Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

трополит помиње се у 15 веку Марко (1433), а као грачански Нићифор (1454) и Венедикт (1456). Из 17 века познат је ариљски митрополит Рувим (1668), а у 18 веку помињу се ариљски митрополит Гриторије 1712, Исаија 1791, 1723, 1794. ариљски и моравски Јосиф 1729, 1730, ариљски и ваљевски Доситеј Николић, 1731 И даље, ариљски, зворнички и ужички Алексије Андрејевић 1737 и др. (В. Ваљевска, и Жичка епархија.) У

МОРАВСКА ОБЛАСТ има површину од 2.899:4 км“ 183.959 становника. Густина, насељености је: 63 становника Ha KM. Главно је место Ћуприја. М. 0. обухвата, средишни део Северне Србије. Висока. је на истоку, североистоку, југу и југовападу. Уколико се иде средини, висине опадају, и ту је ниско и равно Поморавље. Главније реке су: Морава, која тече средином области. Моравине притоке су с десне стране: Црница, Раваница и Ресава; с леве: Белица, Лугомир и Каленићека Река. У области су мање целине: Ресава, Белица, Левач и Темнић. М. 0. је богата рудним блатом (Сењски Рудник, Равна Река и др.). Занимање становништва је земљорадња и сточарство. Лево од Мораве је развијено и воћарство. На десној страни Мораве развијено је, поред земљорадње, и сточарство. У Ресави су добра говеда, а у Кучају овце и козе. Нарочито су Власи добри сточари. У IIoморављу особито успева кукуруз. Гаји се у већим количинама и шећерна репа. Долином Мораве, од (Оталаћа до Лапова, кроз област, иде главна желевничка прута. Од ње се, код Параћина одваја један крак (уски колосек) за Зајечар, а од Ћуприје други, опет уског колосека, за, Сењски Рудник и Равну Реку. Главнија су насеља у М. 0.: Јагодина, Џараћин, Свилајнац, Варварин, Рековац, Деспотовац.

(5. 1.

MOPABCHO - BAPJIAPCHM ПУТ главна, je саобраћајна линија Северне и Јужне Србије. Она избија од Београда и Смедерева, преко Ниша и Окопља, на Солун и Егејско Море. Са М. В. П. по важности напоредо стоји још једино савско-јадранска, комуникација – (Београд — Загреб — Река), два, главна, уздужна пута, који од нашег државног средишта иду на Етејско и Јадранско Море, пролазећи кроз најбогатије области наше државе и посредујући између азиског истока и европског запада.

M. B. IL води долинама Мораве и Вар-·

дара. које спаја ниско прешевеко-кумановеко развође, чинећи од њих једноставну велику удолину ~ меридијанског правца, која пролази средином Балканског Полуострва. = Моравско - вардарском удолином пролази главна уздужна комуникација Балканског Полуострва, и железницом Београд—СОолун најкраће је и најбрже везана средња Европа са помор-

МОРАВЧЕ-БЕЛОВАР

ским светским комуникацијама, које воде у источне азиске земље.

На. београдско - солунску комуникацију избијају многи попречни путеви, од којих најважнији код Ниша и (Скопља. Стога ови градови имају велики значај, особито Скопље, које управо лежи у језгри Балканског Полуострва. М. B. I. има велики значај за спајање и изједначавање становништва, за трговину и промет. Бочне комуникације, које се са свих страна сустичу на М. В. П. повећавају још више животну и културну активност на овој главној саобраћајној артерији. Њен ће значај бити још већи у будућности, јер се моравско-вардарском долином може подићи и речни пут између Дунава и Егејског Мора. :

M. B. П. саградили су Римљани по освојењу северних области Балканског Полуострва, када су спојили стари Отоби преко Скопља са Нишем (16—84 по Хр.), где се овај пут укрстио са цариградским друмом, другом главном балканском уздужном комуникацијом. М. В. П. ишла су од најстаријих времена важна културна. и завојевачка кретања са севера на југ и обратно. У новије доба, од почетка 19 века,. дуж ове комуникације формирала се Србија, потискујући Турке на махове према југу и постепено се увећавајући, најпре у моравским, затим и у вардарским пределима (Србије. Овај је пут био пресудан и у најновије доба за, стварање наше државе: њиме је од (Солуна. преко Кајмакчалана продрла српска и савезничка војска и омогућила уједињење трију племена јужно-словенског народа. На овоме путу, који је, без мало, скоро сав у границама наше државе, Београд је главна кашија средње Европе за Балкан и ближи исток. Између двеју капија, Београда и Солуна, Окопље има централан положај, у самом језгру Полуострва, са. најзгоднијим везама у свим правцима, те је и његов не мањи значај.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије 1 (1906); Ј. Цвијић, Балканско Полуострво и јужнословенске вемље, 1 (1999).

Б. Радовановић.

МОРАВЧЕ-БЕЛОВАР, општина у Хрватској, у области загребачкој, срезу велинском; у источном пригорју Загребачке Горе. Има, 7.214 становника. — Моравче, заселак, у винородној горској долини, од Св. Ивана Зелине 6% км (правац) к југозападу, седиште је римокатоличке жупе. — Беловар, село, од Моравча 6 км к југу, уза поток Главничицу (к Зелини-Лоњи), где та прелази друм Ов. Иван ЗелинаСесвете. Има 922 становника, општинско поглаварство, пучку школу. — Подручје општине М. Б. било, је у средњем веку племенска. жупанија M. ca градом М., коме се спомен налази већ у доба краља Коломана. Неки становници су били сељаци-

—:988 — ; х