Narod

СОЛУН ПО НВДкЉАК 22 . ЈА НУ А Р 1916 ГОД.

БР. 175 • ГЛ 'ОЈ 10 Л1ШТА

„1к’род“ Излгзи свакога данп по .подне. ^ * Ј - м ј с' 1-алаза у Фр 1 рко■ «оЈ :• »ч« 6 ој Власнкк К Р С Т А Љ. В И Л Е Т N ~К

ГОДИНА II

РЗ'кописи сс нс враЕају. Огласи и бслсшке наплаћугју сс по погодби.

Рсдакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

КрОЗ цсо свсј рад у тш.у (чн га рата, ј}тословенск*. чсшки и рутен. кч тг сланици и политг.чари спровели су јакно нсп( .олебљиво и упорно з.ЈХтеве за своје н. ционашо уједињењс и п оју незавиСност. Притсран }' крај овако енергичном акцијом, Векер ;с је око половкке ков. мбра изјавио у миђ, рс«ом парламснту, да су ове захтеве осудили г маЈу рска влада и ј; :а Ј. К рло и аустријска влада и да ће ани »мо'к' да буду задово.љ'ни само у оквиру гра ница данашњих пр(5винц ,, ја«'. Чеси и .1} г гословени од\!ах С} г пвводом тога ннтерпелиеа-

линустри

скогминкстра

председника

Сајдлера.

Он је од’

'ОП

рио кате-

горички

тд

»у целој ре

форми РЛ

сматра двп

лринципа

кг

о битна:лр-

во, једнн .

тв

о аусгриске

држ ве м

ора бити очу-

ванс; и д

ру

- \ границе

СВИХ кр}

НСЈ

их земаља

мораЈу се

тжати«. То

је значи.

0,

да су Беч

и Пешга

пр

> ивни сва-

ком ујед!

њ

њу и неза

висности

Ч

еха и Југо-

словсна.

Са

јдлер је до-

дао: »Влада

осу ђује еве

тежњс за

подстицање

наших Ј'

;еп

|>иГатеља да

нам као

, с .1

в мира по-

сгаве и

рму за на-

ше ун\

шње уре

130130«,

И }’ ТОЈ

I М

оменту, као

за инлу

Д'

иази изјава

максимат

ис

га, у Брест

Литовсм }

д

1 оли у први

ред исп*

вљ

сју питање

о праву

н

рода да ра-

сполажу

~с;

ши сббом.

Д а би

ј-ј

арирао ути-

сак, Б;'Л 1

тла

ц је употре

(>ио јед:

II ’

грик досто-

јан ссбе:

и.

јавио је, ка-

ко је т

еле

граф радио

рђаво и

ацио на сво-

ју руку тај став у го -, в )р Т|.оцког. Посланици ј V гослов. нски, чеш ки и рутенски одмах су да,.и јс д.-у исправку, псс е којс је тек с}тра дап билодозвољено словенској штампи да те захтевс објави. али ипак не онако како су они текстуелно гласнли, ве'к онако како их је за штампу спремио Кс.| снондснцБиро. IIосланици Ктрошец, Стаис.ч >. ПсЈ р>шеви'к подиели су зоој тоЈа интсрпел; цију у Рајхсраду, а ј.знсли су исто дзко ову ствар и пред Дслсгације, које су од маја 1 ( Ј14 па до краја новсмбрз 1917 биле су-

!И ПВТОК О спендоване, и ако престављају некакву вајну парламентарну контролу спољне потитикс. Говореки у Делегацијама о овим питањима, Чернин је, као што је познато, изјавио ово: »Право државе да располаже својим тсриторијалним поседом је ван спора. Што се тиче унутрашњих, националних и државних, питања, то је ствар чисто унутрашње политике а не спољацл-ве. У г.устроугарској монархији унутра, свака народност има могућ ности да, благодарећи уставу, регулише своје односе.“ Ово је изазвало буру и најогорчени је протесте у целој словенској штампи, јср устав у ствари и не постоји, кад год су у питлњу Словени. Када је стављен на гласање предлог чешких, југословенских и рутенских посланика за прелаз на дневни ред, у коме је тражено да у преговорима за мир пропорционално учествују све народности са својим делегатима; за тај је предлог, као шго је познато, гласало 132 а против 14Ц посланика. Таквом успехуСаовена, при коме је вла да остала са једном бедном већином, допринело је и то што вла да, по старој нчвици, није допустила да се објави из говора пред седника Вилзона пасус који говори о народима Ауетрије, него се то видело тек из берлинске штампе. Тако су још првим евојим предлозима Руси направили Бечу и Пеипи више нево.љенего користи. Благодарећи глупим владиним маневрима, којима се ишло на то да се ови предлози сакрију, направила се читавз експлозија нација, због које је власницима загорчала сва прва радост. - И као год што је рсволуција, то се лепо види по овим. већ познатим али као пример црло маркаптним дога'ђајима, још више уља долила у замашне и е нергичне народносне покрете, тако је она и на другим странама почела да врши свој у тицај. И ако, се мно 10 што шта крило, или може бити баш због

тога, револуционарна идеологија закуцала је ипак на капије А}строУгарске. Штрајкови, врења, метежи, нечувени протести у штампи, све су то знаци који показују давасемеима плодног земљишта, и навештавају да ће тек доТи црни дани данашњој црножутој Ау стрији. Што је најглавније, штрајкови и метежи у Аустрији звонили су гладноме свету немачке царевине као звоно за узбуну, и на гај сигнал ускомешала се и узаврела маса у Немачкој тако силно, да је век било неколикоелу чајева у којвма је и крв пала. Судећи по томе, шго ни опсадно стање, ни употреба о ]>ужја, ни забрана демократских лксгова ни је имала никаквог утицаја, могу се очекивати врло крупни дога-ђаји. Доба кинјског зида, што одваЈа државу од целога света, давно је прошло, и то је оно што је немачке аутократе највише плаши ло, кад су пидели-како се у њиховом суседсгву и наспрам њиховихтру па на једној врло ду

гачкој линији зацарује иаука, по њих страхо вито опасна. 'Го је оно чега се они највише бој.е, видећи како кри лата идеја као ужасни фантом почиње да води народно нсзадовољство, али, како изгледа до сада, и убоја-ће се. ПРУ1КА К БАВДРСК4 Цирих. — Као пресгавник Баварске на конференцији у Брест Литовску постављен је граф Подевил. То наименовање изазвалб је у Немачкој не 1 Нго узб}'ђења. »ДајчеЦајтунг« каже да је ова мерзле гална и да онц сведочи, да међу савезним државама впада слога, али ипак лист сматра да је та одлука нсвешто изведена. »Нордајче Алгемајне Цајтунг« објарљује зва ничну ноту у којој об јашњапа да се ово наименозање морато из вршити прем ; слоразуму између Пруске и Баварске од 1871. По том споразуму мораједан баварски преств ник }чествовати у пре Чрворима, којима би се свршавао ]>ат који воде савезне државе.

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Пгтроград. — »Вечерња Пошта- јавља да су на по следњој звоничној седници у Бррст Литсвску руски де 'сгати категорички тра жили, да Немци изнссу сво■ је дефинитивне захтеве. На одговор делегати бсљшевика тражили су одлогање од десет дана да размисле, Немци су пристали. Петроград. — Максималистички орган *Правдл’ објављује изјаву графа Мирбага, немачког делегата у Петрограду. Граф је изја вио да се највећа опасност за централне силе од преговора у Брест Лотовску састоји у прсдирању мок симслистичких идеја у немачки и аустријски народ. Он је додао да су данаш/ви штрајкови ресултат тога и да владе морају нредузети најозбиљније мере. ПЕТРОГРАД. - Јуче је понова извршен покушај да се убије Лењкн али није успео. Анархистички покрет у Петрограду почиње да узнсмирава Лењина и Троцког. Избио је и патриотски покрет за отпор према Немцима. ПЕТБОГРАД. — Р/мунски пссланик Дајамантл отпутовао је јуче. Ннје било никаквих иицидената.

ПАРИЗ. — Званична депеша из Петрогрзда јавља да су прскинути односи измефу максималистичке владе и Румуније. ПЕТРОГРаД. — Чер новљев лист добио је одобрење да излази. 6н /сбјављује врло оштре чланке против макскмалиста. Пегроград. •— »Правда« орган максималиста објављује серију телеграма из Брест Литовска. 9. јануара један телеграм доноси писмо упућено фон Килману и графу Чернину, у коме се протествује против немачких извештаја, који су тенденциозно саопштени немачкој штампи а из којих су изостали најважнији о дељци из ТроцкиЈевих изјава. Један гелеграм од 7. јануара констатује да аустријска влада настсјава да у Аустрији створи уцерење, како су преговори на добром путу и како немачка штампа сматра Троцкијеве одласке и доласке као питања унутрашњих тешкоћа у Русији.

