Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕМУН, варош у Орему, на: ушћу Саве у Дунав, преко пута од Београда. – Има, 18.524 становника (1920), од којих је било по народности (Орбохрвата 10.209, · Немаца 6.627, Јевреја 608, а по вери правослаBHHX 7.546, католика 9.630, евангелика 658.

У римско доба било је на месту 3.

римско насеље и утврђено место“ Ташги-

пат, У средњем веку град је био опасан високим зидовима и кулама. Град је страдао од креташке војске Петра из Аријена (1096), који га је заузео и опљачкао. У 15 веку припадао је S. деспоту Ђурђу Бранковићу. 1521 заузели су га Турци, и под њима је остао све до 1717, када је припао Аустрији. Под аустриском влашћу био је граничарско место, затим варош са уређеним магистратом (1751), а 1881 постао је краљевска слободна. варош (град). За, време Турака и у време одмах после турске владе 3. је био чисто српско место. После протеривања Турака почело је насељавање Немаца. у 3., нарочито после пада Београда 1739. Поред Срба, у знатнијем броју било је и Грка, нарочито од 18 века. Све до скора имали су они и своју цркву (грађену 1783, са иконостасом Арсе Тодоровића), у којој се служило на грчком језику. 9/9 1914 ушла је први пут српска војска у 3. али га је морала напустити 14/9 1914. а поново је ушла у 3. 5/11 1918. :

На врло повољном месту на Дунаву и Сави, 3. је од увек био врло знатно тр-

говачко место за трговину (Средње Евро- |

пе и Ближег Истока. Становништво се бави ратарством, нарочито оно на периферији, али је врло жива трговина, а у најновије доба нагло се развија и: индустрија. Занатлиство је такође врло знатно. Врло је знатно баштованство и ри, болов. Трговина је нарочито знатна са храном, стоком и пољопривредним производима. Од индустрија знатна је дрвена, кожна, пивска, млинска, метална, цигљарска, хемиска и др. — 3. има реалну гимназију, Трговачку Академију, грађанску школу. У 3. се налази највећи инвалидски завод у земљи. На брегу изнад 3. налазе се рушевине града.

Литература: 1. Зорргоп, Моповгаphie von Semlin und Umgebung ({1890); П. Марковић, Земун од најстаријих времена па до данас (1896),

Д. Поповић.

ЗЕМУНИК, село у области Сплит, котар прекобиоградски, раскреница путева у Задар, Обровац и Бенковац. Има 1.714 становника, пошту и телеграф, римокатоличку жупу, основну школу, самостан траписта. На блиском хумку стоје развалине тврђавице, коју је разорио провидур Пизани отевши је 1647 Турцима.

J. M-n.

ЗЕМУНСКА – ШТЕДИОНИЦА ~ А.Д. Основаша, је 1889. Централа Земун. Капи-

ЗЕТА.

Tam 1,250.000. Фондови ~ 546.520, – улози“ 4,263.023, готовина 103.830, менице 234.165, вредећи папири 17.973, дужници 5,290.497, непокретности 23.600, добит 317.916 Дин. Претседник (От. Капамаџија, = >.

ЗЕНИЦА, варош у Босни на левој обали Босне. Има 7.632 становника. У римско доба ту је била Bistma, moja, Ce помиње 530. У околини је много остаTaka из римеког доба и средњег века. У турско доба насеље је било! без значаја. После окупације Босне и Херцеговине 3. је постала индустриска варош. У 3. је рудник угља са својом цигланом, фабрика хартије, ливница гвожђа и MO-. дерно уређен централни казнени завод. Среско је место. М. Ф.

ЗЕРДЕЛИЈА, зрета шљиве, која се не

двоји од кошчице. Има је подоста самоникле на рубовима уз шљивике, и у

шљивицима. На њу се калеме шљиве бистрице. ЈА P. ЗЕРЕМСКИ — ИЛАРИОН, — православни

епископ у Плашком (27/2 1865, Турија, Бачка). Матурирао је у српској гимназији у Новом Саду 1885. Годину дана је учио права у Шешти, а 1886 уписао се у московску Духовну Академију, коју је свршио. 1890. Ga професора богословије у Сремским Карловцима постављен | је 1891, и остао је на том положају до 1911. Тада је изабран за патријарашког викарног епископа и обављао је ту дужност до 1914, када је упућен као патријарашки – мандатар ma · управља горњокарловачком епархијом. Ту је. остао до 1918. Ha Конференцији Мира у Паризу био је експерт за Војводину. 1920 изабран је за професора православног теолошког факултета на Университету у Београду. Тада му је поверена горњокарловачка епархија са седиштем у Шлашком. — 95. се највише трудио око богословских студија и дао је читав низ расправа о (Ов. Писму Новог Завета, највише у Богословском Гласнику (од. 1909), који је он основао и уређивао. Бавио се много и статистиком, нарочито кретањем становништва у Војводини; занимљиве. резултате својих опажања саопштавао је у Богословском Гласнику. У уској вези с овом граном рада су и његове историске студије, од којих су најважније оне, што их је чинио ради парнице с Румунима око српских манастира у Банату. Тада је 3., претежно по архивалној грађи, саставио своју опширну расправу: Српски манастири у Банату, њихов постанак, прошлост и одношај према Румунима (1907). Овај је спис, проширен, изашао и мађарски у претставци на суд. Н. Радојчић. ЗЕРЗЕ. БВ. Зрзе.

ЗЕТА. 1. Област старе Дукље или Диоклитије, углавном данашње Црне Горе.

== 818. —