Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Доцније се М. са великим успехом баBHO сеизмологијом. Он је први проучио блиске земљотресе и открио индивидуалне сеизмичке таласе, као и површину дисконтинуитета у дубини од 55 км. Осим тога, М. је, на основу експерименталних мерења потреса, израчунао најбоље XOдографе за лонгитудиналне и трансверсалне сеизмичке таласе. Важнији сеизмолошки радови М. су: Потрес од 8/10 1909 (Годишње извјешће за гр. метеоролошки обсерваториј за тод. 1909, 1910), Развој сеизмологије последњих педесет тодина (Љетопис Југославенске | Академије, 97, 1913), Ходограф првих лонгитудиналних валова. потреса — emersio undarum prima– тип (Рад, 204. 1914), Нове фазе у слици почетка потреса (Рад, 208, 1915), Гле Веstimmung des Epizentrums eines Nahbeђелз (Вешт, 7. Сеорћуз!к, 14, 1916), Принципи конструкције сисмографа и приједлог за конструкцију нова сисмографа за. хоризонталне компоненте тибања земље (Рад, 217, 1917), Ходографи лонгитудиналних и трансверсалних валова потреса undae primae et ипдае зесипаае (Рад, 296, 1922). Поред тога М. је, издавао и публикације загребачке опсерваторије: Мјесечни Извјештај 1892—1901 и. Годишња Извјешћа, 1901—1917. П. Вујевић.

МОХОРОВИЧИЋ СТЈЕПАН AMP. (20/8 1890, Бакар). Гимназију је свршио у Загребу (1908), а Университет је учио у Загребу и Гетингену. Промовисан је у Загребу 1918. — 1913 био је гимназиски учитељ у Беловару. За време Светског Рата, управљао је разним метеоролошким станицама, у Которском Заливу, Скадру и др. После рата био је професор у средњим и стручним школама у Загребу. — М. је објавио многобројне радове из области математике, теориске физике, метеорологије, и сеизмолотије, а између осталих: Ветар zur nichteuclidischen Interpretation der Relativitatstheorie {Phys, Zschr, 1913), Die Ausbreitung der Erdbebenstrahlen, I-II (Beitr, z. Geophysik, 1914—1916), Ein Beitrap zur Theorie des Sehraumes (Physik, Zschr, 1920), Die Folgerungen der аПвеmeinen Relativitatstheorie u, d., Newtonsche Physik (Naturwissenschaftliche Wochenschrift, 1921), Die Rotverschiebung der Spektrallinien v, Standpunkt der Newtonschen Physik (Ann, d, Phys, 1921), Kine elementare Theorie der Gravitation (Naturwiss, Wochenschr,, 1922), Das »homogene« Gravitationsfeld und Lorentziranslormation (Zschr, L Phys,, 1922), Beziechungen zwischen., d, Lorenizschen u, d. Galileischen Transformationsgleichungen (Ann,, d, Phys,), Ather, Materie, Gravitation u. Relativitatstheorie (Zschr, f, Phys., 1923), Uber die Konstitution des Erd- u, Mondinneren {[Astr. Nachr, 1924), Lichtgeschwindigkeit u, Gravitation (Аз, Масћг, 1924), Die relativistische Lichtablenkung u, Verschiebung d. Spektrallinien {Astr, Naobr,,

МРАЗЕК

1924), Нудгодупат, Grundgleichungen |, turbulente Bewegung ({Zschr, f, techn. Phys,, 1925), Das Erdinnere (Zschr, f, angw, Geophys., 1925), Die zweiundeinhalb Jahrhundert lange Periode d, Erdbeben- u, Klimaschwankungen [{[Meteor, Zschr,, 1921),

M. Поповић.

МОШИНСКИ АДОЛФ (1843, Доњи Михољац -— 18/7 1907, Загреб). Шрава је студиpao y Бечу и Будимпешти. Служио је у управној политичкој струци, где је 1877 постао владин тајник, а 1888 одсечни са ветник. Исте године биран је у градско заступство Загреба. Када, је 1892 загребачко градско заступство распуштено, именован је владиним повереником. Градско заступство изабрало та је 1892 градским начелником трада Загреба (три пут узастопце), те је начелниковао 10 година. Провео је канализацију Загреба, преложио је поток Медвешћак, те је омогућио развој новог модерног дела града, повећао је градски водовод, спојио Загреб цестом са Загребачком Гором, подигао моДерне хигијенски уређене градске пучке школе, модерне паркове. Њетова. је заслута и подизање уметничког павиљона. 1904 именован је кр. банским саветником у богоштовно-наставном одсеку. 0

МОШТАНИЦА. 1. Река у Босни, десна. притока. Уне. Извире на Козари, под Отрмцем 543 м и котом 672 м. Са изворишта тече на, северозашад, од манастира Моштанића. углавном на север, а од Божића, на север-североисток. Ушће М. у Уну је северозацадно од села Драксенића, о односно око 7 км јужно-југозапшадно од Јасеновца (на (Сави). Дужина M. тока je 231 км, а површина слива 76:6 км.

2. Речица у Хрватској, десна, притока, Купе. Извире на северном подножју Шамарице, под Метлом 414 м, углавном тече на север, а улива се ниже села Мошћениде, источно од Петриње. Дужина тока је 122 км, а површина слива 31'3 кмг.

3. Речица у Србији, десна притока. Мораве. Извире под Говедарским Брдом 321 м. Углавном тече на, југозапад, улива се североисточно од Јагодине. – Дужина. тока је 118 км, површина слива 327 км.

1: B.

4. Манастир у Босни (митрополија ЂБањалучка). Црква је посвећена (Ов. Архистратиту Михаилу. Није познато, кад је М. основана, но вероватно је из доба краља, Драгутина. Опомиње се у 16 (1579), 17 (1607. 1613, 1635, 1698) и 18 (1703, 1778) веку. 1613 два монаха, из овога, манастира, (Јован Овилокос и Оиплвестар Продановић) побегли су од Турака под окриље аустриског цара и основали су манастир Комоговину. В. П-Ћ.

МОШТИ СВЕТИТЕЉСКЕ. · 8. Реликвије. МРАЗЕК. АЛОЈЗ ДР. (Мгалек) (1868 —

26/11 1923). Ученик је, после помагач и наследник. професора. Вејдовскога на 300-

= 893 —