Narodna milicija

Пре две године, прва народна, демократска Уставотворна скупштина изгласала је Устав Федеративне Народне Републике Југославије. За разлику од устава бивше Југославије, као и устава буржоаских демократија, Устав ФНРЈ, није резултат рада извесног парламента и његове законодавне комисије, него је плод упорне и тешке Народноослободилачке борбе народа, Југославије. Борбе уперене не само против фашистичког освајача, него и против ненародне, антидемократске и асоцијалне издајничке клике, која је двадесет година, као агентура иностраног империјализма, угњетавала национално и социјално наше народе. Зато Устав ФНРЈ није могао бити ништа друго, него израз жеља и тежњи наших народних маса, које су још у првим данима борбе, не без разлога истакле наролу »нећемо повратка на старо«.

Искуство са дугогодишњим насилничким и антидемократским режимом великосрпске буржоазије, која је нашла дос тојног партнера касније у великохрватској буржоазији; искуство априлских дана, кад су се наши народи још једанпут осведочили о издајничком карактеру те клике, која је оставила наше народе на милост и немилост окупатору, и већим делом се ставила у службу фашизму — неоспорно су морали утицати на чињеницу, да је наш народ од првог дана ослободилачке борбе поставио питање збацивања старе власти и стварања нове, народне власти. Нерешено национално питање, које и поред свих покушаја решавања (на буржоаски начин) није могло задовољити наше народе, јер у доба империјализма буржоазија нити хоће нити је способна да реши национално питање; режим о социјалног (бесправља, терора ин насиља над радничком класом, сурова експлоатација рада; нерешено сељачко питање (аграрно питање) уз постојање феудално велепоседничких односа на селу; стална пљачка сељачких маса, нарочито задуживање и упропашћавање сиромашног и средњег сељака; чињеница да се домаћа буржоазија у целини окренула, после слома старе Југославије, против свог властитог народа, да се од маскираног експонента страног империјализма претворила у отвореног лакеја тог истог империјализма; чињеница што је та буржоазија не само отворила врата наше земље фашистичком освајачу, него му је активно помагала у физичком истребљењу наших народа, — то су основни фактори који су неминовно морали довести до тога да је Народноослободилачка борба од свог почетка носила карактер не само борбе против окупатора, за национално ослобођење него и борбе за једно ново, боље друштвено уређење, за нову Југославију ослобођену од националног ропства и социјалног угњетавања, дакле према томе ослобођену од власти и јарма домаће реакције.

У том смеру се развијала борба наших народа, путем стварања државе једнакоправних народа, државе радних маса, у којој ће сва власт да припада њеном творцу — народу. Дакле, наша држава, наше државно, политичко, друштвено и економско уређење настало је већ у току борбе, оно се развијало и попримало све јасније облике упоредо са развитком народноослободилачке борбе, Тако ми већ пре доношења Устава имамо одређено државно, политичко и друштвено - економско уређење, по форми и по садржини већ створен нови тип државе — народну демократију. Зато наш Устав претставља озакоњење већ створеног односа међу грађанима, једне државне заједнице са одређеном економском базом и друштвено - политичком надградњом. Односно наш Устав претставља озакоњење тековина наше борбе.

Основна и најкрупнија промена. која се догодила у нашој земљи, безсумње је промена власти. Збачена је израбљивачка, противнародна мањина, а власт је узела у своје руке огромна већина, — народ. Демократски и заиста народни карактер те власти одражава се у томе, што је њу народ створио, што је изборна одозго до доле, што народ има активно и пасивно бирачко право и све могућности пуног учествовања у вршењу власти. Та се промена одражава у целом тексту Устава, а нарочито и пре свега у члану 6, где је наглашено да »у Федеративној Народној Републици Југославији сва власт произлази из народа и припада народу«. Четврта, глава Устава обезбеђује материјалну базу, која гарантује да ће збиља сва власт припадати народу. То је друга карактеристика, нашег Устава, што је он одредио и промене у друштвено - економском уређењу, и одредио улогу државе и државног сектора у привреди, као моћног оружја у рукама народа, а које служи искључиво интересима народа. Првенство државног, па задружног сектора привреде, контрола над приватним сектором, све то омогућује не само широке перспективе у погледу економског благостања, него је истовремено гаранција да народна власт није само форма осуђена на пропаст без материјалне основе, 'Грећа карактеристика

144 12828

Устава је наше федеративно уређење, које је једини облик државног уређења, а којим је уствари решено национално питање на, бази равноправности свих народа. То је уствари озакоњење решења националног питања, које је решено већ у току заједничке борбе у којој су наши народи, борећи се против заједничког непријатеља, ковали братство и јединство.

Али било би погрешно мислити да је наш Устав само озакоњење једног већ створеног стања у политичким и друштвено-економским односима. Он је истовремено и путоказ развитка наше народне демократије хако у својој целини, тако и у појединостима, темељ даљег развоја нашег друштвено - економског уређења. Ове две године показале су, да је Устав покретачка полуга изградње и развитка наше земље.

Тако су на основу уставних начела вршени избори за народне одборе у 1947 години. Народ је проверавао носиоце власти, избацивао саботере и непријатељске елемнте, бирао људе проверене у борби и у раду за изградњу земље — тиме се вршио процес даљег учвршћивања народних одбора, Учињени су даљи кораци у учвршћењу братства и јединства наших народа, довршена, је изградња федеративног уређења, тако да су наше народне републике донеле своје републиканске уставе. Надционализација предузећа општедржавног и републиканског значаја, читав низ мера на привредном пољу, доношење првог Петогодишњег плана — претстављају даље остварење начела нашег Устава о друштвено - економском уређењу. Ликвидација старог и стварање новог правног поретка као општедржавног, тако и републиканског, почива такођер на начелима нашег Устава. |

Наш Устав има светски значај. Он је постао другим народима углед решења националног питања, питања власти, питања демократизма. Наше државно уређење и наш Устав инспиришу стремљења и тежње народа, који се данас боре за ослобођење од империјалистичких окова.

За нас, органе народне власти, за ресор унутрашњих послова, као такав, од нарочитог је значаја улога коју нам је Устав доделио.

У старој Југославији је читав државни апарат у целини био терет на леђима радног народа — он је био апарат у рукама. буржоазије, који јој је обезбеђивао несметано угњетавање и пљачкање народних маса. Органи тог апарата, полиција и жандармерија. нарочито су се истицали у ревносној служби својим господарима, бившим властодршцима, а за време окупације они су, осим малог броја појединаца, сачињавали језгро квислиншких организација, које су се заједно са окупатором бориле против властитог народа. Управни апарат власти у старој Југославији носио је на себи сва обележја противдемократског режима. Тај апарат је створен и служио је за гушење националних покрета, за, обезбеђење профита, које је домаћа буржоазија, заједно са, страним капиталистичким и империјалистичким кликама згртала на рачун радног народа. Тај је апарат сваког часа био спреман да у крви угуши ма и најмањи демократски покрет, ма где се он појавио и ма у којој форми. Диктатура Пере Живковића, као и сви остали режими батине, главњаче и логора, јасно су то показали.

Међутим, то није нити може бити случај данас. Као и читав државни апарат, тако и орган тог апарата, ресор унутрашњих послова, је народни, не само по томе што су људи у њему други, што нема више жандарма и полицајаца, већ се у њему налазе борци који су на бојном пољу проверени у својој оданости према, своме народу, не само по својој демократској структури, него и по улози која му је додељена у новом друштвеном животу, по задацима који се пред њега постављају и које му је Устав наменио. Пре је упрвни апарат био оружје у рукама мањине, буржоазије, уперсно против народа — данас је ресор унутрашњих послова и његови органи, оружје у рукама већине народа, против свих непријалеља наше данашње стварности, против бедне мањине. Чишћење свега оног што је противнародно, свих негативних остатака, једног антидемократског и асоцијалног друштвеног уређења, уклањање паразита из економског живота, сузбијање свих врста штеточинства, и саботерског односа према развитку наше народне привреде ма у ком облику се он јавио, то су конкретни задаци органа унутрашњих послова. Тако се данас поставља питање извршења задатака које је пред нас Устав поставио, а за чије извршење је потребна стална будност и упорност у уклањању свих препрека, које нашим народима, стоје на, путу развитка.

Зато је по улози коју му је Устав доделио, наш ресор унутрашњих послова не само по Порше. него и по својој суштини дубоко народни и демократски. Он је важна гаранција очувања и проширења тековина наше борбе, гаранција несметаног Праве Плана и социјализма у нашој земљи,