Narodna milicija

већи. Тако, на примјер, постављено је пред све официре у Народној милицији, током 1947 године, да обавезно, у школској 1950-51, морају имати малу гимназиску матуру, сви припадници Народне милиције у школекој 1947-48 го-

дини основну школу, да сви морају радити на свом поли“

тичко-идеолошком уздизању и да би им се помогло у том раду направљени су наставни планови, испланирано ва, то радно вријеме, као и за стручно уздизање, и гако даље, стварани материјални услови — набављене књаге и стваране библиотеке на станицама Народне милицаје и осталим јединицама. На нашим станицама се проучава из области марксизма-лењинизма Историја наша Партије, Основи лењинизма, Економика, __ФНРЈ, Историја СКЦ) и др. Подаци који говоре о томе колико је до сада на том пољу учињено могли би другове одговорне за тај посао довести до самозадовољетва, до тога да мисле да је учињено све — међутим, слабости у нашем раду постоје и треба се борити да се оне ликвидирају. Већ данас има велики број официра који су ту своју обавезу, гавршавања мале гимназиске матуре, испунили, неки од њих нијесу се на томе зауставили, него уче и полажу разреде више гимназије и показују одличне резултате; по досад постигнутим резултатима може се већ сада тврдити да ће ту обавезу испунити преко 999, официрског и руководећег кадра, број припадника Народне милиције без основне школе не забрињава, а неписмених уопште нема, Хиљаде људи су завршили по један или више партиских курсева а тренутно нема ниједног припадника Народне милиције који није укључен у неки од партиских курсева, Понегдје, као на пр. у Словенији, стварани су услови за културан живот припадника Народне милиције: подигнут дом културе у Љубљани, Птују, клубови у градским и среским управама, црвени кутићи на станицама ИМ иу Словенији и у Србији итд. Но, поред свих ових успјеха, испољиле су се извјесне слабости на којима је потребно се задржати. Код нас је велики број официра завршио разред-два гимназије у нашој Официрској школи и по повратку на терен неки су запоставили своје даље шко ловање, а један број, иако мали, однио се немарно и неодговорно према питању свог општег образовања, тако да и данас имамо неких официра који нијесу ни прила зили решавању тог питања и који ни до сада нијесу за; вршили ниједан разред гимназије. Овакав неодговоран однов тих другова према обавезама које су имали не може се правдати, Али он не говори о неодговорности само ових другова него и другова у републиканским управама НИМ који су такав однос дозволили. Не ради се у конкретним примјерима да су другови у питању радили у неповољнијим условима од других, који своје обавезе уредно испуњавају -- и када ствари тако стоје, њих је требало убједнти у потребу да се школују. Говорити да такви официри могу руководити Народном милицијом са изгледом на неки успјех немогуће је. С друге стране, они слично обавезе немају морално право да постављају сво; јим млађима и потчињеним, они нијесу у могућности да васпитно дјелују у јединици којом руководе. Такви ће неминовно заостајати и једног дана морати и потпуно отпасти као неспособни да руководе, Ова наша елабост мора св и може одмах ликвидирати,

На ликвидирању друге наше слабости треба уложити и више напора и систематског рада. А та наша слабост се огледа у томе штд је код нас заостао затајио вас“ питни рад. И то је наша највећа слабост. То потврђују примјери кршења дисциплине у Народној милицији и до ста честа, појава непрописног вршења службе у њој, и тим питањем треба да се позабаве руководиоци у Народној милицији, да интензивним радом отклањају те слабости,

како код себе самих, тако и код милиционара. Први услов за ликвидацију те слабости јесте да се организује жив културно-политички рад у јединицама Народне милиције. На том питању, као услову за успјешно вршење службе y HM, треба да се ангажује и мобилише партиска органивација, Потребно је на станицама НМ и у јединицама стварати црвене кутиће, снабдјети радио апаратима, библиотекама, фискултурним реквизитима, шахом и др. и развијати код припадника HM осјећај и потребу за лијепим, Дизати и стварати лик народног милиционара прожетог свијешћу високог патриотизма према евојој социјалистичкој домовини, лик моралног и дубоко свјесног борца за заштиту народних и државних интереса, Лик народног милиционара у социјалистичкој Југославији мора бити идентичан са ликом комунисте — са ликом члана наше славне Комунистичке партије.

Кад се узме у обзир да наша Партија и сви радни људи наше земље улажу све своје снаге за изградњу социјаливма — за одбрану независности земље: — за одбрану основних принципа Марксовог учења, том питању

. — стварања лика народног милиционара и његовог одга-

јања у свјесног чувара наше социјалистичке земље, мора се посветити пуна пажња. Ту не смије заостати ни васпитни, ни стручни, ни идеолошко-политички рад.

Лењин је говорио: »да је лакше освојити власт него је очувати«, Изгледало је, послије, рата, да за нас та његова поставка не би важила у пуној својој оштрини, јер Лењин је то говорио прије 30 година, онда када се тек рађао Совјетски Савез, када није било никаквог искуства, у управљању социјалистичком земљом, када Совјетски Савез није имао помоћи ни од куда итд. А ми смо миолили: ако нам је потребна помоћ — не милост него другарека помоћ — ту је пријатељски, братски СССР, користиће се његова искуства, свијест о неизбјежчости побједе социјализма .у друштву постала је блискија масама и код нас и у свијету итд. У основчим стварима, у онима које су битне ва изградњу социјализма у нашој земљи, ми се нијесмо преварили, јер ми смо вјеровали својим стваралачким снагама, нама је схватљива поставка о изградњи социјализма у једној земљи — конкретно у налпој, наше партиско и државно руководство испробано је и прекаљено у ватри илегалне борбе, рата и Народне револуције, у руковођењу масама и земљом, чврстина, Партије и нераскидиве везе између Партије и народа, и, напокон, ријешеност и Партије и народа да изгради социјализам, све ву то били моменти који су наводили на помисао да код нас неће бити озбиљних потешкоћа, не бар онаквих са каквима, се борио СССР. Но, рачунало се на природног непријатеља, на извлашћену буржоазију и њеног савезника, у снагама империјализма као и на тешкоће које су посљедица ратног пустошења и економске, техничке и културне заосталости наше земље. Међутим, никоме није падало на ум то, да ће Совјетски Савез, тј. његово партиско и државно руководство, претворити се у непријатеља наше земље и у организатора разних непријатељских аката на нашу земљу, Није се слутило да руководиоци ОССР-а напуштају позиције борбе за побједу социјализма, да тону у ревизију науке Маркса-Лењина и да тако срљају у издају те борбе, У нашим плановима то нигдје није стајало, Но ми смо се срели с таквом стварношћу и она нам је причинила озбиљних потешкоћа. Али, она није била у стању да поколеба нашу Партију, њено руководство са другом Титом на челу да се. сустане у борби за бољу ејутрашњицу, за социјализам, Напротив, непоштена и неизазвана борба коју нам је наметнуло руко-