Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

СИСАК

Ликера, Коњака, Рума и Угљене Киселине, Велика Пецара Ракије (и у Козарцу); Пецара Д. Д., производња свих шљивних продуката и печење ракије; Творница Танина; »Сисциа«, Творница _Финих Кожа; »Драх«, Индустрија Дрва Д. Д., капитал 10,000.000 Дин (централа у Цапрагу); Рафинерија Петролеја и Микералних Уља Англо-Југословенско Д. Д. (у Цапрагу); Млин »Посавина«; више творница опека и цементне робе; одлична, градња тамбура; неколико штампарија И књиговезница; градске Cy институције електрана и кланица; на обали Куше велкка Cy складишта, етиважа – шљива, индустриски колосек, парна дизалица Ba,

терете и електрични елеватор за Жито...

Новчани су заводи: Посавека, Штедионица, и Подружница Шрве Хрватске Штедионице. (0. има 8.956 становника, а са селима Галдово и Цапраг 10.300. Управу води традско поглаварство са заступништвом. Осим тога, у С. су: среска област, котарски суд, порески уред, среска управа, финансиске контроле, царинарница 1 реда, капетанија речног саобраћаја Ha Сави до Босанске Градишке m на Купи, хидротехнички одељак, пошта, телеграф и телефон, римокатоличка, жупа, рабинат, реална гимназија, женска стручна школа, музичка школа, три основне школе, шегртека, школа, традска болница у државној управи. 1

Давно пре. хришћанске ере јавља се на ставу Саве и Купе, на месту данашњег 0. град Сегестика. Основали су га по свој прилици у 4 веку пре Хр. Скордисци, келтски народ. Дуго се опирао Римљанима, док та није 35 пре Хр. освојио Октавијан, потоњи цар Аугуст. Геодраф Страбон, који је скоро после освојења. Сегестике писао своју Географију, разликује варош (егестику од тврђаве Сисције, које је име доцније“ сасвим превладало. Како је град био простран, види се по томе, што. је Октавијан, освојивши га, сместио у њему 95 кохорти војске, око 19.500 момака. Већ у првом веку царства устројена. је Колонија, Флавија Сисција од цара. Веспасијана или од кога његовог сина, доцније звана и Колонија Септимија OCсција Аугуста, по цару Септимију Северу Ha почетку 3 века.

За римскога царства Сисција је постала, знаменитим и главним градом по0крајине Панонија Савија. У (О. су седили: предстојник Савске Паноније, заповедник бродовља, надстојник државне касе, ушправитељ (О. ковачнице новца и други разни чиновници. Оисција је била и војничко и трговачко место, стедиште важних друмова из Аквилеје, Емоне и Петовија, из Сеније, из Мурсе и Сирмија. Код Сисције је 388 разбио цар Теодосије Велики војску усурпатора, Максима. Сисција је била, сјајан римски град са пратовима и грчкота, утицаја.

У Оисцију је рано допрло хришћанство. Већ у 3 веку била је ту столица бискупије. У време Диоклецијанова тоњења. сисциски је бискуп Квирин претрпео мученичку смрт (303). Сисциска, бискупија, припадала је испрва стрмиској митрополији, а када су њу растурили Хуни, митрополији салонитанској, на чијим је саборима 530 и 533 био и сисциски бискуш. Од сеобе народа трпела је и Сисција, али је задржала своје име, које се до данас сачувало у облику СО. У мирније доба после сеобе народа (С. је био главни град Панонске Хрватске и столица кнеза Људевита, који се проелавио у борби са · Францима. (819—899). Сто година доцније завладао је далматинско-хрватски кнез Томислав, одолевши Мађарима, и Панонском Хрватском, па се

_ прозвао краљем Хрвата (925). Тада се на

сплитском црквеном сабору радило, да се

'распостави (О. бискупија, али то се није

извршило. Кад је 1094 утарски краљ Biaaдислав задобио Панонску Хрватску, није обновио стару (О. већ је основао нову, затребачку бискупију, којој је, међу осталим поседима, даровао и (О. Загребачки бискуп Стеван уступио је 1215 (О. своме каптолу, што је 1917 потврдио краљ Андрија, Џ.

CG. је рано добио општинско уређење. Већ 1244 спомиње се општински судац Дамаша, а међу становницима помињу се и ћозркез, страни људи, примљени у општинску везу по тада обичајном праву тостинства. (О. је са својом околином већ у: 14 веку чинио О. жупанију или шпанију [comitatus, spanatus), ROJoM je ушрављао један каноник загребачког каптодла. 1470 каптол је издао за (О. жупанију статут, којим је допустио становницима, да сами себи бирају војводу (суца за мање парнице) и тачно одредио све њихове дужности према каптољу.

За турских провала у 16 веку, С. је постао знатно стратешко место на последњој обранбеној линији Хрватске, на реци Купи. Општој обрани земље мното је тада допринео загребачки каптол, што је код утока Купе у Саву саградио 1544—1550 град. Много · је грађе за њ (узето из развалина римске Сисције. Град је грађен на. основи троугла са три чврсте куле (до данас је добро очуван, од скора, је у приватним рукама). Заповедник града, био је обично по један загребачки каноник, кадшто по два. Град су морали издржавати и поправљати каптолски кметови. 1552 била, је њему посада од 40 редовних војника. (харамија) и 33 плаћеника. . Највећа. опасност од "Турака, запретила. је С. у последњој десетини 16 века, кад се, дигао босански паша. Хасан, да освоји последње остатке Хрватске. Концем јула 1591 дошао је Хасан са великом војском под град С., у коме су заповедали чазмалски препошт Никола Микац и загребачки каноник Степан O Пошто је уза-

= 140.