Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

СИСАЧКА БИСКУПИЈА

Алеифуса. У 18 веку, за митрополита 30сима, селиште епископа (О. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од СОисаније.

СИСАЧНКА БИСКУПИЈА. БВ. Загребачка. надбискупија.

СИСОЈЕВАЦ, црква, у. области реке Црнице. Добила је име по духовнику Оисоју,

коме је кнегиња Милица 1398 уступила.

извесну земљу у Параћинову Броду. Можда је то био један од СОинајита, који се јављају код нас у доба кнеза ЈЛазара и деспота Стевана. 1509 био је у (О. игуман Теофил; тада је О. у коме лежи преподобни игуман (Оисоје, добио милостињу из Русије. Пре тога је у Русију долазио по милостињу из (О. старац Јоаникије. На аустриској карти Пожаревачког – Мира (1718) обележен“ је овај манастир као С. Изгледа, да је С. при крају 17 века запустео. Његова црква посвећена је ПЏреобра-

жењу. — Црква у основи има облик три- |

конхоса, и има као у Каленићу на гападној страни нартекс, засведен калотом. Има, једно кубе. Апсиде су споља, седмостране. Црква је у рушевинама, · и због тога је живопис много страдао. Сачуване фреске скоро су сасвим ишчезле. Оне личе на фреске у Раваници. В. И-Ћ.

СИСЦИА (Siscia) СЕГЕСТИКА (ЗевезНса), у римеко доба име (Оиска. CG. je освојио цар Август 35 пре Хр. у рату, који је водио против Илира (35—38). Кад се римска. војска приближила вароши, њени становници изиђу пред Августа и запитају га, шта он жели од њих. Он је тражио: извесну суму новаца и жита и да, може оставити војну посаду у вароши. Старешине вароши су пристале на то, али народ није хтео. Онда Август почне опсађивати град. Становници Q. су чинили више пута испаде из вароши, али увек узалуд. Било је и неколико бојева између њих и Римљана на води, на Оави, са истим успехом. Опседнутима су дошла у помоћ суседна панонска племена, али их је Август одбио. После 30 дана (О. је била принуђена да се преда. Август, пун дивљења. за. храбре браниоце града, није их казнио. Он је оставио у (О. јаку посаду и кренуо се даље. Мало доцније грађани (. су се побунили и мучки напали римску посаду, али су брзо савладани. У доба римских царева О. је била знатан град. У 2 веку по Хр. она је постала колонија. Доцније је била седиште владичанства. У (0. је била и ковница новца. И. В

»СИСЦИЈА«, ТВОРНИЦА ФИНИХ HOЖА Д. Д., Сисак. Основана је 1920 са капиталом OM. 1,500.000 динара. Шрерађује ситну кожу и израђује све врете финих кожа. Покретна, снага је 50 коњеких сната, а, запослено је око 60 радника.

СИТ, острвце на Јадранском Мору, у групи задарско-шибенских отока, западно од 'острва Пашмана, источно од. јужног краја Дугог Отока; опкољено је, шкољима. Лежи између 430 54:87 o 4939 56:3' сев. шир. и 15179 до 15919:9 ист. дуж. Гр. Издуженог је облика и пружа се од северо- . запада на јутоисток. О. је дугачак 3'6 KM, широк 04—0'7 км, а површина му је 2. кмг. Острво је стеновито, голо, безводно и. ненасељено. Висина му се повећава према југоистоку, од 62 м до 84 м, само је на средини јако снижено. Обала (0. је слабо разуђена, има свега три већа залива. · MI. BP.

СИТЕ, периодно језеро у Далмацији, око 1 км северно - североисточно од села Заблаћа, а 25 км југозападно од Шибеника. Дугачко је 450 м, широко до 150 м,

· a дубоко 05 м. За време кишне периоде

вода С. је слатка, почетком лета бочата (сланаста). Доцније језеро потпуно пресуши, што траје до. почетка. јесени.

17. В.

СИТНИЦА. 1. Река у Јужној Србији, десна притока Ибра. С. ток почиње на Косову Пољу, као отоком баре Сазлије, на висини око 560 м. Одатле тече кривудавим током на северозапад, од 'Топличана, на. север-северозапад, север и северозапад, протичући крај Липљана, Радева, Прилужја и Вучитрна. СО. корито је плитко, усечено у алувијалној равни, а зато река јако меандрира. Она се у последњим вековима знатно померила на лево, према западу, нарочито око Вучитрна. Ту се старо корито (О. и сада још распознаје. Преко те мртваје воли Војиновића Мост, највећи мост на Косову. (О. утиче у Ибар око 15 км северно-североисточно од вароши Митровице, на висини од 449 м. (О. је главна река на Косову; она целим TOком протиче кроз њега. Оз леве стране С. долине дижу се Црнољева и Чичевица Планина, са, десне Жеговац, Корма, Пропатница и Копаоник, претежно састављени од палеозојских и кристаластих шкриљаца. Зато је С. веома богата. притокама, од којих су најважније: Црнољева, Дреница, Брусник и ЈБушта са леве стране, а са десне Грачанка, Приштевка, Лаб и Самодрежа. Дужина, (О. тока је 93:8 км, површина слива 3.128:8 км, а пад 0:65 м/км.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геолотију Македоније и Старе Србије, Ш (1911, 1111—1121).

2. Речица у Црној Гори, десна притока. Мораче. Извире југоисточно од Копитника, и Великог Гарача, а саставнице су јој Матица и Трешаница. Са изворишта тече према југоистоку, а од села Толоши управи ток на југ, вијугајући, и држећи се стално зашадног обода ЈБешкога. Поља. Ушће (0. у Морачу је око 1 км северно и

= 149) ——