У том телеграму се каже да у Немачкој нико осим »Лапцигер Фолкс Цајтунг« не поима озбиљнсст садашњегчаса. Дпуги један телеграм од 7. јануара даје извсшгај о седници скомом ске комисије и каже да су Аустро - Мемци тражили да се прегледа у • гозор из 1904. и да се види може ли се шта од њега задржати. »Ми смо, вели се у телеграму, одбили овај предлог и тек тада је комисиЈа почела да дискутује о будућем трговинском уговору. Париз. — Лењин и други народни комесари решили

су да не наставе прегоеоре у Брест Литовску. Они мисле да 1\е прекид прегсвора изазвати рсволуцију у централним државама. У Немачкој и Аустрији тако1је се боје тога и веА се врше покушаји да се објас■ ни могу1\но1\ност нрекида преговора. НЕРЕДИ У ШПДНИЈИ Мацриу. — Зваиични ком. 1 нике ј]вља ка је бипај>че велака и бурна манифестдција у Аликанте. Гомила је гродрла у радаонице и у фабрике те је рзд.свуда престао. Велики број радња и првватаих вућа опљачкан јг. Морала се употребити сала и у борби између светрне и војске I ма 3 погвнула и много рањених.

0 ИЗБЕГЛИДАМА

Нашзх взСеглвца из 1915, зај-дво с\ оввма што придолазе и сада гз Би’оља, има укупно у Солуну и на ссталом делу грчке тергтраје ого 1б хиљада. У Солуку и околини, рачунзјућа ту и ЈТутру и Седес, им» до 8 хиљгда I збеглицг. Јсд н велвки део станује у прзватним становима, па разним крајевгма Солуна, као и у тогорима нвше и савезЈич 1 е војсче, а има их доста на раду и на стану по депоима Ц1вил:их ргдзика енглеске вој.:ке, захваљујући кеизмерном старању њефа д поа, енглес,.ог капетана г. Бера. Најм ња д*о је у избегличком логору у Солуну : 63Ј лица, и у Лутри: 8зЗ лица (укупно 14>5 лица). У Вод=:ну I ма српсклх из беглица на3100. Од њих 1 -јОО станују у 12 зграда н барака рекв: рнрави с, а остала у гароши по нрвватним становкма. Највгћи дг о дошао је про шле годане из Битоља због јаког бомбардовања. У Лервну иу.а до 4000 избсглица, од којвх се прошле годен? пријавило за државау помсћ око ј500, а остали су себи осигурали средства за живот. Стгнују сва по приватнпм становзма у вароши и околним селима. У Корчи и околвна вма на 1 10 Езбеп нца, и то у Корчи и селима Дреновз и Борје на 60*Ј, а остагак по селкма у западном крају Престе. Највећв део ових иабеглаца сачињавају становницн села Пискупвје иЛубанеште, I оје су савезничке војне втасти ева куисале из ватрене зоне. Лица која стануЈу у солун скои избегличком лого{ту см? шт «1 а су у три велике бараке сд по 30 ме ара дужине, и у Сј о. руглих ш-тора, а на проствру од 8 хиљад кваЕратних мет. ра. У бара ;м вма на 170 лица а п д па торима 462, по 7— 18 у сј:.ком шатору'. Пород:це у баракама поред покривача имају н кредеге са ссталим постељним стварима, а под

шаторима избеглкце спавају на слами и ћебади.ма. Бараке се греју са по дсема пећима. У логору у Лутри ставује III 580 лица у 80 соба, видних и доста простраиих, а других 2‘0 смештено је у 50 неттосанах шатсрт. За огр*в им се даје дрвена угаљ: У вароши Солуи/ наш сиромашнпји сгет, која чнаи већвву, жвви по забаченим улицама н периферијл вароши. Самци радници сганују по ваше њих у Ј - едној соби, због скупе курије. Овде треба урачиати и породице наших ситних чшшвника. Сваки има □раво, кад нема могућности да пзаћа стан и хран/, да се пријави за станзвање у лсп ру, као и да взиђе кз логора кад му се прохте. Зд избеглкц^ у солунском избеглвчком логору добијент је од војних власти 5С0 војничких порција хране, којт се дели на све; болесна деца добијаЈ‘у по лекарском упуту млеко из »Сербиан Релиф Фунда«. Избгглице у Лутри добијају храву од Американске мисије Црв иог Крста (на лице 65 грама шеринча ити пасуља, 30 грама шећера, 30 грама гејтина, 5 грзма чаја и 350 грама белог хлеба; за децу млеко). У вароша Солуну преко 4000 иабеглица 1 р.мају хлеб од дожаве, која се добија у 2000 оброка дневно као покт.он од француске*интендантуре. Због смаљења тежине хлеба и броја оброка, бала је ових дана сведена Д 1 езка количина хлеба на 150 грамг, али ј‘е захв 1 љујући поклону шефа америчке мисије, г. др. Рајана, у 500 кгр. брашна дневно, т.ј сманенл режим трајго је врло кратко време. СХтаг.е на.м рнксе прибављају взСеглкце из Потрошаккт Задруге, која је под контро;км нашег солунског конзулат , искљјчтво установљеиа у том циљу. Задруга се сиабдева иаЈ‘више из ктаг.ијанских в^јзих магацвна. Избеглице у Водену доби