Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
2. Планински врх у Србији, на северозападном крају Суве Планине, 8 км југоисточно од Нишке Бање. Гребен“ М. пружа. се од северозапада према југоистоку, висок је 985 м и врло оштар, а падине су му
"стрме. Североисточна страна М. готово је:
сва, под вегетадијом, а супротна врло мало. Ш. Вујевић.
МОСТАР. 1. Главни град Херцеговине. Развили су та Турци из војничких разлога од почетка. 16 века. Раније је главно место мостарске котлине био Благај. Џрви пут помиње се М. 1452. као насеље уз мост на, Неретви. Од 1529 М. је био седиште херцеговачког санџаж-бега. Град се развио нарочито после подизања великог каменог једнолуког моста над Неретвом (1566). Извештаји 17—18 века приказују М. као богату трговачку варош. У њему је од 17 века врло жив православни елеменат; 1777 ту је пренесено и седиште херце-
товачког митрополита. Број католика, по-
већао се нарочито од 19 века из суседних католичких села. За време аустриске управе М. је био главно средиште српске и муслиманске опозиције против режима (листови: Српски Вјесник, 1897, Мусават, 1906, Народ 1907), и ту је био најактивнији књижевни рад целе Босне и Херцеговине. Ту су радили: А. Шантић, Ј. Дучић, (. Ћоровић, 0. Ђикић и Л. Грђић. Њихов лист Зора (1806—1901) био је један од најкњижевнијих листова свога времена. Ив тога круга кренута је била и Мала Библиотека (1899—1910). Литература: С. Реег, Мозаг (1891), 5 ВИ. 2. Варош у Херцеговини, с обе стране Неретве. Има 18.176 становника. Средиште области. Варош је турско-источњачког типа, са чаршијом и махалом. Од грађевина. се истичу: католичка катедрала, шправославна. црква, Карађоз-бетова џамија, бискупска, палата, зграда гимназије и стари камени мост на један лук. Има гимназију, занатлиску школу, грађанску школу трговачког смера, 5 медреса и женску стручну школу. Столица, је православног митрополита, католичког бискупа и мухамеданског муфтије. Знатна је трговина и извоз дува на, воћа и вина. Има неколико фирми које производе вино на велико, државну фабрику дувана, радионицу намештаја, велику кречану, државни рудник угља и железничку радионицу. — У близини М. је село Блалај, са старим градом. Литература: Л. Грђић - Бјелокосић, Мостар некад и сад (Звезда, 1901); М. Хилми, Стара Ћуприја у Мостару (Гласник Земаљског Мувеја за Босну и Херцдего"вину, 1889); С. Реег, Mostar und зеш Culturkreis (1891); R, Michel, Mostar (1919), М. Ф. МОСТАРАЦ ДЕРВИШ-ПАША. B. Баја зидатић Дервиш-паша.
МОСТАРСКА ЕПАРХИЈА. В. Херцеговачко-захумска. епархија. |
МООСТАРОСКО БЛАТО
МОСТАРСКО БЛАТО. 1. Област у Херце-
товини, западно од Мостара. У средњем
веку звало се Блатна Жупа. Има много старина. Становници су већином католици. Главно занимање је сточарство са сточарским кретањима, али се доста, њих баве и земљорадњом и виноградарством. Вода. М. Б. богата је рибом, нарочито јетуљом. У М. Б. је главна производња дувана и вина. Главно је место Броћно. У Вукодолу у тој области била је првобитно католичка, бискупија. :
Литература: Дедијер, Херцеговина (Насеља, 6). M. O.
2. Карено поље у Херцеговини, западно од Мостара. Оивичавају га релативно ниски брегови. На североистоку се дижу: Вирац 644 м, Градина 622 м, Микуљача 654 м, Орловац 478 м, на југоистоку: Варда. 331 м, Поди 351 M, Раздоље 328 м, на југозападу 'Тртра Планина 689 м, а на северозападу су брежуљци СОтражница 369 M, кота 440 M и Црна Љут 618 м. Поље се пружа у динарском правцу, од северовапада на југоисток, и у истом је правцу натнуто. Дугачко је 12 км, широко око 3 км. Лежи на апсолутној висини 250 до 228" м га. заузима површину од 325 км“. Стране М. Ђ. саграђене су од кречњака; североисточна је нага, бела, кршевита, док је југозападна, под жбуњем. Дно поља је на северозападу шљунковито, са танким слојем црнице, а, према југу се овај слој подебљава. Горњи, т. ј. северозападни крај М. Б. представља речну челенку, коју чине Лиштица, Црноштица и њихове мале притоке. Ове су богате водом, а око корита им је бујна вегетација. Ти потоци су, својим наносима, засули горњи крај М. Б., и зато је он доста, виши од средине поља. Лиштица протиче кроз цело М. Б. у правцу југоистока, али се на јужном делу поља, прошири у врло пространу локву, са чиjer источног краја истиче Ријека, као наставак Лиснице. И дна тече према југоистоку, а кад удари на обод М. Ђ. почне тећи у супротном правцу, према северозападу, прибијајући се уз североисточну ивицу поља. Ријека се јужно од Хумца, (281 м), једине главице y M. Б., изгуби у слепој долини, на чијем су дну дванаестак малих понора. За време кишне периоде, просечно од децембра до paja априла, поплављено је око % no ŽŽ M. Ђ., услед набујалости потока и изливања, из корита. Тада су најдубљи делови поља, покривени до 6 м дебелим слојем воде. Ретко се догоди да преплава настане на целом М. Б., што је био случај 1878. Али су мањи простори М. Б. и у позно лето под водом, од чега је и добило име Блата. То су делови споменуте локве, чија дубина и величина, зависи од краће или дуже летње суше. Одводњавање М. Б. настаје подземним токовима, углавном према · истоку, према врелу Јасенице, која извире на западној страни Мостарског Поља.
= 880 —