Narodna milicija

TREĆI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KPJ

Dvadeset devetog i tridesetog decembra 1949 održano je Treće plenarno zasedanje Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Na Plenumu su održani sledeći referati:

1) Problem školstva u borbi za socijalistički preobražaj naše

zemlje — referent drug Milovan Đilas, 3 2) Tekući zadaci u borbi za Petogodišnji plan — гејегети drug Boris Kidrič,

3) Q. spoljnopolitičkim pitanjima — 3«referemt drug Kdvard Kardelj.,

Plenum je jednoglasno usvojio Rezoluciju o zadacima u školstvu, Zaključke o tekućim zadacima borbe za Petogodišnji plan i odobrio smernice spoljne politike izložene u referatu.

Rezolucija Trećeg plenuma CK KPJ o zadacima u školstvu

U prosveti i prosvetnoj politici naša zemlja je postigla krupne uspehe u periodu od rata do danas. Porastao je broj škola svih vrsta, likvidirana je uglavmom disproporcija između pojedinih vrsta škola, osnovam je čitav niz novih vrsta škola, povećao se nastavni kadar. udareni su čvrsti temelji za dalji pravilan razvitak školstva u ideološkom pogledu — kako u pogledu pravca u nastavi i nauc', tako i u pogledu ideološkog i političkog vaspitavanja i podizanja nastavnih kadrova, poboljšama je materijalna baza za dalji, još uspešniji razvitak čitavog školstva.

Međutim, iako su postignuti veliki uspesi u svim pravcima, postoje i ozbiljne slabosti i nedostaci; sistem školstva u celini nije završen, organizacione forme : metodi ne odgovaraju u potpunosti daljem jačanju i razvoju socijalističke demokratije; nije određen jedinstvem pravac u nastavi i u nastavni: m programima; materijalna baza školstva nedovoljna je; ne postoji potrebna briga za materijalno i drugo podizanje školstva.

Za otklanjanje postojećih slabosti i nedostataka u oblasti školstva potrebno je ukazati pre svega ma one idejne osnove s kojih polazimo pri određivanju naše linije i pravca daljeg razvitka školstva. To su: Narodna revolucija, izgradnja socijalizma i nasleđene pozitivne tekovine u školstvu i prosvet, odnosno u kulturi uopšte.

Polazeći od te osnove, postavljaju se sledeći zadaci:

Vaspitavati u školama novog, slobodnog i odvažnog socijalističkog čoveka, čija su shvatamja široka i raznovrsna, kome su tuđi birokrat zam i ukalupljenost misli. Da bi to postigli, moramo imafi takav nastavnički kadar koji će moći da vaspita svestrano razvijenog čoveka graditelja i branioca socijalizma. Takav nastavnički kadar ćemo dobiti samo upornom borbom protiv birokratskih metoda u školstvu i nastavi, u borbi za slobodan idejni razvitak na osnovu socijalist čke demokrafije i smelog razvijanja inicijative, kako svih ustanova i ограna, tako i masovnih orgamizacija : pojedinaca. To ćemo postići razmahom borbe mišljenja, svestranim razvijanjem inicijative, slobodnom izmenom praktičnih iskustava i shvatanja ma liniji borbe za izgradnju socijalizma u našoj zemlji. Na taj načim će : naša borba protiv buržoaske dekadencije, protiv reakcionamih i kontrarevolucionarnih shvatanja i metoda biti mnogo uspešnija i brža. Borba protiv reakcionar h i kontrarevolucionar– nih shvatanja podrazumeva i borbu protiv reakcionarnog uticaja klera na školsku i pretškolsku omladinu. Та borba mora se takođe u prvom redu voditi putem ројаčamog ideološkog, političkog i kulturnog rada, uz pravilno kor šćenje i pomoć škola i školskih ustanova.

