Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

| | 3 |

луд ударао на трад, Хасан је дигао опсаду, поручивши, да ће се са већом силом вратити. И доиста, Хасан је већ друге године 19/7 код Бреста (насупрот Џетрињи) са. 15.000 турске војске разбио знатно слабију хришћанску војску (једва 8.000) под баном Томом Бакачем КЕрдедијем, те је већ 922/7 опет опколио (., у коме су, поред Микца, заповедали жаноници Блаж Ђурак и Матија Финтић. Они су се тако храбро држали, да је Хасан морао опет оставити С. Турци су попленили и попалили Туропоље све до под Окић - Град. 26 хрватских градова су порушили и до 35.000 људи одвели у ропство. 1593 Хасанпаша је опремио нову велику војску, 25.000 момака, и довео је под (О. 15/6 почела, је опсада С., који су бранили каноници Ђурак и Финтић. За време одбране трада погинуо је Финтић, а. Ђурак се држао, док није стигла у помоћ хришћанска војска од 4.000 момака.

Војске су се сукобиле 22/6 пред С. на левој обали Купе, преко које је Хасан био пребацио 18.000 своје изабране војске, у куту између Одре и Саве. Битка се свршила потпуним поразом Турака, који су, натерани у набујале реке, већином изгинули. Једва их се 2.500 спасло. И сам се Хасан удавио у Купи. 0. се победи обрадовала сва хришћанска Европа. И народна ју је песма прославила. (С. је ипак још исте године пао у турске руке. Са. 40.000 војске узео га је на јуриш 924/8 беглербег Тракије и Грчке Хасан. Од заповедника, С. каноник Гашпар Грандја је

„погинуо у боју, а друг му, каноник Ан-

дрија Коречић, жив је пао у турске руке Турци су га послали у Цариград, где су та зашили у врећу и бацили у море. Заповедник С. постао је Ибрахим-бег.

Велики је тада страх завладао у целој Хрватској, особито у Загребу, па и У Крањској. Краљ Рудолф именовао је за намесника у Хрватској свога брата Максимилијана, да договорно са баном ради на обрани земље. Под јесен 1594 дошао је надвојвода Максимилијан са војском у Хрватску, па је, зглруживши је са бановом (хрватском) војском, повео 16.000 људи у 0. Џетрињу и друге градове на покупској линији. Пред том војском Турци су, без отпора, напустили (О. и Петрињу, док их је генерал Ђуро Ленковић још пре био протерао из Храстовице и Горе и бапио преко Уне.

1653—1659 била је сисачка буна. После ослобођења. С. од Турака морали су становници (., као каптолски поданици, вршити различне службе: поправљати град, довозити потребну грађу, стражарити, давати десетину. У град С. су Сишчани морали стављати 4 стражара и плаћати на тодину 80 форината за трошак града, а читава сисачка крајина давала је 50 војника, ђумлија, који су морали увек бити спремни на обрану тврђаве и чувати без-

бедност у сисачкој крајини, и још су би-

СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА.

ли извртнути самовољи каптолских намесника. Стога су се Сишчани на Божић 1658: побунили и одрекли каптолу покорност. Џозвали су у помоћ ердедовске посавске. сељаке, били су приправни да се злруже са петрињским крајишницима и да пређу под крајишку (војничку) управу. Каптол је настајао да спор мирно реши, али није ускео, јер је бан Никола Зрињеки оклевао, да што подузме против побуњених сељака, док није добио виши налог, да их има укротити и присилити на покорност. 1658 замолио је Хрватски Сабор краља, •да О. остави у власти каптола, 98 уједно да заповеди СОишчанима, да се умире. Краљ је на то пристао. Загребачки бискуп П. Петретић имао је да са. приседницима банскога стола изравна спор. Пошто Сишчани нису дошли на рочиште. 13/3 1659, суд је изрекао казну. Ђан је онда протласио општи устанак, и утаборио се са војском код Горње Ломнице. Пре него што ће ударити на бунтовнике, позвао их је, да се измире са каптолом. Они су послали 180 заступника, да се натоде са каптолом. Нагодба је склопљена 20/4 у бановом табору код Горње Ломнице. Већ се у 16 веку радило на томе, да. (О. заузме крајинска посала. То је извршио лукави крајишки заповедник гроф Луловик Радвик де Зоисћез, називан Жужа, искрцавши 97/10 1672 у СО. у лагвима место брашна. сакривене војнике петрињске посаде. 4/1 1682 добио је каптол, уз извесне услове, натраг град (О.

У седамдесетим годинама ,19 века каптол је продао град и имање (О. породици Пајановић, од које је онда ускоро пре-

, шао у власт трговца Планера у СО. а од

овога у руке трговца Мајера у Загребу. Међутим је место напредовало. 1829 калтол је почео регулацију (О. по којој се: имало градити. 29/10 1838 прогласио je каптол (О. слободним трговиштем, а њетове становнике трађанима; ујешно је поделио новом трговишту печат: три реке: Одра, Купа и Сава, на једној реци плови лађа, а до реке стоји град са три куле. 1874 0. је постао краљевски и слободни град, са две порезне општине: Стари (негда каптолски) О. са Галдовом и Нови (до 1871 Војни) О. са Цапрагом.

Литература: И. Кукуљевић-Сакцински, Панонија римска (Рад. 23); И. Ткалчић. Град Сисак (Даница, 1883); Е. Лашовски, Хрватске повјесне грађевине (1909, 181—196). |

Ј, Модестин.

СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком emapxHјом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Оисанија је село јужно om Костура. Класично му је име

— 141 —