Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОРАЧА.

племићи, чији су се племићски листови временом изгубили; краљ Матија Корвин опет им је признао племство, и још на сабору 1752 поново су проглашени племићима. ; J. M-u.

МОРАЧА. 1. Област у MNpHOTODpCKOj Xepцеговини, у горњем току реке Мораче. Дели се на Горњу и Доњу М. Горња М. је опкољена високим планинама, на западу Лола. и Јаворје, на југу, према племену Ровцима, Капа Морачка, са севера Јабланов Врх, Старац и Пећарац. Са истока је од Доње М. одваја брдо Островица. Горња М. је од старине била хајдучки крај, који је својим погодним положајем“ привлачио ускоке. Насељена је углавном ускоцима из Херцеговине. Врло стари досељеници су породице ПЏековићи, Дуловићи и Томићи. Највећа. је породица. Бојићи, пореклом из племена Васојевића. Села су припета по странама; највећа су: ЈЉевишта, Бојићи, Отарче, Џоље, Трновица, Оврке и ПЏожња. Горња М. има око пет стотина домова.

Доња М. је равнија и плоднија, добро наводњена, богата воћем и шумама. Има осам стотина домова. Главна су јој села: Баре, Преобрђе, Врујца, Равни, Јасенова, Осредци, Рашко и Миовеко. Становништво је мешовитог порекла. Староседеоци су браство Брауновићи. Две трећине племена Доње М. чине сродна браства Радовићи, Меденице, ШЏеровићи, БВујисићи, Јагличићи и Ракочевићи. Они воде порекло од заједничког претка војводе Богића, који је у 16 веку прешао онде испод Хума у Зети. Ови славе Арханђелов дан. Симоновићи и њихови сродници су ускоци из Попова у Херцеговини.

У Доњој М. је манастир Морача, задужбина Стевана, сина Вукановог, зидан 1252. Чувен је по томе што су у њему околна племена често држала састанке и договарала се ради борбе с Турцима.

П. Шобајић.

2. Река у Црној Гори, притока Скадареког Блата. Извире под Јаворјем (1.800 м), Малим и Великим Зебалцем (2.130 м), источно-југоисточно од варошице Шавника. Изворишни потоци су Јаворски и Рвачки, који теку према југоистоку, а од њихова става почиње ток М. На торњем току тече на југоисток и исток-југоисток, а од ушћа, Миљачке Реке, југозападно од села Мијонске, нагло промене правац и почне тећи ma југ и југ- југозапад, · протичући кров кањонску, уску и клисурасту долину од Међуреча до манастира Дуге. Од ушћа Мале Ријеке, код Биоча, М. тече на 8апад, а. од уласка у равницу Зете углавMOM према југу-југозападу, описујући неколико великих окука. Код Бијелог Поља. М. се рачва у три крака: десним краком тече према западу-северозападу. Овај се код Жабњака. раздели, делом почне тећи на југ-југоисток као Мала М., која се улиna у Скадарско Блато код острва Велике Чакавице, а делом утиче у Каратуну.

Оредњим краком, као М., тече на западсеверозапад, па на југ, и утиче у Окадарско Блато преко пута стеновитог острва Врањине, док левим краком, као ПЏлавница, тече на исток-југоисток, па на југјугозапад, и утиче ниже пристаништа Плавнице. Важније притоке М. са десне стране су: Дубочки Поток или Мртвица, Зета и Ситница, а са леве: Сјеверница, Мала Ријека, Рибница и Цијевна. — На току кроз Зету. М. је широка 30—50 м, и толико дубока, да се може прегазити само на два места. Богата је врло крушпном пастрмом, која се хвата на неколико начина. Дужина, М. тока је 93'3 км, а површина слива 2.362 км“. При средњем најнижем водостају M. има хидрауличку снагу од 22.500 HP. П. Вујевић.

3. Манастир на реци Морачи (у Црној Гори), северно од Колашина. Саборна црква је посвећена Богородици (Успење). М. је сазидао кнез Стеван, син великога жупана Вукана (сина Немањина) за владе краља Уроша 1 (1252). У 16 веку саборна. црква је пострадала, а 1574 је обновио и пописао кнез Вучић Вучетић; припрата ове цркве пописана је 1577. 1616 нНасликане су слике на западној фасади цркве споља руком зографа Ђорђа из Хиландара; и живопис из проскомидије цркве из истога је времена. Малена црква Св, Николе, која се налази у манастиру, исликана је 1639. 1643 обновљен је и живописан параклис Ов. Стевана, а једну годину раније препокривена је велика црква. 1813 манастир. је био опљачкан. 1714 ДОлазио је у М. патријарх Мојсеј, а 1768 патријарх Василије Бркић. Због своје забачености и неприступачности манастир је дуго био склониште драгоцених књига и икона. 1648 у М. је држан сабор, на коме је написан на талијанском језику један спис, који је требао у Рим однети будимаљски митрополит Пајсије, но Турци су га ухватили и погубили.

Саборна црква припада кругу цркава 12—13 века. Много је преправљена у 16 веку. Остали су романски портали, а од првобитног живописа сачувало се само неколико композиција у јужном олтарском параклису (који је, изгледа, био посвећен Ов. Илији), и слика у тимпанону врата, која из нартекса воде у праву цркву. Подражава румунске цркве својим живописом споља и заштитним кровом изнад улазних врата на западној и јужној фасади цркве. В. Петковић.

МОРАЧКО ГРАДИШТЕ, kapcHa висораван у Црној Гори, између река: МорачеМале Ријеке-Веруше-Таре-Платнице. Висораван је нагнута од севера према југу, а висови се у томе правцу снижавају. Највећи су од њих: Градиште 9.216 м, Сто 2.258 м, Вучје 1.940 м, Островица 1.767 M, СОтавањ око 1.200 м, Штич 1.330 м, Бјетерник 1.284 м, Камени Крш 1.200 м, Рујевачка Главица 700 м. Због кречњачког са-

= 354 —