Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗООЛОШКИ РАД У ОХО

није. Јулије Гловацки, иначе ботањик, обрадио је рибе Саве, Драве и Соче, а практични рибарски стручњак, иначе шрофесор цртања, Иван Франке (16/5 1841, Добје, при Пољанах) бавио се интенсивно рибама, свију вода Крањске (18992), осим тога је уредио рибља расплодишта (од 1881 даље) у Лајху, Студенцима, на ШПољанах при Желимљу, а спрема и модерни рибареки завод на Бохињу, суделовао је при израђивању рибарских закона и поделе рибарских рејона, и написао је већи "број рибарско-техничких написа у домаћим 'и страним часописима. Приредио је и самостално дело о практичном рибарству. На малакологији су радили, поред Крјавца, Робича и Штусинера, на Приморју А. Стошић (1899), а у Крањској и Корушкој Фридрих Кокајл (1802 — 31/8. 1865, Целоваш), који је сабирао бубе, лептире и биљке, после је у Целовцу, по упутству знаменитог конхиолога Воззтаеззег-а, прешао на конхилије, и сабрао је лепу збирку, која је сада у целовачком Музеју; описао је :и већи број нових шкољака и шужева, а неке су по њему прозване.

Још више интересената, нарочито међу љубитељима природе, нашли су инсекте. Поред Штусинера ту је М. 5теве!, који је 1866 публиковао списак крањских колеоптера; у Горици Зесћгефег (1871 и 1884), у Радовљици шумар Миклиц, који је шиљао много сабраног материјала бечким ентомолозима на обрађивање, па Haucke, Krauss И TD. JT. ; -

Од 'странаца, који су у другој половини 19 века придонели познавању фауне словеначких крајева спомињем само знатније: за сисавце и птице ВЈаз1и5, а само за птице и то приморске [Schiavuzzi, 1878 и даље), барон Мазћипреоп (1885 и 1890) и МаПе (1885/86), ЗсћаШпауег (1891—1894), О. МУ; Schulz (1895) m др.; за гмизавце и водоземце нарочито Мегпег; 'за "рибе Ј. Неске] (1852) за Саву при ЖКрању, Steinдасћпегт (1871, за Сочу); за молуске: Ргада (1855 за Сочу и Крш), Ниеђег (1871) за Корушку, Кизег (1870 и 1875) за, Шриморје). Огопе+ је обрадио униониде (1881), СаПепзеет (1889 и 1894 Сочу, а 1884 Корушку), Кеззшапп (1876), Тзећарек (1879 Jo 1895), Clessin, Boettger m др.; ортоптере Е. Х. Ејеђег (1835—55, материјал сабирао Ulrich oko Трста 1890), Fischer (1858), Mann {1853 y Випавској Долини, обрадио H. Krauss 1878), Brunner 1882 mw T. MG: Heyроптере: Којепан (1850); диптере: Еввег {Schmidt-oB материјал), Раша и РоКогпу (1887—1893), Дапцапи већ и др.; мраве: СО, Мауг (1853 и после); друге хименоптере: Ed, НоНег, који је нарочито обрадио штајерске бумбаре; приморске атшиде је обрадио СгтаеНе; хемиптере: 5ггође! (1899 штајерске), Montadon (1886 горичке, сабрао Hensch; колеоптере: Кјеземе ег (1850), L, Miller (1878 m после), оба Damel-a (1898), Ganglbauer, Jos, Miiller m др.; лепTHDOBe; J, Hornig m J. Lederer (1854 Opnma

Мангерт :и Ромбон), Јоз, Мапп (Приморје ·

и Горењско, 1854), Ме бег (1898 Корушка и Hcrpa), G. F, Mathew w Philippe de la Сагае (у лукама Приморја и Истре 1898 mw 1899), ma, Rebel, Galvagni m Stauder, који је дао леп преглед кршке фауне и др.

Од почетка 20 века јављају се већином појединачне морфолошке публикације (дисертације бечког Университета) словенских наставника-зоолога. Малом броју је дано да наставе започет научни рад (Зарник, Мегушаљ, Реген, 'Оајовиц и после Грошељ) на каквој научној институцији; дома је био само Музеј, а до тога нису могли доспети напредни Оловенци природњаци, без највећих тешкоћа (Сајовиц). Рад на средњој школи запречавао je у лабораториском раду. Прву групу млађе генерације модерно школованих зоолога чине: Др. Иван Реген, Др. Леополд Пољанец (1872, Брежице, инспектор средњих школа за мариборску област), осим дисертације (1901) написао је оританални први словеначки уџбеник зоологије за више разреде средњих школа (1901): Др. Станко Беук, бивши претседник Вишег школског савета у Љубљани (1875, Св. Вид при Иту), поред дисертације (1899) и мањих зоолошких JIOвачких написа, написао је три расправе из области опште биологије; Франц Негушар радио је подуже с успехом у биолошком покушалишту у бечком пратеру, а после у Горици.

На ову трупу надовезује се још нешто млађа, у којој. се нарочито истиче Др. Борис Зарник, који се, као најбољи словеначки зоолог, тек за Светског Рата вратио

из туђине, и Др. Павле Грошељ (9/9 1883. .

Љубљана) доцент и управник биолошког института на. медицинском факултету људљанског Университета, знатан културни радник и организатор народног Университета, оштроумни критичар. Др. Гвидон Сајовиц успео је доћи на природњачко одељење Музеја у Љубљани, али“ је рано умро. Др. Матија Хериц, професор. мариборске реалке m чувар прир. одељења Музеја, публиковао je само дисертацију (1907).

После Светског Рата дошла је најмлађа генерација зоолога: Др. Људевит Кушчер (19/8 1891, Ширан, у Истри), професор средњих школа, малаколог; осим дисертације публиковао је више мањих малаколошких прилога, нарочито о пећинским пужевима, којих је доста слао А. Вагнеру; Др. Фран Кос (11/9 1885, Љубљана), кустос · природњачког одељења љубљанског Музеја, · претседник Одбора за заштиту природе; поред дисертације написао је расправицу о морфологији европског лоса и друге мање нашисе.

У исто време радио је и повећи број љубитеља зоологије 'на испитивању домаће фауне, нарочито инсектске (пећинoke). Орнитолопију и ловачку зоологију унапредили су нарочито: Др. Јанко Понебшек, 'који је сабрао лепу збирку птичјих

— 844 —

| | #; iji | |}