Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

става земљишта највећи део М. Г. је наг, са изузетком нижих делова падина према, Морачи и Тари, северније од 42%43' сев. шир., као и предела око Вјетерника и изворишта Мале Ријеке, који су под шумом. Источним крајем М. Г. пролази друм Подгорица—Биоче—Матешево—Колашин и Андријевица. П. ОВ.

МОРЕШКА је старинска, средњевековна, игра, која се сваке године 29/7 по новом, на дан Ов. Тодора, заштитника Корчуле, игра у граду Корчули. М. је постала крајем 15 века и слави успомену на борбе са Маврима у Шпанији. У тим борбама учествовали су и Корчулани. М. је подељена на девет фигура и игра се у богатом старинском оделу, а нарочито Моро (црни краљ), бели краљ и була, коју је Моро заробио и хоће да је узме за жену, а она је заљубљена у белога краља. Играчи се зову морешканти. Због буле долази до сукоба и до позивања на мегдан. Поједине фигуре износе поједине перипетије те борбе, која се најзад завршава победом белих. Моро признаје, да је поражен, а була се удаје за белога краља. — М. се игра јавно пред масом света, после службе божје и литије. Игра се пред градом Корчулом према јужним традским вратима, на месту, где је рибарница и пијаца за, зеље. Морешканти изводе своје фигуре на нарочитом подијуму. Језик, на коме се М. изводи јесте народни, икавштина, како се на Корчули говори. Једино наслови и имена појединих фигура су на некој смеши шпањолскога и италијанског језика, и то једино потесећа на постанак M. — Први творац М. је изгледа неки писац средњега, ранга. Али у току векова М. је постала. права народна својина, и сматра, се као народна умотворина. Италијани су покушавали да је, преведену на талијански, одомаће, али у томе нису успели, јер се М. увек до данас пева и игра само на нашем народном језику. Према овоме изгледа да се М. никада ни ранијих векова, док су Талијани владали Корчулом, није певала на талијанском. Сплићани су покушавали, да пренесу М. у Сплит, али се она није могла тамо одржати. М. је, међутим, ма да једноставна, врло сликовита, и Корчулани су је играли и у иностранству, докле су допирали, а нарочито у Цариграду, пред великим везирима, па чак и пред самим султаном.

ИМ. Миленовић.

МОРИХОВСКО - МЕГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ. B. Маријовско-Мегленске Планине.

МОРОВИЋ, село у Срему, у срезу шидском, на саставу воде Студбе и Босута (459 сев. шир.). Састоји се из три дела и има три велика железна моста. Отаница је дунавско-савске вициналне железнице (Вуковар — Шид — М. — Сремска. Рача), од "Шида 12 км к југу. Има 2.215 становника, општинско поглаварство, римокатоличку

МОРОЗВИЗДСКА | BIAPXHJ A

жупу (препоштија 1414—1496), православ-

ну парохију, 2 пучке школе, 2 државне (М. и Јамена) и 2 шумарије имовне општине петроварадинске (М. и Босут), пошту и телеграф, фабрику цигле и црепа.

Наоколо су велике шуме, а насред села, где се Студба излива у Босут, леже развалине некад знатнога, града М., који је у средњем веку (1332—1476) припадао породици М. (де Маго ћ). Најзнаменитији је био Иван М., мачвански бан, који je помагао краљу СОигисмунду да свлада хрватски · покрет. За награду краљ му је даровао 1404 пространа имања у сремској и вуковској жупанији. Пошто је породица М. 1476 изумрла, њена су имања припала краљу Матији Корвину. Главни град М., што га је краљ 11/11 1484 даровао своме сину, хрватском херцегу Иванишу, касније је брзо измењао као властелу: Бранковиће, па Штиљановиће (1506), затим је, скоро кроз цео 16 и 17 век, био у турској власти. 1700 још је град стајао читав, данас има само мало остатака од градског зида. Стара жупна, (сада гробна) црква Велике Госпе, која се одликује својим обранбеним торњем и старином, саграђена. је за темплара (пре 1239), а нова, Ов. Рока, пре 100 година. — У околини М. нашло се предмета из преисториског и римског доба (у блиским Батровцима неолитека насеобина).

Ј. Модестин.

МОРОЗВИЗД. 1. Средњевековна жупа у Јужној Србији, у Брегалничкој Области, око данашњег села Мородвиса у Кочанском Пољу. М. се помиње у нашим старим споменицима, и као жупа (1321), и као село (1347—1350, 1381), у области старе морозвишке епископије, која је »много тодина« пре тога опустела. Садање село Мородвис, у чијем се имену једино одржао назив старе жупе, има 9280 становника. (1920), од којих нешто преко половине православних (СОрба; остало су Јуруци из Мале Азије. 3 р

2. Град јужно од Кочана (сада село Мородвис или Морозда). М. се звала и област око Злетова. За време византиске владавине постојала је морозвишка епископија.

В. П-ћ.

МОРОЗВИЗДСКА ЕПАРХИЈА, црквена област око горњег и средњег тока. Брегалнице. Помиње се први пут у повељи византиског цара Василија Под 1018 за Охридску архиепископију, између OTpyмичке и Велбуждеке епархије. М. Е. обухватала, је тада крајеве: Морозвизд Ha, Брегалници (данас Мородвив близу Кочана), Козјак на Шчињи, Олавиште око Криве Реке, Злетово око Злетовчице десне притоке Брегалнице, ЈЛукавицу југо-

западно под Осоговом, Пијанац око да-

нашњег Царева. Села и Малешево око торње Брегалнице. Ове те крајеве ослободио је од Византинаца краљ Милутин 1282 и увео их у састав пећске архиепи-

— сове