Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

сферског талога у сваком месецу. Секундарни максимум је у марту (160 мм), а најсувља су три летња месеца, када падне око 10% целе годишње количине, са минимумом у августу (34 мм). 'У овом месецу падне просечно скоро шест пута мање кише но у децембру. Кише има у средњу руку у 130 дана, а од тих су свега 5—6 дана са снегом. Непотода има око 40 пута годишње, а буре у 6—7 дана. Литература: Ј. Цвијић, Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе (Глас, 57, 1899): J. Moscheles, Die Klima von Bos-

nien und der Hercegovina (Zur Kunde der”

Balkanhalbinsel, I, 20, 1918), Џ. Вујевић. МОСТЕР И ДРУГ Д. Д. В. Едмунд Мостер и Друг Д. JI.

>»МОСТЕР«, ТВОРНИЦА ЛАКА MH. M. Загреб. Основана, је 1920. Капитал. је 5,000.000 динара. Израђује све врсте лакова, боје, фирнис, кит и т. д. Покретна. је сната 190 НР, а запослено је 160 радника, и ЧИНОВНИКА. (О. 77.

МОСТОВИ. Римљани“ су у нашим земљама традили добре путеве и на њима солидно озидане М., од којих неки и данас врло добро служе модерном саобраћају. Завојевачи средњега века градили су слабије путеве са дрвеним М. У ратовима су порушени и они М., који би иначе кроз векове остали. Тако је било и у последњем Оветском Рату.

Највећи римски M. у нашој вемљи свакако је био M. преко Дунава, испод Кладова и Турн-Северина.

За време наше средњевековне државе саграђено је доста камених М., но за инвазије Турака већина их је порушена. Турци су за време своје владавине градили доста М., но већином са мање умешности. Нарочито су темељи многих турских М. били плитки или у опште невешто постављени и неоситурани, услед чега и добри М. нису могли бити дугога века.

Камени М. преко Дрима у Струзи на Охридском Јевзеру, сада већ готово засут, по начину трађења, изгледа да је римски. Камени М. у Скопљу преко Вардара (Душанов М.) има 11 отвора разне величине, највећи око 15 м. Оводови су полукружни. М. преко Ситнице код Вучитрна на Косову по начину зидања свакако је из доба старе српске државе. — Швањски М., преко Белога Дрима, на путу ПЏризрен—Ђаковица за време рата је оштећен, а после рата оправљен и реконструисан за колски саобраћај. — Везиров М., преко Црног Дрима, на путу ДебарСтруга, за, каравански саобраћај, порушен је за време рата. На путу Мавровски Ханови—Дебар, преко реке Радике, била су два лепа камена М. од белог кречњака. Оба су порушена у рату. — На путу Љу-

МОСТОВИ

бовија—Бајина Башта има камени M. преко реке Рогачице. Овакако је римска: творевина. Служи. и сада саобраћају. Два ужичка М., преко Ђетиње, са полукружним сводовима, разних отвора, ематра се да су грађени за време Турака. камени М. преко СОкрапежа више IIoжеге, по предању је римски, али по начину зидања изгледа да је турски. Мотуће је да је ту био римски М,, па су та Турци обновили пошто је био порушен у ратовима. — Камени М. преко Неретве у Мостару, сматра се као римска творевина, 3, то потврђује и начин зидања. У низу година Неретва је дубоко (око десетак метара) укопала своје корито, па ипак је М. остао неповређен. За сваку сигурност лева обала је доле у дубини мало подзидана.

У новије доба грађени су многи М., до половине 19 века већином камени, или преко великих река и дрвени, доцније твоздени. Нарочито са развитком желевница грађени су многи гвоздени М. Крајем 19 века, престало је сасвим грађење дрвених М. за стално премошћавање, а ушао је у употребу армирани бетон, који све више истискује употребу осталих конструкција.

Међу каменим М. вреди помена М. преко Моравице у Ивањици; плитак свод, 28 м отвора од тесаног камена из околине. Камени М. од пешчара преко реке Темске, на путу Пирот—Ниш; два отвора по 95 м. М. преко ЈБига у Жупањцу, на путу Лазаревац—Боговађа, један свод од 20 м; порушен за време рата, а обновљен 1921. На путу Лозница— Љубовија израђено је осам врло лепих камених М. од радаљског гранита. Камени М. преко Ибра, на путу Рашка—Митровица (Косовска): три свода по 20 м. Камени М. преко реке Грзе, 'на путу Параћин—Зајечар; један свод 15 м од црвеног тврдог пешчара. М. у селу Лукову преко Црног Тимока, на путу Параћин—Зајечар; један свод 192 м, стрела, %/, распона. Камени М. на путу Бољевац—Књажевад од 19. 15 и 16 м. Сводови од ломљеног камена -диорита и трахита. Преко Бањске Реке на путу Зајечар—Брестовачка Бања; један свод 18 м. отвора. М. преко реке Јасенице у Божурњи, на путу Топола—Крагујевац, од армираног бетона; један свод 36 м.

За време Светског Рата, а нарочито при последњем одступању непријатељске BOJске, многи су М. порушени, и већина од њих морала се хитно оправити или обновити. Оправљени су односно обновљени М.:

Железнички М. преко Саве код Београда, као и сви остали железнички М. на, територији Краљевине (Орбије. Од друмских М.: преко Вардара код Криволака, Мораве код Курвинграда, Мрамора, Кутинске Реке код Ниша, Моравице код Алексинца, Лаба код Доњ. Лужана, Колубаре у Дивцима и код Обреновца, Тимока код Бољевца, Зајечара, Књажевца.

= 897 —