Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОСЛАВИНА

(Рад. 95, 1889): M, Kišpatić, Die krystallinischen Gesteine der Moslavačka Gora in Croatien (Геолошки AHaNmM Балканског Џолуострва, 5, 1900). П. Вујевић.

МОСЛАВИНА. 1. Крај у Хрватској. Запрема у ширем значењу читаво. мославачко погорје (Мославачка Гора с Хунком 489 м), 'опточено Чазмом или Чесмом од севера и запада, Лоњом од југа и Иловом од истока, а у ужем значењу само југозападно пригторје Мославачке Горе, чијом ивицом ударају друм и полоњска железница. Крај се ваљда прозвао М. по граду М. на прпорном (прпор) брежуљку, где поток Јеленска (к Чесми) излази из горске долине у добро обрађену и насељену равницу.

М. (с иванићким крајем) има 86.636 становника. на 1.684 км“ (51:4 на км). По матерњем језику има: 75.149. (т. ј. 86:7%) Хрвата или Орба и 730 Оловенаца, 5.215 других Словена (нарочито Чеха), 3.015 Мађара, 2.074 Немаца и 136 др. По вери има: 75.486 (87:4%) римокатолика и 9259 гркокатолика, '9.219. (10:6%) православних, 1.381 протестанат, 183 израелићанина, 4 др. Меby домаћим становницима могу се разликовати два типа: један висок и плавокос, а други нижи и црнокос тип (»бушаци«). По занимању су ратари, сточари и виноградари. Гајење винове лозе врло је старо, веле чак из римскога доба. Први ју је, прича се, засадио цар Клаудије, по коме се гора, назвала. Мопз СЈац из, а од тога је постало име M.

У М. се ломи (вртљински) гранит, изврена грађа за уличне плочнике и кипарске радове. Код села Миклеушке извире нафта.

М. чине три управна среза: срез чазмански, са 34.127 становника на 643 км“ (припада области загребачкој), срез кутински са 94.190 становника. на 503 км“ и срез тарешнички са 28.389 становника. на 538 км“ (припадају области осечкој). Најзнатнија насеља у М. су среска места: Кутина, (4.159 становника) на југу, Чазма (961) на северозападу, и Гарешница, (1.749) на истоку.

М. је била насељена већ у римеко доба. Трагова, римске културе нађено је у околини Кутине и града М. У средњем су веку Гарић-град (северно од Хунке), Гарешница и град М. били жупанска седишта. Гарић-град помиње се први пут 1256. Загребачки бискуп Тимотеј добио је 1977 од краља град и'жупу на дар. Загребачки бискупи пишу се кадшто сошез бе Garich. Град М. даровао је 20/12 1316 краљ Карло 1 Ивану Бабонићу. У 15 веку тамо су била властела Чупори Мославачки. Џавао Чупор био је жупан крижевачки, па бан хрватски 1412—1415; настрадао је у борби с босанским војводом Хрвојем. Ђуро Чупор саградио је пре 1460 у Вараљи (Подгорска, остатци код села Хрушковице) фрањевачки самостан. Кад је поро-

дица Чупора изумрла, (Отеван. 1492), њихова. је добра добио Тома Бакач, а после њега Ердеди, који и данас носе титулу Мославачки (у старим писмима и »од Запрте Горе«, некакав превод од латинскога Mons Claudius). — У доба турских ратова М. се често помиње. Неко су је време имали Турци у власти.

Стари град М. не постоји више; два новија двора саградили су Ердеди. Сада је ту Дом за слепе са госполарском школом за инвалиде (са одељењем за четкарски и кошарски занат).

Уз поток Јеленску налазе се развалине Јелен-града, познатог из Немчићеве баладе Гроб калуђера. Гроб калуђера налази се обележен кретом и са три липе, на 440. м високој главици, од Хунке 3 км (правац) к северозападу.

Литература: Ђ. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и СОлавонији (1990, 107).

Ј. Модестин.

2. В. Подравска M.

МОСОР. 1. Планина у Далмацији, источно-југоисточно од Козјака, северозапад но од Биокова, између велике окуке Цетине, на њеном доњем и средњем току. М. се пружа у динарском правцу, од северозапада према југоистоку, од Клиса до звечња, где се прислања о Врх Планину. У томе правцу су највећи висови: Дебело. Брдо 1.061 м, Плишивац 1.077 М, Љубљан 1.261 :м, Јаворска 1.272 м, Љути Камен 1.314 м, Мосор 1.330 м, Љубирна 1.089 м, Ботајна 1.197 м, Козик (или ОВ. Јуре) 1.318 м, Рашељка 1.005 м, Лишница. 950 M. M. je 'саграђен од жкретацејских кречњака и доломита, флишког и шкриљаског лапора са тратовима каменог угља, који се измењује са шареним конгломератима. Око Котленице, на североисточној страни М., има жељезне руде, која се и копа, а северозападно од села Долца има у кречњачким пукотинама асфалта, као и у лапорастом кречњаку уз Цетину. Због претежно кречњачког састава, карсни су облици, поред Биокова и Велебита, најаче развијени на М. Из истог разлога је он потпуно наг, са изузетком североисточне стране, где је местимице покривен вегетацијом. 1

На М. и око његове суподине има преко двадесет пећина, од којих је најлепша и највећа Врањача, 10' минута хода од села. Котленице. Поред ове су важније: Снијежница, у којој се снег одржава до маја, Леденица, у којој се исто толико задржи лед, Муквена, Тројама и Краљева Пећина. Северозападним подножјем М. пролазе железничка пруга и друм Оплит—клис—Крај —(ињ, североисточним, колски пут КрајБиско, југозападним, колски пут СплитЖрновница—Гата, а преко планине воде колски пут Клис—Котленице и неколико става.

— 888: