Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

0 СИРАЧ

у држави прерађује у разне врсте сира. У сваком сељачком кућанству прави се обични сир, било из крављег било из овчег млека. Производња сира може се поделити у три облика: у оквиру алпског тосподарства, као кућевна индустрија и као индустрија у правом смислу речи. С. у оквиру обичног кућанства развијено је У свим подручјима наше државе. (О. у алпском господарству налазимо у свим брдским крајевима (Словеначке, Далмације, Црне Горе, Босне-Херцеговине, Србије. (С. као индустрија јавља се у два облика, на задружном темељу или као приватна. Све ове врсте произвађају и квалитетну робу, нарочито последње две, те је сир добар експортни артикал. У последњим годинама, произвађано је просечно око 600 вагона сира, од којих је 1996 извезено 190 вагона, а остало се потрошило у земљи. Ипак квалитетне робе недостаје за потрошњу (код чега и укус игра улоту), те се још импортира из иностранства, нарочито из Италије и Швајцарске (B. Млекарска индустрија. · Млекарество. Овче млеко и сир. Сир). СУ.

СИРАЧ, село у Олавонији, област Осек, срез Дарувар; железничка станица Ha прузи Пакрац — Дарувар, од Дарувара 11 км ко јуту-југоистоку; у долини (163 M) воде Бијеле (к Шакри-Илови). Има 1282 становника. у 919 домова, општинско поглаварство, пучку школу, пошту и телеграф. »СгоаНа« Дионичарско Друштво за Индустрију Дрва (Загреб) има у (О. парну пилану, млин и кречану. Парна ши-

лана ради са 4 јарма и са другим по-

моћним стројевима уз погон од 280 НР, израђује понајвише буковину; има парну, 30 KM дугу, шумску железницу. Долином (О. владао је негда град, од кога су сачуване незнатне развалине. 1343 спомиње се possessio ХЖгећ у рукама племића 'Тиболдовића-Оветачких. 1389 краљ Сигисмунд је одузео О. Оветачкима. и дао та, Каштелановићима. од Св. Духа. Гашпар Каштелановић добио је 1430 допуштење, да сагради у (О. град. 1542—1687 (. сву господарили Турци, који су тамо довели најљуће и најгоре Влахе, мартолозе и калаузе. Борба око (О. о коме каже извештај Ибрахим-паше Меримбетовића 1624, да, је озидани град средње величине, али врло јак, трајала је непрестано. 1698 (О. је имао 92.365 становника у 208 кућа, од свих места у Олавонији, осим Осека (2.819 становника), највише. У шопису Мале Влашке од 1702 има опис вароши (орр!dum) OC. са разореном тврђавом Ha брдашцу, од које се рачунају све удаљености а фФтгија агсе 5лмгасћ. Бечки двор је 1696 велики посед O. даровао српском патријарху Арсенију Црнојевићу, али му та је брзо олузео и заменио неким имањима у Мађарској. Краљ Леополд поклонио је СО. 20/5 1702 Сабини удовици Кетен, но већ 1703 (С. је постао комореско

добро. 27/5 1748 Марија Терезија Поклонила, та је своме мужу, Фрањи ДЛоренскоме, односно његову мандатору Фр. Топззашт, 1743 купио је (., за 40.000 форината, Антун Јанковић, у чијој је породици остао до најновијег времена. Литература: Ђ. Сабо, Прилози за повесну топографију пожешке жупаније (Вјесник Хрватскота Археолошкога Друштва, н. с. 11, 51—53). Ј. Модестин.

СИРИЛ (СугшШе), псевдоним барона, А долфа д' Аврила, за неколико књига, у ко јима говори о налшим земљама.

: М. И.

СИРИНИЋ, планинска жупа у Јужној Србији, у северној подгорини Шагр-Планине, у изворној области Лепенца, који се после излаза у Косово Поље пробија кроз Качаничку Клисуру и притиче Вардару. Уврх уздужне долине ЈЛепенца жупа (О. комуницира преко превоја IIpeвалца. (1.515 м) са суседном шарпланинском жупом, Средском, у долини Призренске Бистрице. (С. је и са севера и са југа затворен високим и шумовитим планинама. Изнад Превалца је највише било Шар- Планине (Бистра 2.640 м), а одатле се према североистоку поступно снижава (Љуботен 2.496 м). На овом високом билу има великих глацијалних циркова са језерима, из којих су у дилувиуму силазили ледници и спуштали се према горњој долини Лепенца, и то: глацијалним валовима Суве Реке, Бла-

. ташнице и Муржнице, на чијим је ста| вама са Лепенцем, испод села Јажинца,

био терминални тглечерски басен. Сири-

,нићеки глечер био је дуг до 10 км, нај-

већи у области Шар-Планине.

(0. је стара, средњевековна жупа. У њој данас има 17 села. Први пут се (О. спомиње 1831, када је краљ Душан шоклокио хиландареском пирту »планину Млечни от више (О.« Приликом оснивања своје задужбине Св. Арханђела код Призрена (1348—1353), цар Душан је њену метохију у Мушутишту омеђио према жупи (С. планинама Грмоватом и Болованом (1.694 M). Затим је цар Душан 1355 поклонио Хиландару »Селце више 0С.«, које и данас постоји као највише село у долини Лепенца. У 0. у 10 села живи мешовито српскоарнаутско становништво, а у 7 села су само Арнаути. Српска су села већа од арнаутских, прва у Горњем, друга у Доњем (О. Главна је привреда сточарство, али оно је опало, због ширења. Арнаута, и несигурности на бачилима. Ови Срби мушкарци говоре арнаутски, чак су и њихову ношњу примили (врста људске мимикрије), док је женскиње, повучено и од људи брањено, још сачувало стару, особито интересантну ношњу. Код становништва. влада гушавост, нарочито код А'рнајута.

= 135) —