Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

неке тешке болести, бледна болест, малокрвност, скрофулоза, катари органа, 388 дисање, астма, велики кашаљ, ексудат, болести срчаног мишића (док је још довољан), живчане функционалне болести (неврастенија, мигрена, несаница), хроничне невралгије, рахитис, хроничан ревматизам, шећерна болест, стари сифилис, тровање живом и оловом, наклоност ка туберкулози, почетни стадијум плућне туберкулозе, туберкулоза зглобова и костију. Морске бање у Краљевини ОХО, са севера на југ, редом су ове: Сушак, Бакар, Краљевица, Цриквеница, Селце, Нови, Крк, Башка Нова, Сењ, Раб, Јабланац, Карлобат, Ист, Молат, Силба, Шибеник, Трогир, Кастеланска Ривијера, Оплит, Заострог, Макарска, Супетар, Повије, Милна, Пучишће, Хвар, Стари Град, Врбоска, Јелша, Вис, Комижа, Корчула, Бела Лука, Оребић, Градац, Трпањ, Трстеник, Жилијана, Лука, Бабино Поље, Шипанска Лука, Лопуд, Мокошица, Купари-Оребрно, Дубровник, Груж, Локрум, Лапад, Цавтат, Херцег Нови, Зеленика, Прчањ, Топла, Будва, Св. Стеван, ОСпич, Тиват, Улцињ.

Литература: Л. Шчербаков и Јоксимовић, Лековите воде у Краљевини CXO; А. Земљаницин, Санатореко испитивање предела Дубровника, Боке Которске и Цриквенице (Орпски Архив, 1920); . Орлић, Дубровник као климатско место и морско купалиште (Српски Архив, 1924).

Л. Ненадовић.

МОРТЕР. B. Муртер.

МОСЕЋ, планина у Далмацији, западно од горњег и средњег тока Чиколе, југовападно од Свилаје Планине. М. је састављен' од јако набораних кретацејских кречњака, доломита и еоценских слојева. Шружа се у динарском правцу, од северозапада према југоистоку, приближно од Дрниша до села Гиздавца, око 16 км северно од Сплита. У томе правцу су највиши висови: Градина 469 м, Равнице 618 м, Црни Врх 702 м, Ошљарић 610 м, Отражбеница, 613 M, Шупљача 571 м, Главица 684 Мм, Кичин 796 м, Мовран 843 м, кота 617 м. M. je делом под вегетацијом, а делом тголе површине. Североисточно од М. пролаBH друм Книн и Шибеник—ДрнишMyh—0Hmb и Оплит, југозападним, колски пут Дрниш—Плањане, Гиздавацкладњиде—Виново, а преко планине и поред ње воде неколико пешачких путева. MLB.

МОСКОВЉЕВИЋ ~ МИЛОШ, „iipodecop (22/10 1884, Варна, подрински округ). Гимназију је свршио у Београду, а университетске науке у Ђеограду, Москви и Ileтрограду. По свршеним наукама постао је наставник, прво на гимназији у Нишу, а затим у Београду. 1912—1919 био је послан у Русију. ради националне пропатанде и једно време био је на челу Орп-

МОСЛАВАЧКА ГОРА

ског Института. 1918 био је инспектор српских избеглица у Русији, радио је на. организацији добровољаца и издавао лист Уједињење. Од 1920 је народни посланик земљорадничке странке. Бавио се лингвистичким студијама, те је написао из тога подручја неколико чланака. 1. |.

МОСЛАВАЦ, врста винове лозе, са белим грожђем. Има га у Хрватској, одакле као и да потиче (Мославина). Раширен је у Оловеначкој (Љутомер), где да је вино изврсне каквоће (Олов. Шипон). Та. је врста главни насад у токајском виногорју (фурминт). ЈАШЕ,

МОСЛАВАЧКА. ГОРА, ореговит масив у Славонији, између река Чазме-Лоње-Илове-Гарешнице-Трновитице, западно-северозападно од Пожешке Горе. Састављена, је од гранита, гнајса, микалшиста и амфиболита са оливинским габром. Од средишта М. Г. врло се блато спушта, на све стране терен, у који су се усекли врло многи потоци. Највиши вис на М. Г. је Хумка 489 м. На, северу од ње су: Калуђерово Брдо 440 м, Мјесец 357 м, Отрмац 432 м, Бјелевина 311 M, Јеленичкова Коса 807 M, Свети Илија 923 м. На западу су: Стара Стража 281 м, Широки Бријег 308 м, Олатински Ђријег 282 м. На југу: Градина 272 м, Мрамор 241 м, Кутинско Брдо 239 м, Крушковец 219 м, а на истоку: Пустаре 309 м, Брешци 9279 м, Крчевине 221 м, Градина 915 м, Богаз 219 м, Крњача 187 м, Цуковац 198 м. Због геолошког састава, М. Г. брегови су на њој врло блатих облика, пуно је коса и повијараца, између којих су долине многобројних потока. Велики део М. Г. је обрађен, свугде по окрајцима шире се њиве, а јужне обронке покривају виногради, нарочито од Володера до Мославине и Поповаче. Поред њива, башта, вртова и винограда, има бујних и пространих ливада, а оста– так заузимају храстове и букове шуме, измешане брезом, грабом и боровицом.

Код сеоца Каменице, североисточно од Мославине, има каменолом гранита, који се употребљава за споменике и поплочавање улица, као и код села Миклеушке, а код Шакленице се из гранита вади катран из 56 м дубоког окна. — Југозацадним подножјем М. Г. пролазе железничка. пруга и друм Дуго Село—Иванић ГрадБанова Јаруга—Дарувар и Новска, северозападним, друм Иванић Град—НартаБеловар, источним подножјем води колски пут Беловар—Плошчица—Гарешница—Банова. Јаруга. Преко М. Г. воде и неколико колеких и пешачких путева, као и већи број става.

Литература: Х. Храниловић и Д. Хирц, Земљописни и народописни опис Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације. 1. Лице наше домовине (1905. 282 до 292); М. Кишпатић, Оливински табро Мославачке Горе (Рад, 83, 1887); М. Кишлпатић, Кристалинични труп Мославачке Горе

= 887. =