Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МУЗИКА.

остао до данас. Збиркама је руководио један професор цељске гимназије са археолошком спремом. За време рата. био је један део музејских просторија одузет за друге сврхе, и збирке су зато постале неприступачне. Тек у јесен 1925 збирке су поново отворене јавности. М. је установљен као локални М. за римске старине. После су се прикупљали и природописни предмети и предмети који се односе на цељске трофове. У М. је богат лапидаријум, коме су основа камени споменици, који су се средином 19 века налазили око цркве Ов. Данила. Поред тих збирки има М. и преисториске објекте из околине, повеље и споменике, који се односе на. историју града Цеља и малу збирку грчких ваза.

М. у Пт у ју основан је неколико година после цељскога. Око 1830 прикупио је тамошњи свештеник (Оимон Поводен римске камене споменике око градске куле. Објекти, који су у Штују нађени приликом ископавања Ф. Ферка и штајерског земаљског М., дошли су у М. у Грацу (Јоаппешт), а у Штују је остало само неколико натписа. и рељефа у дворишту гимназије и једна мала нумизматичка збирка код матистрата. 1893 створено је Музејско Друштво, а општинском потпором ускоро и локални М. 1898 поклонио је Ф. Ферк своје богате збирке, које се данас одвојено од других збирки чувају, као Местни Ферков Муз еј. 1898 пронашао је В. Гурлит први митреј, који се данас чува као засебан M., исто тако трећи митреј, који је пронађен 1913.

М. у Птују садржи углавном предмете из римског доба, нађене у старом Петовију, а поред тога историске споменике града Птуја из средњег и новијег века. Феркове збирке интересантне су са културноисториског гледишта. М., који је заслугом консерватора 8. Окрабара и у иностранству добро познат, издржава се само чланским прилозима Музејског Друштва, без државне потпоре.

Осим градског М. постоји у Птују још и приватни М. трофа Херберштајна на замку Горњи Птуј. Садржи предмете, нађене приликом ископавања на, имању грофа, Херберштајна (из римског и старословенског доба). Каталог свију археолошких збирака у Штују има од М. Абрамића у словеначком и немачком издању.

1902 основано је у Марибору (немачко) Музвално Друштво, које је у јесен 1903 отворило свој М. 1903 основано је словеначко Згодовинско (историско) Друштво, које је исто тако 1909 отворило свој М. у Народном Дому. После новог државног уређења, оба су се М. 1920 здружила, а 1924 придружио им се и кнезошкофски дијецезански М., са предметима црквене уметности. Главни каталог броји сада. око 7.000 предмета, а обухвата римске (из Птуја), културно-историске, етнографске, палеонтолошко-геолошке, минералошке, 60таничке и зоолошке збирке. М. управља

одбор Музеалног Друштва, а издржава се прилозима, чланова и малом државном и градском потпором.

Литература: Н. Зега, Народни Музеј у Београду (Просветни Гласник, 40); Н. Зега, Београдски Музеј (Покрет, Џ, 1924); M. Милићевић, Глас Наука, У; П. Џавловић, О раду на подизању Јестаственичког Музеја у Србији (Наставник, 1902); Музеји Југославије (Југославенска Њива, У); Дон Франо Булић, Развој археолошких истраживања и наука у Далмацији кроз задњи милениј (Зборник Матице Хрватске, Il, 1995); Ср. Милекер, Вођ по збирци старина градског музеја у Вршцу; Вл. Ћоровић, Научни рад Земаљског Музеја (Гласник Земаљског Музеја за Босну и Херцегови-. ну, 26, 1914); И. Мал, 06 столетници нашета музеја (Словенец, 1921, 9234—87); Ј. Мантуани, Дјеловање ЈЉубљанскога Музеја (Народна Старина, 3); А, МаШпег, Die Geschichte des krainischen Landesmuseшпе (Агво, 1897); M. Abramić, Poetovio,

Б. Capua.

МУЗИКА. Оловеначкам. Најстарија. М. код Словена била је народна песма. О њој имамо сачуваних само неколико података код грчких и римских писаца. У 9 веку био је словенски играч, барем у Немачкој, типична појава; ово доказује писмо монаха Ерменриха. У 10 веку помиње се словенски »вртуљак« (шђеп уапјдансшта), који познаје још у 13 веку немачки песник Најтхарт (Мићаге под именом wanaldei Са плесом била је у најужој вези и песма, по којој се плес управљао.

Уз ова писана извешћа имамо и нешто остатака старих песама, особито у Истри. То су сасвим просте творевине, — само некакав подигнут тлас — које предају текст по језичном акценту и прекидају ову напевну црту каквим трилером. Имамо и друге потпуније песме са музичком мелодијом и уређеним ритмом, али ипак још малог обима.

Народне песме гајили су Словенци кроз

~ + читав средњи век. Немачка и талијанска,

култура имале су без сумње велики утицај на словеначку народну просвету, па ипак је наш народ сачувао своје особине у доста великој мери. Оловеначки језик, и са њиме и песма, живео је још у 13 и 14 веку у земљама, где данас станују Немци. () томе говори 1227 Улрих из Лихтенштајна. 1260 појавили су се флагеланти, који су певали сваки на свом, па, дакле и на словеначком, језику, у Крањској, Штајерској, Корушкој и Приморју. Словеначке игре помиње млади ЈЛуцидариус између 1289—1299. Из 14 века има два фрагмента словеначких Маријиних пеама, а у првој половини 15 века уплеће тиролски песник Освалд из Волкенштајна словеначке речи у своје немачке песме.

До краја 15 века била је М. међу Словенцима у највећој мери пучка, Т. ј. на-

— 904