Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
МОРОКА ЖУПАНИЈА
скопије. У 11 и 12 веку М. Е. називана је још и брегалничком, малешевском и овчепољском. Крајем 18 века помиње се малешевски епископ Никола, али се још и око 1515 помиње као морозвиздски епископ Матеј у Злетову. (В. Брегалничка и Лесновска, епархија.) PITA
МОРСКА XM(YIAHMJA (rpakH Parathalassia), jena OJ 11 жупанија, на које је, око половине 10 века, како сведочи савремени византиски цар Константин УП Порфирогенит, била раздељена тадашња, Хрватска. Простирала се уз море од доње Цетине до доње Крке. Жупанска је столица био град Клис. Константиновој Параталасији одговара значењем име Подморје за каштелански крај између 'Трогира и Солина. J. M-n.
MOPCHE BAME. На обали Јадранског Мора, дакле на побрежју, на коме се, од Сушака до Улциња, нижу М. Б. наше земље, вода садржи око 4% чврстих састојака, од којих су око 3% кухињска со (СТМа), Та вода садржи нешто гипса, мадо јода и брома, и тежа је од обичне воде (специфична тежина 1:029). — Топлота, воде у Јадранском Мору је: средња годишња 12:5—15% (0), а средња летња 9923 до 270 (7.
Средња летња топлота ваздуха на Оредоземном Мору износи 92—927%(), на Јадранском крајем априла је 150, средином лета је 26:50, а тек крајем октобра ниже од 15"0. У Дубровнику је средња температура: јануару + 8:8 (9:2)
у фебруару (+ 9'6)
<
MapTrTy (— 11:5) тодишња. + 16:89 O априлу + 14-6 (15) минимална, мају (+ 17:6) зими 0" () јулу -- 24 максимална,
октобру — 19 лети — 39% O новембру (+ 13)
децембру (+ 11:8)
(Цифре у загради потичу од једног аутора, без заграде од другог.)
На обали од Џераста до Новог Каштела средња, је температура:
у Опатији бива минимум — 7'8" 0. (1905 У јануару),
у Дубровнику —92% (0 (1911 и 1919 у фебруару). У Дубровнику средњи притисак ваздуха! износи:
у новембру 760 мм НЕ у децембру 762 „“ ., у јануару 7600 „ у фебруару 761 „ » у марту TOO). A У априлу 0 VAM) ONI y Majy 760.
На обали Јадранског Мора владају ветрови: бора, широко и пријатни обалски ветар мистрал (Маез та Сем), Бора превлађује на северу око Трста (Ба Бога пазсе a Segna e muore a Trieste), а широко на
<< << << << << = а
—— 886.
југу (у Албанији), они се држе у равнотежи у Дубровнику и Боки Которској. У Опатији зими влада 21 пут бора, 2 8 пута широко, у пролеће 8 пута бора, а 7 пута широко, у јесен 18 пута бора, а 12 пута широко.
У Дубровнику ~ бора дува – широко дува
у новембру 8 дана, т дана
у децембру ВА 10 s
у јануару 81. it
у фебруару 10 ~. 6
у марту ба 10
у априлу 7 10. „.
у мају bo. a OK
Зими преовлађује бора, лети широко. Бора је сув и хладан ветар, а широко је топао и влажан. Моћан фактор за лечење на морској обали је инсолација. Познато је, да људи, који се на морској обали крећу или дуже време баве, поцрне од сунца. То долази отуда, што на морској обали нашег побрежја има више сунчаних него кишовитих дана, што море упија топлотне зраке и одбија светлосне зраке и хемиски најутицајније ултравиолетове, тако да човек прима зраке не само озго из атмосфере (са сунца), него и одоздо са морске површине. Инсолација. зависи у првом реду од тога, колико има сунчаних дана. О том нас обавештавају ови податци: У Пуљу зими има 27:4, у пролећу 28'2 кишовитих дана. Ово ће се свакако односити и на Лошињ и Опатију, који су као и Пуљ у пределу Истре. У Трсту на сваких два дана има један кишовит, док на Хвару на сваких десет дана има један кишовит.
У Дубровнику има просечно:
у новембру = 8 кишовитих дана
у децембру 11 » .
У јануару :
у фебруару
у марту
у априлу
у мају : :
У Дубровнику је снег ретка појава. У пределу Которског Залива зими (новембар—фебруар) је трајно кишовито време, а лети (март—октобар) трајно сухо време. — За инсолацију је важно и то, да у Опатији сунце брзо зађе, јер се са запада уздиже Монте Мађоре, а у Дубровнику киша и кад пада, не траје цео дан. Релативна влага у Опатији износи (тодишња, средња) 72%, у Дубровнику 64%.
Клима јадранског побрежја спада у ред средње влажне и средње топле морске климе. Ово нарочито важи за острва Хвар и Вис, док је у северном делу (Опатија, Лошињ) клима мање постојана. Обележје климе на нашем Јадрану је то, да лети нема прекомерне врућине, а зими нема јаке зиме. СОеверни део побрежја више узбуђује, јужнији део више умирује.
У нашим М. Б. са успехом се лече ове болести: општа слабост, нарочито после
-1 -1 O O O
нара
еф
2 4 Si де з 1