Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

штина,. или мајстори разних и сличних 3. у. истој општини (мешовити еснафи). Врховни ортан еснафа била је скупштина, а извршни орган управа од 3 члана са старешином еснафа. 1876 било је у Београду 5 трговачких еснафа: болтаџиски, бакалски, лончарски, магазаџиски, дуванџиски, и 26 занатских: абаџиски, асурџиски, аласки, берберски, бојаџиски, баштовански, зидарско-тесачки, – кујунџиско - златарски-

саџиски, коларско-седларски, ковачки, BO-.

скарско-лецедерски, меанџиско-кафеџиски, молерски, млекаџиско-бозаџиски, опанчагрски, обућарски, пинтереко-качарски, TIHљарски, свећарско-салунарски, хлебарски, столарско-браварски, терзиско-јорганџиски, тенећарско-лимарски, кројачки, Ћурчиски.

Од закључења утовора с Аустро-Угарском нагрнули су у Србију производи аустро-угарске И. и многи 93. су пропали. Све већом употребом и потрошњом И. производа и променом навика и начина, живота, престала је, поред тога, и потреба за производима неких 3., те су они или сасвим ишчезли или се повукли на села (ножарски, пушкарски, кујунџиски, баруџиски, бојаџиски, терзиски, абаџиски, донекле сапунџиски, ткачки и др.). 1910 донет је нов закон о радњама, који је шрописао савременије одредбе о 9., али 8007 ратова, који су ускоро наступили, није било довољно времена да се његово дејство оцени и у пракси.

После уједињења, O. су, уколико нису за прво време биле уништене радионице, као у Србији, услед велике тражње њихових производа врло лепо напредовали. Данас се добро одржавају и не трпе од фабричке конкуренције, било што се више траже 3. производи него фабрички, или што у опште фабричка конкуренција није могућа, 9.: кројачки, качарски, тапетарски, месареки, посластичареки, обућарски, хлебарски, коларски, берберски, столарски, књиговезачки, лимарски, браварски. Одржавају се још у појединим крајевима 3.: опанчареки, тшеширџиски, кожухарски, асурџиски, воскарски, казанџиски. Надрочито је развитак столарскот, браварског и других грађевинских OQ., ватим обуђарскот, кројачког био повољан, тако да су многа 3. предузећа за кратко време, било проширењем појединачних предузећа, било удруживањем више занатлија, претварана у индустриска, предузећа.

Док су се кућевна И. и 3. у целом нашем народу за све време ФТазвијали на, сличан начин, дотле се фабричка И. Dagвијала друкчије у Србији, а друкчије у крајевима, који су потпадали под АустроУтареку. У Орбији се И. развијала самостално, по правилу претварањем мањих предузећа у већа, док се нису развила у права И. предузећа, а ређе, и то само у најновије време, оснивањем нових предузећа у већем обиму. Друга карактеристика, И.

ИНДУСТРИЈА И ЗАНАТИ

развоја. у Србији био је претежно аграрни карактер њене И., која је највећим делом оснивана ради прераде аграрних производа. Даље се И. у Србији разликује од И. у осталим крајевима наше данашње државе тиме, што је она оснивана увек у интересу националне привреде, онако како је-то одговарало нашим интересима. У И. је учествовао готово искључиво домаћи калтитал, а када се страни капитал пуштао и давале му се концесије, за оснивање. И. предузећа, чињено је то увек само: с обзиром на општи интерес нашег народа, ради његовот привредног напретка. У областима, које су биле у саставу Аустро-Утарске, И. се развијала као део велике 'И. аустриске, чешке, мађарске, као Jeo велике привредне области аустроугарске. Предузећа су оснивана не онако, како је било у интересу нашег народа, него, напротив, претежно онако, како. је било у интересу аустриског, чешког и маЂарског капитала. Отога је и највећи део капитала у И. предузећима у тим крајевима, с изузетком мањих шредузећа, локалног значаја, био стран. Већина највећих предузећа, нарочито у Босни, имала су експлоататорски карактер, тако да ту И. до ослобођења не можемо сматрати као националну И.

Почетке И. налазимо у старој српској држави у местима близу богатих рудника. Прва од свих И. јавила се рударска, захваљујући досељивању Саса (у 13 веку), који су у нашој старој држави имали много својих великих колонија и уживали знатне повластице. Нарочито је било развијено рударство у области Копаоника (Трепча, Шлана), тде се вадило сребро све до 18 века, у Новом Брду, где се вадило злато и сребро, у Кривој Паланци, тде се вадило и топило гвожђе, У Кратову, где су све до 18 века ковани новци; у Брекову, Крешеву, Фојници вадило се гвожђе, бакар и сребро, у Олову, Сребрници, Зајачи, Крупњу, на Руднику и т. д. Свуда се у близини рудника развила метална И. и ту је израђивано оружје, накит, новац и т. д. Великим делом се сиров материјал извозио у Дубровник, тде је прерађиван. O другим врстама, И. нема података. Али зато је И. у Дубровнику била јако развијена. 'Ту 0е, шоред израђевина од метала, израђивало стакло, сапун, свеће и, нарочито, чоја. Caчувани су податци о томе, како су Дубровчани 1438 сатрадили фабрику | чоје двојици браће и дали им бескаматни за јам од 5.000 перпера за 10 година, поклонили им кућу и виноград и обећали награду од једног дуката за сваки комад израђене чоје, само да оснују ту грану И. у својој држави. Та, И. се тако развила, ла су Дубровчани конкурисали млетачкој И. и ова се свим сретствима борила да спречи увоз дубровачке чоје у своје области. У осталим крајевима Далмације нису

= 49 _ | 4.