Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

"У Котору: Мали Лапидаријум код катедрале са неколико рано-средњевековних камених споменика.

У Обровцу: Опћински М. Садржи углавном римска налазишта из околине, нарочито из Стариграда под БВелебитом.

У Нину: У рано-средњевековној цркви OB. Крижа има мала збирка средњевековних камених споменика.

У Кистању код Книна: у дворишту општинске куће има Мали Лапидаријум са. каменим, нарочито надгробним споменицима из оближњег Бурнума.

У Сињу: М. у манастиру фрањеваца. Садржи углавном налазишта из Аедишти-а (Читлук, код Сиња). Најлепши предмет је мраморна глава бога Херкула Лизипове школе. :

У Шибенику: Општински М. Основан је 1925 за градске средњевековне и новије споменике.

У Трогиру: Мали Лапиларијум у напуштеној цркви Св. Ивана Крститеља, са градским споменицима свих епоха.

У Цавтату: Мали приватни М. Богишић. Има римска налазишта из Епидаурум-а и друге збирке оснивача Богишића.

На Хвару: Градски М. У оснивању је. Садржаће углавном локалне споменике.

На Корчули: Мала градска збирка са локалним споменицима.

Одмах после 1800 основан је у Пешти мађарски Народни М., за који је и Војводина приложила. Зато у Војводини нема, никакав већи М. Тек када се идеја о оснивању локалних М. више раширила, основано је и у Војводини неколико локалних М., и то на местима, значајним за историју или археологију. Још 1882 почео је Е. Ритингер прикупљати предмете за, један М. у Вршцу. Представништво градске муниципије одлучило. је 8/6 1894: да, оснује М., али је М. тек 26/1 1898 отворен. (В. Градски М. у Вршцу.) Мали незнатан локални М. постоји у Белој Цркви (преисториска налазишта из доњег Баната). Трећи је локални М. у Вел. Бечкереку, који је основан по иницијативи градоначелника у Вел. Бечкереку Богољуба Алексића, као Торонталско- Там ишки Жупаниски М. Има много преисториских објеката из околине Бечкерека (потиска. култура). М. је у стадију реорганизације, и зато је неприступачан.

Бачка, која је јаче него Банат била под утицајем мађарске престонице, нема М. У. Сенти постоји велика приватна, збирка Јована Вујића, која је нарочито богата споменицима, који се односе на историју сеобе Орба преко Саве. Збирка ће бити предата Матици Орпској за М. Војвођанских Срба.

Пре окупације била је Босна и Херцетовина. за науку скоро непозната. У прво време после окупације доспео је већи део случајних налазишта у велике аустроугарске М. у Загреб, Беч и Будимпешту. 20/9 1884 објавио је Јулије Маканец по-

МУЗЕЈИ

зив за оснивање музејског друштва за. Босну и Херцеговину, чији су статути. 14/5 1885 одобрени. Збирке су се брзо умножавале. 1886. дошао је први музејски чиновник Др. Ћиро Трухелка. 1/9 1888 протлашене су збирке за Земаљски М. у Босни и Херцетовини. М. је био намештен у почетку у једној најмљеној кући на Црквеном Тргу, а 4/10 1913 преселио се у нову зграду, која је грађена, по павиљонском систему. Сматра се као најмодернија М. зграда у нашој земљи. (В. Земаљски М. у Сарајеву.)

Љубљански бивши земаљски (дежелни), сада Народни М. најстарија је музејска институција у Оловеначкој. При-, ликом љубљанског конгреса 1821 зачела се мисао о оснивању нарочитог домовинског М., по угледу на Музеј у Грацу Јоаппешт (основаног 1811). На седници крањског сталежног одбора 4/7 1821 предложио је епископ Аугустин Грубер оснивање М., као часну дужност крањских сталежа. У нацрту новог М. биле су предвиђене све доцније збирке. Решење одбора одобрио је пленум земаљског сабора 15/10 1821, а исто тако цар Фрања ], са ограничењем, да M. He сме употребити за, своје сврхе никакав државни новац.

Да би се М. могао издржавати, образовано је 1839 нарочито Музејско Друштво, које још и данас постоји. М., чије су. збирке 4/10 1831 свечано отворене, био је у: почетку смештен у данас порушеној лицеалној згради. 1881 решила је Крањска Хранилница (штедионица), да, заједно са земаљским одбором, подигне нову музејсеку зграду. 2/12 1888, под музејским JIHректором KR. Дешманом, отворио је земаљски поглавар Др. Ј. Поклукар нову зграду. У то време поклонио је Виктор Омоле (8/3 1885) своје скупоцене уметничко-обртне збирке и цело своје имање М. М. је носио еве до јесени 1918 име Вадо пиши, за

1921 установљен је у. М. засебан етнографски институт, који је 18/19 1999 претворен у Етнографски М., а 1923 одвојен је од' Народног М. под нарочитом управом, али у истој згради.

М. 'обухваћа ове збирке: геолошко-палеонтолошке, минералошке, ботаничке, 800: лошке, нумизматичке, преисториске, римеке збирке, објекте из средњег и новијег доба, уметничко-обртне збирке, талерију елика,. библиотеку, архиву и предмете из шкофијског (епископалног) M. (црквена уметност). |

Од других збирака у Љубљани треба поменути Народну Галерију, са сликама словеначких уметника, или словеначког територијалног порекла, и у Шкофјој Локи велику збирку старијих слика, својину Karl von Strahl-a.

У Цељу је основан М. 1889. Издржавало та. је Мувејско Друштво, са, потпором државе и града Цеља. Омештен је у тпро-

_ сторијама некадашње главне школе, у бли-

зини жупне цркве Ов. Данијела, где је

== 19008. =