Narodna milicija

ВУЧК-а

Данас наша земља бележи тридесетогодишњицу органа државне безбедности.

Још у првим данима постојања совјетске власти кад су унутрашња контрареволуција и инострани империјалисти покушавали да путем интервенције, завера, пшијунаже и диверзија угуше младу совјетску државу, створена је Сверуска ванредна комисија. (ВЧК-а) за борбу против контрареволуције и саботаже. Тесно повезана са, народним масама, руковођена Бољшевичком партијом, ВЧК-а је постала, »трепет за буржоавију, будан стражар револуције, исукани мач пролетаријата.« (Ј. Стаљин).

На чело ВЧК-е дошао је бескомпромисни бољшевик, неустрашиви витез револуције, Феликс Ђержински, под чијим су руководством чекисти исписали светле странице у историји борбе младе совјетске државе против многобројних непријатеља.

Пожар грађанског рата пламсао је и на југу и на северу земље, на запдним границама и на Далеком Истоку. Империјалистички грабљивци покушавали су да удаве радничку класу и радно сељаштво совјетске Русије. Час овде, час онде избијале су кулачке побуне. У дубоком смрадном подземљу, агенти иностране шпијунаже, који су око себе били груписали остатке класа разбијених у револуцији, водили су подмуклу борбу против власти радника и сељака. завере, диверзије, терористичка дела — низали су се један за другим. Али је совјетска обавештајна служба раскринкавала. све комбинације унутрашње и спољне контрареволуције, све смицалице шпијунаже буржоаских држава.

Године 1918 откривена је широко разграната завера, енглеског шпијуна Локарта. У завери против совјетске републике здружили су се обавештајци скоро свих капиталистичких држава. То је била завера агентура светског империјализма. У споразуму са троцкистима и бухаринцима, они су припремали устанак против совјетске државе и убиства вођа револуције. Завереници су имали за циљ да енглеском експедиционом корпусу отворе пут за Москву.

Карике Локартове завере претстављале су устанак Чехословака, војничке побуне Савинковљеве контрареволуционарне организације у Јарослављу, Мурому, Рибинску, контрареволуционарна буна »левих« есера, убиство Урицког и Володарског и атентат на Лењина. Завереник Локарт и његови сарадници из осталих капиталистичких обавештајних служби, као и остаци класа, разбијених у револуцији, обилно су субвенционирани од стране империјалистичких магната. Али совјетска обавештајна служба, ослањајући се на помоћ и поверење широких народних маса, открила је и уништила завереничко гневдо.

Након године дана, у периоду Јудевичеве офанзиве, ВЧК-а, открива, у Петрограду другу крупну појну заверу, коју је организовао енглески агент Пол Дике. У то време, кад је Црвена армија, под руководством друга Стаљина, херојски бранила прилазе Петрограду, завереници су се спремали да јој нанесу ударац из позадине — дижући устанак у Петрограду. Напоредо с контрареволуционарном организацијом »национални центар«, чију је

4

БУДНИ ЧУВАР

(СОВЈЕТСКЕ ДРЖАВЕ

делатност усмеравала и финансирала инострана шпијунажа, Диксови шпијуни организовали су побуну у тврђави »Краснаја горка«. Под непосредним руководством друга Стаљина, ВЧК-а је тотално уништила, заверенике, што је знатно допринело победи над Јуденичем.

У годинама грађанског рата, ВУЧК-а је открила и ликвидирала заверу немачке агтентуре, која је имала Ba циљ да немачким оружаним снагама припреми окупирање Москве, разоткрила је подмуклу, разорну делалност шпијунаже пољских панова, који су настојали да поробе совјетску Украјину и Белорусију, као и многе друге ситне и крупне завере унутрашње контрареволуције и страних шпијуна, диверзаната и убица. ВЧК-а, се показала, достојном своје велике мисије — да буде и »разорно оруђе против многобројних завера, многобројних атентата, на совјетску власт« (Лењин).

Прохујале су буре грађанског рата. Совјетски народ се латио обнове индустрије и пољопривреде. Под руководством Бољшевичке партије, трудбеници наше земље постизали су победу за победом на фронту изградње социјалистичког друштва. Претрпевши пораз у отвореној оружаној борби, страни империјалисти се нису одрекли планова, за уништење совјетског система и поробљавање наше земље. Измениле су се само форме и методе њихове борбе против земље социјализма.

. Завера саботера у рудницима, усмерена на уништење индустрије угља, завера »Промлартије« — разгранате шпијунске саботерске организације, која је радила, под покровитељством француске обавештајне службе, делатност кулачке контрареволуционарне банде кондратијеваца и чајановаца, завера саботерско - шшијунског »Савезног бироа«, као и низ других завера, које су открили органи совјетске обавештајне службе, јасно су показали да се подземни рат агената империјалистичких држава против совјетске земље настављао.

Друг Стаљин је 1928 године говорио: »Постоји међународни капитал и он не може мирно гледати на развитак земље у којој се гради социјализам. Раније је тај међународни капитал мислио да сруши совјетску власт непосредном војном интервенцијом. Покушај није успео. Сада он настоји, а настојаће и убудуће, да ослаби нашу привредну моћ невидљивом, често неприметном,, али веома осетном економском интервенцијом, организујући саботажу, припремајући разноразне »кризе« у различитим гранама индустрије, олакшавајући на тај начин могућност будуће војне интервенције.

После победоносног остварења прве Стаљинске ијатиљетке, кад је у Совјетском Савезу био изграђен чврст темељ социјалистичке економике, разорни рад агената, страних обаветнтајних служби у нашој земљи још више се активизирао. Нарочито се појачала непријатељска, делатност капиталистичког окружења према ОССР-у од доласка на власт фашизма у Немачкој и Јапану. Као поручени за, страну обавештајну службу добро су дошли троцкистичко-бухариногски изроди. Плаћене слуге фашизма, троцкистичко - бухарински шпијуни, саботери и диверзанти, ставили су се на чело остатака разбијених експоататорских класа и слепо извршавали налоге