Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

E | r i |:

спада међу области најсиромашније BOлом и шумом, али су пасишта на (О. једна од најбољих у Црној Гори.

(0. је сва насељена катунима, већином дробњачким, из Језера. Чобани тамо проводе целу зиму, оситуравајући стоку сеном, а себе храном. Збот велике висине, зими напада на С. врло велики снег, који се у нижим и заклонитијим местима, одржи до половине маја. Североисточна страна С. спушта се врло стрмо ка Тариу а на релативно уским терасама подигнута су насеља, племена Шаранаца. Супротна, југозападна. страна, много је блажијег нагиба, те се постепено спушта према околним долинама; на тој су страни насеља Дробњака. — “За време леденог доба. са (. се кретала једна група мањих ледника према, северозападу, а друга на југоисток, У долину Липова и Таре. Највећи од њих био је ледник Плашнице, највећи од дДолинских ледника у дурмиторској групи; он је полазио из неколико циркова, спуштао се до Таре, до апсолутне висине од 900 м, и сталожио две групе морена, од којих су нарочито добро очуване млађе, ма, да леже преко старијих.

Литература: П. Ровински, Черноторија в јејо прошлом и настојашчем, 1 (1888); Ж. Драговић, Грађа за Ђеографију Црне Горе (Летопис, 153, 1888); К. Наззвеге, Веигаре zur physischen Geographie von Montenegro (Pet, Mitt,, Erg, HL. 115, 1895); J Cvijić, 'Epoque glaciaire dans Ја Репinsule Balkanique {Annal, de Gćogr,, 26, 1917), П. Вујевић.

"СИЊАЈЕВИНА. В. Сињавина.

СИЊСКА АЛКА (АЛКАРИ) постојала, је и раније као витешка игра и вежбање у тађању копљем. У спомен сјајне тпобеде, коју су Сињани задобили над Турцима (под Сераскером Мехмед-пашом) одбивши велику њихову навалу на Сињ у августу 1715, установљена, је посебним статутом ова јуначка, игра. )

Алка, је утврђена, у висини од десет и по стопа, конопцем између два дрвена стуба. Састављена, је из два гвоздена прстена, спољњег пречника 13 см, и унутрашњег пречника 3 см, спојеног са спољњим трима везама, тако да постоје свега, четири отвора у које алкар гађа копљем с коња у трку. Погодак у мали прстен вреди три бода, у торњи отвор вреди два бода, а, са страна по један бод. Копље је дугачко 9:80 M. Сваки алкар трчи три пута и увек се обреди цела чета. Дивно је и богато украшено одело, оружје и опрема алкара, а такође и њихових момака. Коњи су одабрани и ванредно лепо опремљени. — Сињани чувају ову своју витешку ' установу као највећи национални понос и историску успомену.

Литература: Ј. Воко, Алкари Ha Краљевој Свадби (1929): Свијет, 13/8 1997.

ДНА ИЕ

СИРАРОТВО СИОН, лист за свештенике, васпитаче и учитеље. Излазио је једанцут недељно

у Београду 1874—1877. Уређивао Ta je архимандрит Нестор Поповић. рт

СИР се у СХО производи: 1. Качкаваљ, овчи сир у Орбији. Сири се по планинама за време летње паше без утврђеног рецепта. Тесто (ггрушана сирина) се У топлој води дотера, и онда метне у калупе. Облик сира је пљоснат (2—3 см висине), округао (пречник 27 см). Зрео је за продају за три недеље, за консум за 2—4 месеца. Тврди С. је добар за мрвљење. После рата праве тај (О. и по Босни, а у другим крајевима и из крављег млека. Годишња продукција у самој Орбији је сада до 100 вагона. Извоз: у Египат, Цариград, Француску и Америку, и то 20—25% у Америку и Француску, 60 до 65% у Цариград и Египат. За домаћу потребу у Јужној Орбији остаје свега око три вагона. Извози се у јесен и зими. Најбољи је прави планински качкаваљ па, се тај највише и тражи, и то из крајева: Калин, Камен, Крива Паланка, Куманово и Галичник. 1922 цена. је достигла, 60 Дин од оке (48 динара килограм). Извозна су места Цариброд (за Цариград) и

"Солун. Српски је качкаваљ бољи од бу-

тареког. Конкуренти у производњи су: Румунија, Бугарска и Грчка.

2. Сомборски овчи (О. Оири се око Сомбора, у Бачкој, те се меће у дрвене качице, до 15 кт тежине. Продаје се у Београду, Новом Саду и Загребу. Шроизводња. на сезону је од прилике 920 вагона.

3. Травнички (С. Сири се на планини Влашићу, код Травника, у Босни, из овчег млека, па се продаје у дрвеним качицама, разне тежине (20, 50, 60 и више килограма). Продаје се највише у Сарајево. Укупна, тодишња, производња. је до 30 ватона. 4. Џашки (О. са острва Шата, тврд је овчи (О. у појединим комадима округаопљоснат, разне величине. Сири се тодишње до 3 вагона.

5. Крављи (. трапист. Сири се као оритинални у самостану траписта у Бањој Луци, а имитације његове има по целој држави у великој мери. Оригинално се усири годишње од прилике 19—15, а од имитације до 40 ватона. Ово је мањи (., подједнаке величине, са једно 95 см У пречнику и до 5 см дебљине. Много се тражи у самој држави. Извоз је незнатан.

6. Остали су 0О.: ементалац; прави се у околини Бохињског Језера у Оловеначкој; гатим нешто едамца у СОловеначкој, онда гројер, кварглице, сир из мешине, велебитски и тврди сир, манур и т. д.

_ Укупна производња (. у целој држави је око 600 вагона тодишње. (В. Млекарство.) С. Улмански.

СИРАРСТВО је врло раширено у нашШој држави, и то по свим крајевима. Може се рећи, да се 40%. сувишка, млека.

= ат =