Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗЕТА

Назив 3. јавља се од 11 века, по реди Зети, која тече кров тај крај. O. ce делила у две области: доњу 3. са приморјем и подручјем око Скадарског Језера, и на горњу, са планинама од Подгорице на север. У том крају је велика мешавина словенског, романског и албанског (CTaновништва. Утицај Италије био. је врло осетан, нарочито у приморским градовима, од којих је понајважнији Бар. JIaтински језик превлађивао је дуго у натписима и преписци. Најстарија хроника ове области, т. зв. Летопис попа Дукљанина, писана је латински. И житије шрвог познатог дукљанског кнеза Владимира (зета цара (Самуила), који је владао у другој половини 10 века, и погинуо 1016, очувано је на латинском језику. У Бару је око 1076 основана католичка барска архиепископија, која западне културе. И прве државне. институције створене су ту и по западном обрасцу. Из њих се развило прво српско краљевство, које је шапа 1077 признао кнезу Михаилу. Престоница старих зетских владара био је Окадар. Ослобођена 1040 од Византије, устанком (Отевана Boјислава, 3. се нагло дигла у другој половини 11 века и окупила је око себе све српске области. Под краљем Бодином су, поред 3., још и Рашка и Босна и 'Гребиње с Конављем и Хумом. Али, после његових неуспеха у борби с Грцима, под крај 11 века, и после: криза у његовој династији, 5. је почела да опада, а место ње се истиче Рашка, етнички чистија и националнија, консервативнија, и теренски погоднија. Као перифериска покрајина 3. није била географски подесна, да остане трајно средиште српских области. Њене борбе о превласт са Рашком, кров 12 век, завршиле су се њеним пеуспехом. Око 1185 Немања је потпуно потиснуо последњег зетског кнеза Михаила, а његову земљу присајединио Рашкој. При абдикацији (1195) Немања је 3. дао на управу свом“ најстаријем сину Вукану, који се, по традицији у земљи, назвао краљем. 1202 он је из 9. у савезу с Мађарима, почео борбу против брата Отевана, господара у Србији односно у Рашкој, и имао је с почетка успеха. Али крајем 1208 Вукан је враћен на свој стари исходишни положај. ШБегов син и наследник Ђорђе имао је краљевску титулу и 1208 заклео се на верност Млетцима, што значи, да је признао њихову врховну власт. Али JIOсле успеха Отевана Шрвовенчаног према епирском деспоту Михаилу, који беше узео Скадар (1215), српска врховна власт у зетској области. постала је неоспорна. CB. Сава увео је у ту, дотле претежно католичку област, православног епископа, са средиштем у Шревлаци, желећи да путем јединствене вере ублажи опреке између Рашке и 3. и створи јединственост у државним тежњама.

је била расадник“

У другој половини 13 века у 59. је нарочито деловала краљица Јелена,гу чијој је власти 'тај крај био од 1280—1314. IIoред ње био је тамо у последње време и други син краља Милутина, Стеван, који је око 1314 подигао у 9. устанак против оца. Иза њега добио је 3. на управу најстарији син Милутинов, Константин, који се 1521, после очеве смрти, прогласио за краља, и који је у својој престоници (Окадру ковао новац. После Константинове погибије (1322) добио је 3. на управу млади краљ Душан, који је одатле 1331

дошао у сукоб с одем и потиснуо Ta

с“ власти. У тој области постојале су

старе традиције“'о неким изузетним обзи-

рима и елеменат у. њој био је несигуран, бунтован и лако готов на одметање. Сви наши владари средњега века имали су

муке с том покрајином. Један устанак.

зетске властеле избио је и на почетку Душанове владавине, али је угушен (1339). Sa владе слабог цара Уроша јавили су се ту (око 1360) први одметници, господари 3. Балшићи, који су се понашали као потпуно суверена господа. После изумрћа њихова. (1421) 3. је дошла под власт деспота (Стевана, али су Млечани систематски притискивали приморје с градовима. Због тога је дошло до дуTOP ратовања, нарочито око Скадра, између Орба и Млечана, али су ови други успевали да се одрже и још више прошире своје поседе, нарочито за привремене пропасти Србије 1439. Том шриликом и доцније, кад је већ деспот Ђурађ обновио Србију, један део зетских племена, чак и угледни Црнојевићи, удружили су се са Млечићима против својих српских господара и“ ратовали су против њих. Понеки су то чинили чувајући своје раније традиције и повластице, а понеки су били прости најамници млетачки. После обнове. Србије (1444), Подгорица је постала седиште деспотова намесника, у 3. 1452 Стеван Црнојевић, као млетачки човек, почео је офансиву против деспотових власти. Он је основао у 3. нову династију Црнојевића, која je владала, стално притешњивана од 'Турака, под врховном заштитом Млетака. до 1499. Последњи човек из те несимпатичне и врло себичне династије, Ђурађ Црнојевић, потурчио се и одрекао се свих права на своју земљу, која је дефинитивно дошла под власт Турака. В. Ћоровић.

2. Река у Црној Гори, десна притока Мораче. Вероватно извире из Крнова Поља, (кота 1.587 м и кота 1.570 м), као поток Сурдуб, који донекле тече Ha за-

пад, а ватим скрене на југ. На северо-

источном крају Горњег Никшићеког По--

ља састаје се са речицом из врела, одакле даље на југ тече под именом ОСушница, а тек од става њеног са Моштаницом назива се 3. Као таква тече на југоисток, да на висини од 625 м нестане у понору

— al —

aa aa Ra alal opa alal aka joyan дин шава