Idi

U pogledu sistema školovanja treba voditi računa o izgrađivanju jedinstvene celine kako samog sistema šiolovanja, tako i sistema vaspitamja. Naš cilj jeste da što

pre ostvarimo uslove za obavezno osmogodišnje školovahje. Prema tome, treba od sadašnjih sedmoletk: postepeno prelaziti na obavezno osmogodišnje školovanje, a gde je nemoguće otvaranje osmoletki, treba produžavati osnovnu školu, s tim što bi se programi u tim daljim razredima prilagođavali i potrebama pojedin:h krajeva. Učenicima takvih osnovnih škola treba omogućiti dalje školovanje, uz polaganje dopunskih ispita.

Pretškolsko i vamškolsko vaspitanje treba shvatti kao važnu dopunu školskog sistema obrazovanja i vaspitanja, kao sastavni deo celine vaspitnog rada i treba mu posvetiti mnogo veću pažnju. Na tom poslu moraju se angažovafi i Partija, i država, i škola, : masovne organizacije i roditelji. Mrežu ustanova pretškolskog i vanškolskog vaspitanja treba stalno proširivati i stvarati stručno osposobljene kadrove, a takođe izučavati i razvijati metode rada u tim ustanovama.

Nižim stručnim školama, a naročito školama učenika, u privredi, treba posvetiti mnogo veću pažnju, kako u pogledu davanja nastavničkog kadra, programa i načina vasp tanja, tako i u materijalnom pogledu.

Naš sistem školstva treba da se dosledno zasniva na principu da je iz svih mižih škola moguće nastaviti školovanje, sve do univerziteta, uz prethodno polaganje ispita tamo gde je to nužno.

Naš sistem školstva treba ne samo da bude jedinstven, već mora da dob je omu gipkost koja nam je potrebna kako zbog privrednog razvitka uopšte, tako i Zbog različitog nivoa i uslova razvitka republika.

U vezi sa čitavim sistemom školstva postavlja se kao važan zadatak izrada, dopunjavanje i popravljanje nastavnih programa.

Osnovna slabost našh nastavnih programa sastoji se u tome što pate od opširnosti i suvišnosti. Postoji takođe i sputavamje inicijative nastavnika i učitelja u pogledu rasporeda i načma savlađivanja programa. Ne vodi se dovoljno računa o stečenim iskustvima u nastavi i ne uočavaju se blagovremeno nedostaci u postojećim programima.

Pitanje programa. je tesno povezano s pitanjem udžbenika, pomoću kojih i treba postići ostvarenje programa. Broj udžbenika je nedovoljam. Sem toga postoji niz problema u vezi s postojećim udžbenicima, naročito prevedenim, pre svega iz oblasti društvenih nauka. Mnog: prevedeni udžbenici, pored ostalih slabosti, ili ne tretiraju našu nacionalnu istoriju, ili je tretiraju nenaučno i s potcenjivanjem. Nužno je mobilisati najbolje naučne snage da se što pre dođe do vlastitih udžbenika za sve društvene nauke. To takođe važ: i za udžbenike iz prirodnih nauka. Za nastavu na visokim školama biće potrebno i nadalje prevoditi najbolje udžbenike, naročito iz prirodm:h nauka.

Što se tiče pitanja izučavanja stranih jezika, роgrešno je davati prednost ovom ili onom stranom jeziku, tim pre što su našoj zemlj: potrebni kadrovi koji znaju bar iedan od takozvanih velikih jezika.

U gimnagzijama bi trebalo od iduće školske godine izučavati od prvog do osmog razreda obavezmmo jedam od četiri jezika (ruski, emglesk', nemački ili framcuski), a od petog razreda ili ranije, još jedan od njih. Nužno je takođe proširiti izučavanje latinskog jezika i isp tati potrebu učenja ovog jezika ne samo u sedmom i osmom, nego i u ranijim razredima gimnazije. S obzrom na potrebu izučavanja naše prošlosti, kao i ramijih kultura uopšte, treba da sve republike imaju bar po jednu, a neke i više klasičnih gimnazija. Iz istih razloga treba takođe proučiti pitanje organizovanja gimnazija, ili odeljenja u gimnazijama, u kojima bi se učio arapski i turski jezik.