Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

Литература: Ј. Цвијић, Основе ва географију и геологију Македоније и Старе Србије, Ш (1911).

В. Радовановић.

СИРНУ ПОЛИХРОНИЈЕ, професор петроградског Университета (1855 — 1905). Родио се у Бесарабији и добро је познавао румунски језик. Овршио је семинарију и Университет у Петрограду. Путовао је по словенским земљама и радио је у њ7ховим библиотекама рукописа. · Обрађивао је нарочито румунско-словенске кузтурне везе и књижевну реформу патријарха Јевтимија у Бутарској, која је У вези са реформом Константина Философа. код нас. — Главнији су му радови: Историја хришћанства у Бугарској до кнеза. Бориса (1901, руски), Византиска прича о убиству Нићифора Фоке у старом бутарском препричавању (1883, руски), Литургиски радови патријарха Јевтимија. Трновског (1890), Ка историји исправља ња. књига у Бугарској (1890), Монаха, Приторија житије преподобног Ромила (1890), Јевтимијева служба царици Теофани (1900), О исправљању књига код Орба (Известија, Петроградске Академије, 1902), О књижевним односима. српскобутареким од. 14 до 17 века (Известија, 1901), О српским и словенским рукописима у Окефорду (Летошис Матице Српске 1906—1907, Известија, 1909). 4. B.

СИРМИУМ (Sirmium), у римско доба, место, где је сада Оремска Митровица. IIDвобитно је С. келтско насеље. Први пут се помиње у великом далматинско - панонском устанку, у 1 веку по Xp. устаници су дошли на (О., али нису успели да. та, заузму. С. је крајем 1 века по Хр. постао колонија. Од краја 3 века по Хр. 0. је био једна од најнапреднијих и најпознатијих вароши у целом римском царству. Називали су га. престоницом ИЛИрика. Римски цареви често су ту становали; више њихових едиката ту су издати. Цар Проб се родио у (О. и ту је и умро. Ту је умро и цар Клаудије П, а Грацијан је по свој прилици у СО. проглашен за цара. О. је био не само седиште намесника, Доње Џаноније, нето још, од 424 или 437 mo Хр, и седиште шрефекта преторије Илирика. (О. је око средине 4 века по Хр. био и средиште дрквене политике. Ту је држано више концила, (прквених сабора) 347 или 348. 351, 357, 358, 378 (овај последњи познат под именом Илирски концил; на њему је аријевска. јерес претрпела потпун пораз).

CG. је подлетао ударцима Хуна 448 по Хр. али је цар Теодосије, око 500, обиовио варош. У водили око (О. крваве борбе са Гепидима, и Аварима. Остатпи старог О. многобројни су. Треба нарочито споменути римску цркву у врту данашње болнице.

11. B.

B. CpeM. Сремска Митровица.

6 веку Византинци су.

СИСАК

СИРОВИЦА ДИНКО, педагог и књижевник (8/19 1872, Шибеник). Овршио је основну и грађанску школу у Шибенику, а учитељску школу у Арбанасима. (крај Задра). Олужио је као цучки учитељ у Рогозници, Злоселима, Пролошћу, Опузену и на грађанској школи у родном месту. 1906—1923 био је општински тТајник у Шибенику, % од 1923 живи у 9атребу (као сарадник Југославенског ЈЛојда). За време Светског Рата био је три тодине интерниран. (О. је писао песме у разним · ревијама, а засебно је штампао збирке: ПШрве пјесме с далматинских жала, (1895) и Нове пјесме (1901). С. се са својим песмама појавио у доба борбе између СОтарих и Младих, те је шобудио пажњу и доживео хвале од хрватских антимодерниста – (Тресић, ~ Храниловић). Касније је (О. тотово. сасвим престао да, пише, јављајући се тек понекад каквом патриотском песмицом. Као учитељ уређивао је у Шибенику Учитељски Глас и писао је у њему педагошке чланке.

; А. Б-ц.

СИСАК, град у Хрватској, у Загреба-

чкој Области. Лежи у равници (09 M) ya реку Купу, мало више њенога утока у Саву. Купа га дели на Стари и Нови (., који се звао 'и Војни (О. док је припадао Војној Крајини. Оба традска дела, спаја, дрвени мост на Купи, преко које, нешто ниже, гвозденим мостом прелази железница из станице (О. на, станицу ШЦашпраг. Преко (Саве прелази твозденим мостом друм код Галдова. ·Отари G., Ha левој обали Куше, на полуогочићу, што та са њом чини (Сава, главни је део града. Ma да се зове Стари, модерног је изгледа, има простране тртове, широке и равне улице и лепе зграде. Ту је жупека, црква, Ов. Крижа, и пред утоком Купе у Саву стари (негда каптолски) град знамените прошлости.

Нови (О. лежи на десној обали Куше уз цесту, која води у Петрињу. Код моста, на, Купи негда врло жива паробродска. агенција сада је опустела, пошто је сав особни а и велики део теретног промета, преузела железница. 1860 сатрађен | је краж јужне железнице (Беч—Грет)—Зидани Мост—Затреб—(., и тада је (О. најлерше цвао, јер су овде путници прелазили на пароброде, који су пловили до Земуна. (—Беотрада) и напрат се враћали са шлеповима, са, којих се роба. пшретоваривала на железницу. 1876 довезено је Савом у (О. 69,000.000 кг различне робе (највише жита и дрва), а отпремљено ниг Саву 15,000.000 кг.

Данас је СО. знатна транситна. станица посавске железничке. пруге Загреб (50 кмј—СО Београд (385 км), од које се код (0.)—Цатрага. одваја прута у ШетрињуКарловац, а код Суње у Костајницу—Бању Луку. — 0. је знатно трговачко место. Знатније индустриске установе су: П. 'Теслића. Творница, и Рафинерија Шпширита,

== 130: —