конгресу тредуниониста. Он позива француске другове да се уједине са енглеском раднич 1 .ом класом, те да се проуче срества за оснивање јгдног тесног савеза социјалиста свих савезничких земал>а. Његово је мишљење да би се на једној интернацпоналној конференциј и реконституција Интернационале могла остварити само пошто се претходно дође до јединства у погледима међу савезничким социјалисгима. Али чак и он РЛ мисли Г. Хенд-рсоц, мођи

цање торпеда. Овим сумареном прављени су први покушаји у 1913 год. у заливу Хелголанда, а присуствовао је томе адмирал фон Пол. >Кад смо се иовратили касно у нок у Кил — наставља тај Данац — пристали смо са сумареном на исто место, где смо били и пре одласка на вежбу, али пре сванука исте ноки сумарен је био уништен експлозивом. Тај сумарен је Штајнбрик, фамозни командант У 21 објаснио Бјорнсену овим речима■ «'ћи нексмо да другидоз нају за наше тајне. У осталом, уништени сумарен није једини своје врсте само смо предузели све мере опрезности. Тридесет оваквих истих комада чу ■ вамо у Круповим фабрикама и двадесет других још у бродарницама у Аугсбургу и Нирнбергу. На једном месту имамо моторе, на другом опет плоче за костур брода, а у бродарницама у Кчлу остало што јепотребно. У случају потребе 25 оваквих сумарена може бити готово за неколико недсља .* Бјорнсен из 1 'ављује и то, да је 1913 године на путу за Хрвиш са лаке > Дрсзден< бачен у море др. Дисел, који је пронашао нов мотор, који омогукава конструкцију ових нових сумарена. Познато је, да је њега нестало за време аожње, и мислило се, да је извршио самоубиство. Али према ономе што је Штајнбрик изложио Бјорнсену — др. Дисел је убијен, да би се тиме спречило да не прода Енглезим своја проналазак. радЈГ Ке се тек после рата подаћи темељ за једну нову Интернационалу. Понпо је прочитао ово писмо нарочито кинталци почеше вређати бившег министра и називати га неверним Томом. Осим овога писма Хендерсон је послао конгресу и један говор, који је одржан на конгрссу тредуниописта. У своме писму Хендерсон моли француске социјалисте да кажу, да ли се слажу са програмом која се у том говору излаже, и ако нађу какву првмедбу да је формулишу. Конгрес је на то решио да оштампа Хендерсонов говор, и да одговори после завршеве дискусије. После овога говорио је у име српских соцзјалиста г. Коста НоваковиК. Прво је поздравио конгрес у име својих срцских другоаа коЈа