Narodna milicija
|
IZ МАЦКЕ =
|
Капиталистичка привреда
(Наставак)
Речено је да се новац претвара у капитал онда када. свом власнику, из операције у коју је уложен, доноси добит, тј. вишак вредности, као и то да се вишак вредности остварује У процесу производње. То значи да се ту, кроз рад, остварује капиталистичка, експлоатација милионских маса радничке класе, тако што сваки појединац производи више вредности него што му послодавац плаћа на име дневнице, односно најамнине.
Да би се боље схватило како се ствара с једне стране виmak вредности, а с друге стране остварује експлоатација, треба се задржати на радном времену, тј. на времену када најамни радник производи. Маркс то време дели на два дела: на потребно радно време и на вишак радног времена. Потребно радно време је оно време које је раднику потребно да репродукује вредност своје радне снаге, а вишак радног времена је све остало радно време у којем он ствара вишак продуката или вишак вредности. Другим речима кроз вишак радног времена, остварује се капиталистичка, експлоатација. А баш то, тј. производња вишка продуката и вишка вредности је оно што покреће капиталистичког произвођача, на производњу. Зато Марке каже: »Капиталистичка производња није само производња робе, она је у суштини производња, вишка вредности. Радник не производи само за себе већ за капитал. Зато није довољно више да он само производи. Он мора да производи вишак вредности. Пронзводан је само онај радник који производи вишак вредности за капиталисту, који дакле служи за самооплођење капитала. «
У капитализму се до вишка вредности, долази на два начина: или се продужује радно време преко“ граница потребног радног времена, или кроз повећање продуктивности рада и смањење вредности радне снаге. Онај први облик вишка вредности
који се остварује кроз продужење радног времена назива се,
апсолутним вишком вредности, а други, тј. онај који се остварује кроз повећање продуктивности рада или смањењем вредности радне снаге назива се релативним вишком вредности.
Један од првих облика у којем се појавио капитал био је трговачки капитал и то још у периоду распадања првобитне заједнице. Његово постојање су не само учинили могућим, него и неизбежним појава просте робне производње, као последице све веће друштвене поделе рада, робни и новчани промет и појава све већег броја ситних робних произвођача. То значи да је трговачки капитал постојао кроз све друштвене поретке, од првобитне заједнице кроз робовласништво и феудализам доспео у капитализам, стихиски се пролагођавајући сваком од тих поредака и учествовао у експлоатацији произвођача.
Трговачким капиталом се назива онај капитал који је ангажован искључиво у трговини. Он као такав не ствара нити вредност нити вишак вредности а ипак доноси свом власнику профит као и онај капитал који је уложен у производњу, па изгледа на први поглед да се трговачки профит добија услед повишења, цена роби. Међутим Марке наглашава да је то само спољни изглед те појаве, а да је суштина сасвим друга, јер
10
трговачки профит је део општег вишка вредности створеног у процесу рада. То значи, да при одређивању вредности робе узима се стварна вредност или трошкови производње чему се додаје добит произвођача плус трговачка, добит. Другим речима, ако се узме целокупна роба коју произвођач (индустријалци) продају трговцима, онда је сума цена те робе мања од суме њихове вредности, тј. вишак вредности остварен у производњи дели се између капиталиста-произвођача и трговаца, јер произвођачу се исплати да тај вишак дели са трговцем. Ако то не би чинио он би био принуђен да знатан део свог капитала држи у промету робе чиме би увећао своје трошкове производње, а самим тим и смањио свој вишак вредности. Но иако
трговачки капитал не ствара вишак вредности ипак и кроз њега
трговац увећава своју добит, на пример неплаћени рад у трговини, тј. рад калфи и шегрта, вишак радног времена најамних радника, те Маркес поводом тога каже: »Неплаћен рад трговачких помоћника ма да не ствара вишак вредности, ствара њему присвајање вишка, вредности, што је за тај капитал сасвим исто, за њега је он дакле извор профита, иначе се трговачки посао никада неби могао водити у великом размеру, никада, произвођача.
Напоредо са трговачким капиталом развијао се и банковни — зеленашки капитал. Познато нам је да је зеленаштво било развијено у робовласничком поретку, да. је још јаче цветало у феудализму да би у капитализму напокон узело још шире размере. Кроз зеленашење, тј. давањем новца на зајам, зеленаш је извлачио део вишка продуката, од робовласника и феудалаца, дакле учествовао у експлоатисању роба и кмета, а дајући зајам ситним произвођачима не само да им је односио део вишка, продуката него често и део продуката нужних за живот тог произвођача. |
У лога зеленашког капитала, као и трговачког, у феудаливму је у томе што је присвајајући све већи део кметског вишка, продуката поткопавао феудалца и његову сопственост и тако убрзавао процес распадања феудализма и настајања капитализма. Зеленашки капитал као и трговачки претходи индустриском капиталу. Међутим, са појавом индустриског капитала он губи своју самосталност, укључује се у индустриски као његов осамостаљени део и индустриски капитал дели са, њим, у крајњој линији, вишак вредности као и са трговачким капиталом. Део вишка вредности који себи присваја банковни капитал назива се камата. - .
(а развитком капитализма развија се и кредитни систем и улога кредита све више расте, јер кредит, баш ради тога што се у банкама скупљају слободна новчана средства, иступа као покретач све веће експлоатације најамне радне снаге, што има
ва последицу груписање (концентрацију) капитала у рукама све
мањег броја људи. Та централизација капитала с друге стране води друштвену производњу новом, социјалистичком. начину производње.