Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

| гије.

мехова и јаја, а обогатио и музејску збирку, био и уредник Ловца, много и на организацији за заштиту природе, а публиковао је, поред већег броја мањих налиса, и повећи рад о грабљивицама. Ловачко-гоолошке написе радили су још: М. Ханзловски (Напгоузку) Фран и Др. Јанко Локар, Јулије Бучар и А. Шивиц. На пољу рибарства истичу се, поред старине Франкета: Др. Ауг. Мунда, Славко Племељ и Др. И. Робида. Док је конхиологија понешто изашла из моде, дотле ентомологија налази много. култиватора. Колеоптерима се баве с коришћу за науку Алфонз Геопан, испитивач пећинских колеоптера, који је публиковао више мањих радова и налпао нове облике. Колеоптерску фауну Погорја испитао (је Јулијус Шајер у Марибору; и он је нашао нових врста. Колеоптерску фауну Бохиња, обрађивао је Егон Претнчер; бупреетидима се бави Др. Антон Хошек (у Севници), а тамо ради и Др. Брадач. Џећинске колеоптере скупља Др. !Ј. Штаудахер; његов

је . материјал употребио и Јос. Милер.

Много има и пријатеља лепидоптеролоНајзнатнији Хафнер; сабрао је богату и лепо уређену збирку, а публиковао је и стручне чланке

и спискове. У Љубљани делују још и Ма--

тија Хафнер и Антон Буловец. У Новом Месту је 12 година сабирао и допринео познавању фауне Долењске Јулије Бучаг. Много је сабрао Фран Добовшек (— 2/10 1915), бивши препаратор љубљанског Музеја; нашао је. нове лептире« за фауну Крањске и нове аберације, а сабирао је и

у Босни. Прилоге су дали сабирачи: Кав-“

чић, ' Тавчар, Ђинклер, Сплихал, Хеглер и Долечек. Мали је прилог дао Загрепчанин Бранимир Гушић.

Од' страних зоолога радили су у новије време чешки ентомолози Fr, Rambousek (колеоптере ОСавињеких Алпа) и Ј, Воићђа] (Покљуке код Бледа). Скакавце је обрађивао Каштше (1912), пужеве МЈадпег, пуљске птице Вгаип (1912), сисавце IL, Montagu MT. JT

Ново огњиште за гајење, зоологије настало је после ослобођења, оснивањем Университета у Љубљани. На философском факултету се већ 1920 почео уређивати зоолошки институт, где је убрзо почео и научни рад. Сам управник завода и први професор зоологије Др. Јован Хаџи шпубликовао је неколико радова. Шрви асистент Др. Роман Кенк (25/11 1898, Љуб-

љана), бави се нарочито планаријама; опи- |

сао је и два нова облика. Други асистент, Рус“ Др.“ Владимир Доливо-Добровољски (први. љубљански доктор зоологије) израдио је дисертацију о грађи скелета главе у човечје рибице (недавно је умро). Израbego je и неколико институтских радова.

Доцније је прерадио физиолошки институт Ha · медицинском · фажултету, на коме ради као асистент зоолог Др. Албин Селишкар (5/6. 1896, Вранско); публико-

ради _

је међу њима Иван

· ЗООЛОШКИ РАД У СХС

вао је већ нешто радова. Неко је време водио хистолошки институт чешки малаколог Егапкепђегвег, Најдоцније је уређен биолошки институт на медицинском факултету, што га води доцент Др. Шавле Грошељ. |

Далмација. Под утицајем млетачких зоолога, почело је у „Далмацији .испитивање фауне пред крај 18 века. Најстарији прилози тисани су махом талијански, а затим се појавио и. немачки утицај. Половином 19 века јављају се и домаћи научни радници, који још стоје под талијанским. и немачким утицајем. Нарочито су много учинили наставници јестаственице на далматинским средњим школама. (од. 1849 природне су науке уведене као наставни предмет). Знатну су улогу играли и љубитељи природе ши сабирачи, 2: слали су сабрани материјал и у страни свет. Од приватних настале су и лепе јавне, школске збирке и- градски Музеји у већим местима. Зоолошки рад је био

углавном систематско-фаунистички и фе-

номеналистички. Није било научног 83aвода, за тајење других научних зоолоштких дисциплина, и зато је већи број Далматинаца зоолога одлазио у стране земљена научни рад, већином на италијанске Университете и научне заводе. Тако је Дубровчанин Пера Додерлајн (2/2 1810 28/3 1895, Палермо) започео каријеру У Падови (као сви други старији далматински природњаци), наставио у Модени, а завршио, после 45 година професоровања, 'на Университету у Палерму; објавио је велики број радова из области 01нитологије и нарочито ихтиологије (Мапцаје #Нојо со де! Меаеггапео 1878 до 1885). Познат је зоолог Задранин Рафо Молин (1825—-1887), који је учио у Бечу: и био професор Универеитета, најпре у Падови, а од 1867 у Бечу, за примењену зоолопију на политехници; у извештајима бечке академије и актима млетачке научне: институције објавио је он око 50 радова о анатомији кичмењака, а још више о хелминтима. Иван Шавле Влаковић (1825 1900, Падова), родом са острва Виса (1859: до 1900 професор анатомије у Падови): поред већег броја физиолошких радова, објавио је и радове из области анатомије и хистологије човека 'и сисаваца, а нарочито се истакао радовима из области бакологије· (свиларства). Нешто зоолошких Daдова има и знаменити ботаник (сарадних ПЏанчићев) Шибеничанин Роб. “"Висијани. професор ботанике и управник ботаничког врта при Университету у Џадови. И Хваранин Матија Ботери, марљиви сакупљач природнина, радио је доцније у страном свету (у 'Оризаби, при Хваранин Век. ОСталио најпре професор у: Оплиту, а после као члан млетачког научног института радио је у Млецима, публикујући читав низ радова о фауни Јадрана (дал матинска, обала), 'нарочито о молусцима и рацима; приправио је и, прву. хрватеку

= 845 ==