Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ђели, 42 игумани, 229 јеромонаси, 2 протођакони, 17 јерођакони и 107 монаси. Бројем манастира најбогатија је Јужна Србија, а најсиромашнија Босна и Херцеговина. Број калуђера, међутим, највећи је у бившој карловачкој митрополији, где на пр. у темишварској епархији долази готово осам калуђера на 1 манастир (38 Х 5), а у сремско-карловачкој и вршачкој по 7 калуђера (107 Ж 15 и 13 Х 92). Јужна Србија, насупрот највећем броју манастира најсиромашнија, је са калуђерима. Тамо у том погледу најбоље стоји скопска епархија, где на сваки манастир долази по 1 калуђер (39 Х 31), док у битољској епархији готово 9 манастира иду на једнога калуђера (29 Ж 19). Стога су многи манастири по целој Јужној Србији без монаха и дати су под управу парохиским свештеницима и околним сељацима. Интерес за М. код православних Срба опао је готово сасвим.

За образовање српских православних монаха, постоје две монашке школе, једна, у манастиру Раковици код Београда, друга у манастиру Бездину код "Темишвара. Ова последња. установљена је 1921 нарочито за српске манастире, остале под румунском влашћу у Банату. Раније, у 19 веку, у два маха отварана је монашка школа и у манастиру Хопову у Фрушкој Гори. — Велика већина данашњих монаха у српској цркви има обично манастирско образовање, добијено од старијих калуђера по манастирима, где су провели монашко ђаковање; један, млађи део свршио је монашку школу, а мали део има више духовно образовање, добијено у српским Богословијама, руским духовним Академијама и на теолошким факултетима. Ови задњи већином су архимандрити и протосинђели, те се између њих бирају епископи и митрополити.

Монаси у Орбији имали су своје сталешко удружење већ од 1892, а у карловачкој митрополији од 1906. Оба ова удружења, после ослобођења и уједињења, удружила су се 1921 у једно монашко удружење српске православне цркве у Краљевини OXG. На скупштини тога удружења. (14/11 1922) основан је релдигиски фонд Монашког Удружења за издржавање друштвеног листа и популарне религиске литературе. Орпски | монаси имају и своју добро уређену Манастирску Штампарију у Оремским Карловцима, основану 1893.

Литература: И. Руварац, Прилошци и грађа за повест о српским манастирима (Старинар, 1888 и 1889); М. Милићевић, Манастири у Србији (Гласник, 91): Ј. Веселић, Опис манастира у Србији (1867); И. Руварац, Православни манастири у Срему (Шематизам Архидијецезе ГКарловачке, 1880); И. Зеремски, Српски манастири у Банату (1907); М. Веселиновић, Српске калуђерице (Глас, 80); В. Марковић. Православно монаштво и манастири

МОНОПОЛИ“

у средњевековној Србији (1990); P. M. Грујић, Православна Орпска Црква (1920). Р. Грујић. МОНДЕГАИ МИХАИЛ, исусовац, проповедник и латински религиозни песник (30/10 1649, Слано — 31/8 1716, Напуљ). Две су његове песме штампане у Напуљу: Marianna Hispaniarum regina publicac fe-. licitati sospes (1697), Dolorum II, IV, in quibus Psyche exul praeit {1706). Y овом се зборнику цртају муке душа у чистилишту. Многе М. песме славе (Ов. Алојзија Гонцагу, % све по облику и садржају спадају међу најбоље плодове длатинског религиозног песништва. Ди

МОНДЕН ИПОЛИТ ФЛОРЕНТЕН, почасни ђенерал. Као мајор француске војске. позват је у Србију, ради организовања народне војске и кад је у јесен 1861 ДОшао, произведен је у чин пуковника српске војске и постављен 1862 за начелника. Војене Управе (министра Војног). На том је положају остао до 1865, кад је замењен својим помоћником (Блазнавцем). Тада се: је вратио у Француску. Умро је у Паризу 11/1 1900, а пред смрт дата му је титула почасног ђенерала српске војске.

МОНОПОЛИ. 1. Краљевина Орбија. После фактичног М. на со, који. су у Србији од устанка имали неки великаши, први пут је заведена једна врста М. на со законом о регалу на со од 2/6 1864. који је наплаћиван уз увозну царину. Прави М. заведен је 22/6 1882 законом о М. на со и зајму за наоружање, којим је овлашћен министар Финансија, да једном приватном лицу или друштву да искључиво право увоза соли за време од највише 15 тодина. Лицитацијом је онда уступљена експлоатација овога М. Англо-Аустриској Банци из Беча, и 18/9 1882 закључена је са њом конвенција, по којој се Банка обвезала, да плаћа на име монополеке таксе 535.110 златних динара тодишње; Ta се сума имала употребити за амортизацију зајма од 5,600.000 златних динара. Поред тога, Банка, је имала да плаћа држави до 100.000 динара, ако тодишња шпродаја достигне 300.000 мет. центи. Та конвенција је раскинута, законом од 19/12 1889, када је држава почела сама да експлоатише овај М., обвезавши се да концесионару плати накнаду од 450.000 франака и да врати остатак зајма у року од. 4 месеца. — Законом о М. на со од 17/8 1890 прописано је, да држава, има искључиво право куповине, увоза и продаје с0ли на велико; продаја на мало остављена је слободна, под условом, да. је со купљена из државних стоваришта. Управа овог M. поверена је управи М. дувана. Приходи М. соли кретали су се овако:

Година, Дин 1896 2.8563.820:35 1897 2.415.484:75

— S