Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОТАЈИЦА

и Звездана, Тамнаве на Убу, Камичка код Шапца, Мораве код Трстеника, Ђуниса и Чачка, Нишаве у Нишу, Коњске Реке у Скобаљу, Јасенице у ВБ. Орашју.

Довршени су М., односно постављене нове гвоздене конструкције: преко Мораве код Марковца, Глоговца, Ћуприје и Алексинца, преко Топлице код Орљана.

Нови већи гвоздени M. саграђени су преко Јужне Мораве код ШЏепа и Грделице, преко Ибра, код Ушћа и Лучице, на новом делу реконструисаног пута Краљево— Рашка, преко Западне Мораве код Сирче, преко Расине код Бивоља.

Неке од ових гвоздених конструкција израђене су у фабрици вагона и мостова у Олавонском Броду, која врши монтирање, као и »Оартид« из Омедерева.

Монтирање тгвоздених М. преко Дрине код Бајине Баште и Љубовије приводи се крају, те ће тако ускоро са ова два. моста, од 140 и 210 м отвора, бити везана Србија са Босном и у своме средњем делу. Монтажу изводи »Оартид« без скела.

Стубови за друмско-железнички М. преко Оаве код Шапца у току су грађења. Гвоздена конструкција за овај, 680 м дутачак М., у тежини од 6.100 тона, шпренета је на градилиште. -

Радови на монтажи гвоздене конструкције М. преко Дунава код Новог Сада довршиће се идућег пролећа.

Стубови за ове М. као и за М. преко Тисе на железничкој прузи Тител—Орловат, и веће М. преко Мораве и других река, изведени су пневматичним фундирањем.

Готови су или су у току рада већи М. од армираног бетона: преко Савиње код Ов. Џетра (60 м), Бохињске Бистрице код Ов. Јанеза (60 M) у Словеначкој, шреко Лепенице у Крагујевцу (2 mo 30 M), преко Црнице у Шараћину (30 M), Купе у Сиску (160 м) и т. д.

Прилази и стубови за гвоздени М. преко Крке у Далмацији, код Окрадина, отвора 111: м, довршују се, а. гвоздена. конструкnja наручена је на рачун репарација. (лучни носач са, затегом).

(0. Бурмазовић и М. Јовановић.

МОТАЈИЦА, планина у Босни, између река: Саве - Врбаса - Повелића - Лепенице Укрине, вападно-југозападно од ·Олавонског Брода. М. се пружа од запада-северозапада према истоку - југоистоку и у истом се правцу снижава. Највиши висови су: Мотајица Градина 652 м, ЈЛипаја Брдо 641 M, Крушковац 408 м, Висока Обала, 349 м, Капетановић Храст 289 M. M. je богата, потоцима и махом је под вегетацијом. — (Оеверним подножјем планине пролази друм Бања Лука и Босанска Градишка—Кладари—Босански Кобаш — Босанска. Дубица и Прњавор, а јужним и зашадним подножјем, као и преко планине,“ воде“ неколико пешачких путева и стаза. ПРЕ

МОХАЧКА ЕПАРХИЈА, православна црквена област у Барањи и Осечком Пољу, крајем 17 и почетком 18 века. Из времена пре сеобе Срба у Угарску под патријархом Арсенијем Ш Црнојевићем, познат је само један мохачки епископ, митрополит Јосиф. 8/7 1694 предложио je патријарх, а аустриски цар Леополд 1 потврдио је,

Јефрема ' Јанковића-Тетовца за мохачког ~

епископа. Под притиском уније Тетовац се 1703, пред Ракоцијев устанак, склонио у Русију, где је и умро 1718. Његов наследник био је Никифор Мелентијевић (од 1710), који је 1721 такође напустио епархију и повукао се у манастир Крушедол, где је и умро 1739. Последњи мохачки епископ био је Максим Гавриловић (1721—1739).

Први епископи становали су у манастиру Ов. Арханђела Михаила у Браљини, код Кишфалуде, а последњи у Сечују и Осеку. 1733 укинута је М. Е. и Барања је спојена с будимском, а Осечко Поље са пакрачком епархијом. Тада је у Барањи било Срба у 54 села и вароши, а у Осечком Пољу у 16 места. Њен барањски део сачињавао је доцније мохачки протопресвитерат. Према главним варошима у Барањи називана је М. E. jom и печујском или петоцркванском, сечујском и сигетском, а потпадали су под њу још и градови Шиклуш, Кањижа и Капошвар.

Литература: В. Красић, О епископима мохачким и сигетским (Отражидлово, 1885): И. и Д. Руварац, О епархији печујско-мохачко-сечујско-сигетској 1695—1733 (Гласник Српске Патријаршије, 1929).

Р. Грујић.

МОХОРОВИЧИЋ АНДРИЈА ДР., метеоролог и сеизмолог (23/1 1857, · Волоско, Истра). Основну школу учио је у родном месту, гимназију на Реци, математику и физику на Университету у Прагу, где је 1880 положио и професорски испит. Служио је 1881 у гимназији загребачкој и реалци у Осеку, 1882—1891 био је професор на Наутичкој Школи у Бакру. 1891 постао је управник метеоролошке опсерваторије

~ у Загребу, где је остао до 1991, када. је

пенсионисан. 1896 положио је у Загребу докторат философије, 1897 хабилитирао се за приватног доцента метеорологије у Затребу, а 1910 постао је ванредни професор.

М. је успео да загребачку метеоролошку опсерваторију уреди као модерни институт, нарочито у погледу сеизмичких мерења, а организовао је и метеоролошку службу у Хрватској и Олавонији. — У своме научном раду М. се испрва бавио скоро искључиво метеорологијом, а од публикација су важније ове: Неколико опажања о вертикалној компоненти гибања. облака (Рад, 95, 1889), Некоји резултати опажања облака на кр. Наутичкој Школи у Бакру (Рад, 104, 1891), Дневна и годишња, периода облака у Бакру (Рад, 111, 1892), Клима града Загреба (Рад, 131, 1897), Вијор код Чазме (Рад, 135, 1898).

= 599.

Але а вата

}