Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
МОСТАРОКО-ДУВАЊСКА БИОКУПИЈА
M. B. je доста плодно. Од целе површине заузимају око 30% њиве, 50% ливаде, а 20% пашњаци. Успевају све врсте жита, и кукуруз, 2 у великој мери таји се дуван и винова лоза. Ова насеља, су на пристранцима М. Б.; ниједног нема у пољу или на његову ободу. Карактеристично је да су сва већа насеља на присојној, југозападној падини поља, као што су Узарићи (129 домова са 7837 становника), Јаре (143, 812), Биоградци (77, 430), Љути Долац (111, 706), Подторани (104, 300). Остала већа насеља су Кнешпоље (433 становника), Доњи Градац (318), ДОбрић (305), Миљковићи (212). Северним и североисточним крајем M. B. пролази друм Дувно—Посушје—Кочерин — Кнешпоље—Мостар, а осталим пристранцима. воде колски путеви и ставе. Литература: Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900): A, Gavazzi, Die Seen des Karstes L (Abh. d. k, k, Geogr, Ges,, V, 1903/04); A. Grund, Beitrige zur Morphologie des Dinarischen Gebirges (Penck's Geogr, Abh., ТХ, 3, 1910), П. Вујевић.
МОСТАРСКО-ДУВАЊСКА БИСКУПИЈА. На подручју данашње М.-Д. Б. као први се апостол спомиње СОв. Венанције, који је мучен у Дувну (према Харнаку 304 до 312, према Цајлеру |ДеШег] 270 или 271, а према Булићу и Бервалдију око 257). За папе Гргура Великог (590—604) помиње се у Дувну бискуп Малх. После Малха нема спомена дувањским бискупима све до 14 века. 1685 и дувањска се бискупија налазила под апостолским намесником Николом Бланковићем. 1785 до 1948 М-Д. Б. су управљали босански, а 1846—1881 херцеговачки апостолски намесници. 1881 папа Лав ХШ установио je, на место херцеговачког апостолеког викаријата, М.-Д. Ђ., па је подложио врхбосанској митрополитској власти. Први је бискуп нове бискупије био фра ПЦасхал Буцоњић, херцеговачки фрањевац. 1890 ДОшла је под управу мостарско-дувањекога. бискупа и стародревна мркањско-требињска бискупија, којом је тамо, од 1839, управљао дубровачки бискуп.
Данас се под јурисдикцијом мостарескодувањсћота бискупа налази преко 140.160 душа, које су подељене на 57 жупа. (MOстарско-дувањска, 47, мркањеко-требињска. 10). Од ових, 47 жупа воде фрањевци а 10 световни свештеници. Жупе се деле на 10 деканија (мостарско-дувањска 8, мркањско-требињска. 2). Од женских друже би у бискупији раде милосрднице и школске сестре. Бискуп има красан двор, али првостолне цркве још нема, па свете обреде обавља у цркви мостареских фрањевадца. Ј. Јеленић.
МОСТАРСКО ПОЉЕ (БИШЋЕ), отворена равница у Херцеговини, јужно од Мостара. Оивичена је са свих страна нижим бреговима, који су састављени од нагих,
— 590. —
/
ва OON
кршних и сурих кречњака. На северозападу се диже: Хум 431 м, на југозападу: Варда 331 м, Поди 351 м, Биорина 344 м, Дебело Брдо 329 M, Ha југоистоку су: Ограц 379 м и Хум 457 м, а на северо-
. истоку: Кланак 563 м, кота 634 м, Клече-
нача Гомила 507 м, Гнојница 612 м. М. П. се пружа од севера-северозапада према југу-југоистоку, а његовом средином, од севера на југ, протиче Неретва. Дугачко је 8'3 км, широко око 8'S км, лежи на апсолутној висини 33—60 м, и заузима површину од 34 км“. М. П. је од свих котлина око Неретве најпространије и најнасељеније. Дно поља је већином састављено од конгломерата и представља. суву, безводну раван. Превлађујући део М. П. су пашњади, а тек гдегде има винограда. Ови су најбољи и најмногобројнији на иви-. цама, где се јављају терцијерни песковити и глиновити слојеви. По ивицама поља успева и нешто смокава, а ту је и већина извора. Стране М. П. махом су наге, са изузетком неколиких крајева, који су покривени макијом. На левој страни Неретве издиже се овећа узвишица, која се пружа у правцу пружања поља, и састављена је од терцијерног лапора и кречњака. Последњи се употребљава као грађевински материјал у Мостару и околини. Већина насеља налазе се на ивици М. П. где се јављају извори, са изузетком Вртијеша и Гркуле, која су на средини и леже око поменуте узвишице. Насељеност М. П. доста је велика; у 850 домова | живи преко 4.300 становника, што одго- #3 вара приближној густини од 125 на 1 RM?Ž. 4 Економско средиште је град Мостар, а 1 највећа насеља у котлини су Благај (228: 3 дома са 941 становником), Гнојнице (174, | 861) и Родоч (71, 478). Бртијеш, Горња и Доња. Јасеница, Драчевица, Бачевићи и Буна имају 300—265 становника, а осталих неколико насеља знатно су мања. Због простране долине Неретве, и због близине мора, клима је на М. П. веома блата. Према посматрањима у Мостару. који је око 3 км северније, просечна годишња температура је 15:2%, јануара, 5:40. априла 140", јула 95:7%, октобра. 16:1%. Годишње колебање температуре тек је нешто веће од 20", а јесен је око 2% топлија од пролећа. Оредњи апсолутни екстреми температуре су 38:9% и —4-'7%, са колебањем од 43'6%, а апсолутно највиша и најнижа забележена температура за периоду 1893—1913 биле су 44:0% и —8-:4%, што одговара амплитуди од 52:4%, која је за 14" и 15 мања од апсолутног колебања у Битољу, односно Београду. Просечно је у току тодине половина неба покривена облацима. Највећа је облачност зими (62), са максимумом у децембру (6'6), најмања лети (36), са минимумом у августу (2'6). Атмосферски талози су у М. Џ. издашни. Годишње просечно падне кише 1.410 мм. Најкишовитија, је позна јесен. од октобра. до краја децембра, са 170 до 190 мм атмо-